Dok jednim cvetovima otpadaju latice drugi tek treba da otvore pupoljake. Od prvog do zadnjeg cveta moze trajati i preko 20 dana pa se tesko moze odrediti koju cu kolicinu imati. U junu mesecu [ nadam se ] a mozda i u drugoj polovini maja bice zrelih plodova dok ce se na pojedinim granama videti jos ne otvoreni cvetni pupoljci.
Tako je to priroda odredila . Nije kao kod drugih biljaka da se svi cvetni pupoljci otvore odjednom.
Pozdrav Nenad

Slikano danas 09. aprila . Za sve one koji misle da pitoma borovnica ne moze da zivi u saksiji. Imam njivu tj. 400 zbunova borovnice starosti od 6 do oko 13 godina i jos 60 u dvoristu na 213 m.,nad.visine . Kada moze u njivi mocice ce i na terasu u saksiju. Problem je sto treba cesce zalivanje i da sunce saksiju ne greje . Sadnica je dvogod i u odlicnom stanju. Po meni bice od 1 do 2 kilograma .
Ps ako stignem da ih sacuvam od cerke i sina .
Pozdrav Nenad.

Zdravo Nebojsa
Citaj pazljivo....
Uklonices sve tanke, sitne i nedovoljno razvijene lastare koje se nalaze u krosnji a ne izdanke koji nicu iz korena .
Najbolje bi ti bilo da sredisnu tj. kako da kazem terminalnu granu skratis kako bi pospesio rast bocnih grana . sada u ovom periodu se jasno vide grane sa cvetnim i lisnim pupoljcima .
Moj ti je savet da uklonis sve one koje nemaju cvetne pupoljke .
Savet za lastare ,,nejednake duzine,, koji nicu iz korena .........
Za ovaj nacin orezivanja tih lastara tj. izdanaka ces uraditi sledece ...
Ne uzimaj makaze u ruke dok mi se ne javis na mejl......
Neka ostali izvine sto ovako zavrsavam poruku ali moram ,,po naski ,, da mu objasnim kako da ih ukloni... Znam kako izgledaju i gde se nalaze pa na ovaj nacin zavrsavam poruku.
Pozdrav svima a ti Nele javi se na mejl.

Pozdrav za Vojvodu, nov sam clan ali vec duze pratim tvoje savete i odgovore koje nesebicno dajes svima u vezi gajenja borovnice. Pa se nadam da ces i meni pomoci.Imam zasadjene 150 sadnica blu crop u cetvrtoj su godini posle sadnje, i 300 sadnica Goldtraube 71 sadjene novembra 2012. Ovih 150 sadnica bi sada trebalo orezati posto nisu do sad orezivane, a ja sa tim nemam bas iskustva i plasim se da ne zeznem stvar. Inace su veoma bujne, dostigle su visinu od preko 1 metra a iz zemlje je na pojedinim zbunovima i preko 20 lastara raznih velicina. U velikoj sam dilemi koje ukloniti a sta ostaviti. Nadam se da ces mi barem malo pomoci jer se vreme rezidbe blizi. Imam jos pitanja ali za pocetak dovoljno. Pozdrav iz Vranja...

