Dragi moji, drage moje, upomoć! Zna li iko koje se biljke preporučuju za uzgajanje u prostoriji iza polupropusnih stakala (s vana ogledalo, iznutra stamdardmo prozor) Ako neko zna, neka se javi sa odgovorom.

Cisto sumljam da ce ti bas mnogo biljaka uspevati u takvim uslovima. Fora je sto jedan dobar deo svetlosnog spektra se odbija. U najboljem slucaju, trebalo bi da mgou neke skiofite da ti rasu (bilje koje vole senku, sto su u osnovi skoro sve sumske biljke). Od ovih kulturnijih trenutno mi jedino Monstera pada napamet. Imas i neke puzavice koje nisu bas odusevljene direktnim i obilnim svetlom, ali ce im svakako terbati neko svetlo.

Imao sm prilike da vidim jednu "lozicu", bila je panasiranog lista (belo-zelen).
List je po obliku bio kopljast.
Video sam je na vrlo mracnom mestu, u jednom hodniku, a takodje i u jednoj kuhinji ciji je prozor okrenut severu, a biljka je bila vrlo blizu plafona (jos manje svetla).
Te dve biljke su bile u normalnom stanju.
Probacu da nadjem fotke.

Ja mislim da bi mogle uspijevati sve vrste paprati ali i palme ako imaju barem 7 sati dnevno umjetnoga svjetla kao i sve ostale biljke iz staništa tropskih prašuma koje i žive u uvjetima slabijeg svjetla, jedino im se mora osigurati visoka vlažnost zraka.
Neke od biljaka: Tradesscantia- puzavac ljubičasta cvijeta, Cikas palmolika paprat, Monstera, Calathea, Zamioculcas recimo baš treba zasjenjenje itd.
Možda jedna dobra ideja:
Može se uz brezino stabalce (naravno odrezano) pustiti bršljan, a na vrhu postaviti plato s kovrčavom paprati, jako lijepo izgleda, a uspijeva i u tamnijim prostorima.

Da znaš da ću da probam. Imam jednu osušenu brezu u selu koja treba da se poseče. A imam i jedna zeleno-beli bršljan ovde. Pa ću da uzmem stablo breze i da napravim kao što si rekla.
Bršljan raste po šumama gde ima malo svetla pa je logično da može u ovakvim uslovima da uspe.

Moraš definisati na koji tip polupropusnih stakala misliš. Danas postoji dosta tipova ovakvih materijala bilo da se radi o staklu,akril staklu,lexanu i sl. a ne reflektuju sva svetlosne zrake u istoj meri. Neka propuštaju zrake odredjene talasne dužine dok pak neke talasne dužine reflektuju. Većina takvih stakala orijentisana je da reflektuje talasne dužine UV spektra. Tipova polupropusnih stakala ima zaista dosta. Sva ona sadrze u sebi reflektujuci sloj a u zavisnosti od njega karakterise ih koeficijent osencenja koji se obicno krece od 0,2 do 0,6. Ipak većina takvih stakala ne remeti mnogo život biljaka jer propušta dovoljne količine svetla za većinu biljaka.( čak i onih koje traže visok intenzitet osvetljenja.)
Uostalom pogledajte Savacentar. Njegova stakla su visokoreflektujuća.(koeficijent osencenja oko 0,5)

Pa da, koliko se ja sećam tamo su uglavnom monstere i tako neke biljke iz prašuma i šuma koje podnose slabo osvetljenje. Mada nisam bio tamo od Cinemania-e

Narode, divni ste, hvala vam!

Mesta u kuci koja mogu da iskoristi za neku saksiju sa cvecem su uglavnom sa losom svetloscu,koje biljke netraze puno svetlosti?

Aspidistra

kako je u narodu zovu,ako znas i ako ima drugi naziv,ovim imenom nemam pojma i inace jako slabo poznajem cvece po latinskim nazivima

Mislim da nema narodski naziv ne znam, stvarno.

hvala,to imam ali sam iznela iz kuce u hladovini

Zamioculcas zamiifolia


Imas o njoj na nekom od starijih tema.

Kažu ovo:

Aglaonema
Aspedistra
Bromeliad
Calathea
Cissus digitata (Mystic Ivy)
Cissus rhombifolia
Ctenanthe
Draceana 'Janet Craig'
Draceana 'Janet Craig Compacta'
Draceana massangeana
Howea (Kentia Palm)
Maranta (Prayer Plant)
Philodendron
Platycerium (Staghorn Fern)
Pleomele reflexa
Podocarpus
Pothos
Rhapis Palm
Sanseveria (Snake Plant)