Ne zamerite i ovo sto cu reci...vazi za sve ...
Govorim o tresetistu koji je plodan , hranljiv a govorim i kako je reznici potrebna sterilna i neplodna sredina . Doci ce do nerazumevanja i nacicete se u cudu. Cas pisem jedno pa onda to demantujem. Tako ce da ispadne .
Pisem tako jer mnogi nece vaditi reznice usred leta i presadjivati ih pa neka zato i budu oziljavane u kiseloj i bogatoj hranljivoj sredini. mnogi od vas se uce ovom poslu pa neka urade ako hoce kako sam reko. Meni koji znam podosta o ovim stvarima ponekad sve propadne jer iskreno da vam kazem ja borovnicu presadjujem kad god mi padne na pamet .
Zato vam svima kazem ne obracajte paznju na hranljiv ili ne hranjliv supstrat nego radite onako kako vam kazem. vi mozete svakodnevno da kontrolisete reznice i zato vam nece biti na odmet da povremeno pocupate travu oko reznice . Kod mene je druga pesma . Za 15 dana odsustva [ zeni i deci je najstroze zabranjen pristup mojim ozilistima ] ja moram da koristim sterilne supstrate ili tresete koji nisu hranljivi ali u sebi nemaju semenke drugih biljaka . ja u takvim supstratima reznice drzim ne vise od 30-50 dana . Koja se ozili presadjuje se a koja ne ,baca se . I tako u krug vec godinama .
Na taj nacin se oziljavaju skoro sve jagodaste vocke jer svima je za uspeh oziljavanja potrebna jedna komponenta . Voda , ali ne u dno reznice nego u kako da kazem u atmosferi oko same reznice . Princip vestacke izmaglice koja ne dozvoljava da vlaznost vazduha padne ispod 90 %.
U opciji razmnozavanje detaljno cu objasniti razmnnozavanje jagoda onim ,,brkovima ,, na nacin koji se kod nas na jugu koristi vec duzi niz godina .
Kada mi neko spomene razmnozavanje semenkama ili zivicima pada mi secer. Zato pogledajte i sve ce vam se razjasniti u vezi borovnice . Ima dosta slicnosti samo treba ukljuciti mozak i rastumaciti zasto u ,,cebe ,, i zasto na direkno sunce ....
To ni u jednu knjigu ne pise niti ce pisati. Od jedne sake onih brkova sto tokom leta izlaze iz same sadnice jagode [ stolome ] svako moze da dobije na desetine istovetnih zivica a a dok ako radi sa semenjem [ vidim neko pise ] moze dobiti jedno veliko nista . Izgubice sortu .
Pozdrav sa juga .

Naravno Onky. Mahovina koju budes stavio u treset ce postepeno tokom godine da truli. borovnica voli bas takvu sredinu jer ona ne voli potpuno raspadnute delove biljaka u tresetu nego oni koji su u fazi raspadanja . I jos ovo , mahovina ima veliku asorbcionu moc pa neces trebati cesto da zalivas. Ja sam pisao sve i svasta i lepo kazem. Dok postoji mogucnost u nekom uspehu tu je i kraj svih nadanja .
Zato polako i strpljivo. Onaj famozni Spangum treset iz Litvanije nije nista drugo nego sitna plodna smesa koja nastaje od trulih biljnh organa koji se veoma sporo raspadaju jer nemaju dovoljno kiseonika . tu mozemo i svrstati mulj iz planinskih potoka . Svo lisce , trava i sitne grancice koje se bez prisustva vazduha polako raspadaju po dnu potoka pa cak i bara .
Ima i oko Panceva takvih stanista samo ako ima neka bara koja je dosta zakoravljena i gde moze da se pridje do same vode . Delovi obale tih bara su prebogati bas tim spangunom. Mozda ce reci neko da neznam ali ja vam 100% drugari moji garantujem sta je sta . Bolje je uvoziti nego li narusavati prirodni biodiverzitet nasih stanista . Drugo je litvanija a drugo srbija . Oni imaju toga u izobilju a mi samo na pojedinim lokacijama . Takve lokacije se cuvaju jer ih nemamo dovoljno i predstavljaju lokalne endemitete . Ovde govorim o prirodnim stanistima a ne o biljkama kao endemitetima . Dobro , izvini druze mnogo sam se udalji od teme tj. ja odo u nepovrat.Pored mahovine mozes probati i sam da ekserimentises ali na ovaj nacin.
Sada krajem januara se uzimaju reznice borovnice jer je to period dubokog mirovanja same sadnice .
Uzmi nekoliko kutija ili pak saksija koje se zatvaraju pa u svaku stavi razlicite komposte ili ttrresete .. reznicama je potrebna ,,vlazna i sterilna sredina ,, a ne hranljiva .
Temperatura sloja gde se nalazi donji deo reznice mora barem za 2-5 stepeni da bude veca od gornjeg dela reznice . U ovom periodu je to tako i tako se i radi a kod letnjih reznica je princip isti samo sto se gornji delovi reznice non stop orosavaju jer lisce nesme nikako da bude suvo prirodno. Konstatnim orosavanjem se smanjuje temperatura lisca sto spasava reznicu od suncanih zrakova koji prolaze kroz poklopac kutije ili kroz foliju od providnog najlona . Princip je slican svim onim mojim slikama koje sam postavljao u kakvoj kutiji ja oziljavam i druge reznice . Kod borovnice [ letnje oziljavanje ] je potrebno svakodnevno orosavanje a ako su velike vrucine i postavljanje mreze za zasenjivanje .
Primer kada se oziljavaju cetinari najbitnija stavka je da se usred ozilista postavi crevo koje po ceo dan ukrug baca sitne kapi vode i kvasi tj. ,,hladi,, gornje delove cetinara . U bilo kom drugom slucaju je oziljavanje veoma komplikovano.
E ovaj princip se koristi i kod borovnice ali samo kod letnih reznica sa liscem.
Zasto je to tako mozda ce moci neko od strucnijih na ovom forumu da objasni ali na prost i osnovan nacin ja pokusavam da shvatite osnovu samog vegetativnog razmnozavanja .
Pozdrav

Pitanje za Vojvodu.Dali se moze koristiti Mahovina ona sto raste na travnjacima kao dodatak tresetu za uzgoj borovnica.

probacu! pozdrav

Napravi plastenik isti kao kada sejes papriku Pokrij najlonom i ne otkrivaj. Ti mozes a ja ne jer nisam kuci uvek. Probaj pijatelju. Pozdrav.

ja sam ozivljavao u junu od zelenih reznica! reznicu pokrijes plasticnom flasom i orosavas svaki drugi treci dan, naravno u hladu stoji!

Temperatura u prostoriji u kojoj cuvam ovu kutiju nesme da pada ispod 10 -15 stepeni. znas , nije problem da bude i niza od 10 stepeni ali nesme vlaznost da bude manja od 905 u kutiji. ako nadjes ovakvu kutiju ona je najbolja za oziljavanje jer ne moze voda da ispari i izadje iz kutije . 90 5 vlaga , ne moras da je meris higrometrom [ to je ona koncentracija kada se na poklopcu kutije lepe kapljice i opet ppadaju dole . Znaci uvek neka ima kapljice sa unutrasnje strane poklopca . Za prolecne reznice temperatura je preko 20 C ali samo tokom dana . Uvece kada malo zahladi mora se kutija unositi unutra . I tako badem 15 dana dok se ne javi kalus . Posle vec nije bitno .
Borovnica se moze oziljavati tokom cele godine mada je najlakse od zelenih reznica u junu mesecu. Ja svakog meseca stavljam pa kolko ostane do jeseni. Mada mislim da cu sada to malo bolje uraditi a ne kao prosle i zadnjih deset godina . Mislim da cu uspeti da mi procenat oziljenih predje polovinu.
Da sam slobodan ili da sam penzioner to bi mnogo jednostavnije bilo ali mene muci terenski poso pa kada dodje vreme da idem na teren , borovnice tu vise nista ne znace .
Pozdrav pa se cujemo.

koja temperatura da bude u prostoriji? pozdrav!

Treset ili supstrat nesme da bude sabijen . Treba da je lak i propustljiv kako bi kiseonik bez teskoca mogao da dopre do dna reznice . Treset je u fazi raspadanja pa ima grudve mahovine jer takav i treba da bude. Ako je potpuno raspadnut to ne valja jer postaje nabijen i moze samo da sluzi kao hrana sadnicama sa razvijenim korenom.

Pogledajte kako sam to uradio pa sta bude. Podranio sam za ceo mesec ali ponovicu i krajem janura . ujedno da vam pokazem kako izgleda supstrat crnog bora i mahovine busenjace . Nesto najbolje za oziljavanje i sam rast borovnica kako malih tako i visegodisnjih sadnica .

Americke sorte pitomih borovnica se oziljavaju krajem januara u toplom klijalistu. Ja sam podranio na mesec dana pa cu da vidim rezultate .
Cekam slike da mi se smanje pa da vam pokazem sta i kako izgleda treset crnog bora u raspadanju. Potpuno sterilan i prirodan. Sto je najvaznije ne kupuje se . Ima ga svuda u borovim sumama koje su otprilike 20 godina .
Pozdrav.