U mom rodnom kraju ima puno krusaka jeribasmi,a takodje i takisa.

Sad mi to kažeš,a ja se ubi tražeći plemku jeribasme,dado,dado..

Ove godine sam okalemio jeribasmu i lubenicarku i na jesen cu imati sadnice.
Takodje imam sadnice starih jabuka kao sto su: budimka, kolacara, kozara, sumatovka i jablanka

Inace zivim u kalemarskom kraju i cesto puta sam izlazio u susret onima koji su imali zelje da zasade neke sadnice retkih starih sorata koje bi sacuvali ili ih podsecaju na detinjstvo.
063/111 72 97

selistanac citat:

Inace zivim u kalemarskom kraju i cesto puta sam izlazio u susret onima koji su imali zelje da zasade neke sadnice retkih starih sorata koje bi sacuvali ili ih podsecaju na detinjstvo. 063/111 72 97

Niste rekli koji je to kraj?
Na šta kalemite kada kalemite za sebe?
Imate li dovoljno divljeg za kalem ili dajete samo kalem?

Može li nešto od divljeg poručiti od vas?

Pustite neki fotku svog voćnjaka

Hvala i čujemo se

Zivim u Selistu kod Velike Drenove.
Bez obzira na to da li kalemim za sebe ili za prodaju, jabuke kalemim na kultivisane podloge proverenog kvaliteta u smislu oziljavanja i prilagodljivosti raznim zemljistima, a to su:
-MM-106 koja spada u grupu srednje bujnih i
-M 7 iz grupe malo bujnih-krzljavih podloga
Kruske kalemim najcesce na podlogu dunje BA-29
Inace u mom vocnjaku i dvoristu posedujem oko 40 sorti jabuka i 10-ak sorti krusaka. Ostlo su kajsije, dunje, musmule, tresnje i Spanska visnja koja mi se posebno dopada jer je otpornija od ostalih na vecinu bolesti i gotovo da je idealna za okucnice.
Neke sorte kalemim svake godine, a neke povremeno u zavisnosti od toga da li ih neko trazi ili ne.
Moj vocnjak nije veliki jer kraj u kome zivim nije izrazito vocarski, tako da imam dovoljno voca za sebe i porodicu, a nisam prinudjen da kalem-grancice kupujem od neproverenih prodavaca i po institutima.
Forografiju vocnjaka cu prikazati tek kad naucim da to odradim, jer se ne snalazim najbolje sa racunarima.

sremac1984 citat:

A sto se tice razmaka sadnje s'obzirom da je pidloga divlja kruska koju kao podlogu karakterisu velika bujnost,kao i otpornost prema visokom sadrzaju aktivnog kreca u zemljištu,kao i razgranat,jak,i dubok korenov sistem koji omogućava dobro ukorenjivanje,i daje dobru cvrstinu stablu na peskovitim zemljistima,kao i na vetrovitim terenima, kao i otpornost na sušu. S'obzirom na veliku bujnost kako podloge tako i sorte licno smatram iz iskustva znam,a literatura potvrđuje da je razmak od 3*1,2 metra mala,kao i da je uzgojni oblik vreteno nepodesan za ovu kombinaciju sorte i podloge. Žica u ovom slucaju uopste nije potrebna jer su stabla stabilna. Razmak treba povećati barem na 3,5*2 metra,a za uzgojni oblik odabrati vretenasti žbu koji je veoma sličan vitkom vretenu s'tim sto se ovde ostavljaju 3-4 skeletne grane u prvom spratu grana,kako bi se sprečila velika bujnost. Kod ovog uzgojnog oblika kao kao i kod vitkog vretena potrebno je razvoditi grane na uglove od 45 stepeni za skeletne,i 45-90 stepeni za jednogodišnje grane koje će u toku druge godine na sebi formirati rodne pupoljke i na istim doneti rod u 3. godini. Za ovaj sistem sadnje i uzgojni oblik neophodna je redovna i stručna rezidba,kao i zaštita od korova,bolesti,i štetočina. Uprvoj godini kod standardnog sadnog materijala bez prevremenih rodnih grančica rod uopste ne bi trebao da postoji i šta više on je suvišan. U drugoj godini moguće je ostvariti rod od nekoliko plodova do jednog kilograma,što sve zavisi od bujnosti i kondicije stabla. U trećoj godini moguće je ostvarti par kilograma po stablu,dok u četvrtoj ide do 10 kg po stablu,a u petoj i do 15 kg. po stablu,a od šeste pa nadalje u punom plodonošenju 20-25 kg. po stablu.

Postovani:
Planiram zasad kruske Viljamovke na 2 ha i ovi saveti su mi jako korisni.
Molio bi vas da mi pomognete savetom, posto mi je imanje na 1100 metara nadmorske visine (selo Rudno), da li je moguc takav zasad, i sta mi savetujete, sadni materijal, nacin sadnje, oprasivaci...
Zahvaljujem se unapred!

Vodi racuna na sta je kalemljena viljamova . Mnogi koriste divlju podlogu ili pak dunju provansalku. Posrednik je kaludjerka to zapamti ako zelis rod onakav kakav treba da bude . Na 1100 m nad visine to je malo ozbiljno . Razmisli o tome . Pozdrav Nenad.

Sve sam pročitao, ali nisam našao ni ime ni opis kruške (naravno iz mladosti ) koja ima slabo razgranatu krošnju (možda je bila prestara i oštećena) krupna plodove sa grubom rapavom korom, recimo prljavo oker boje kod zrele kruške. Kruška je obavezno dozrevala na raznim mestima oa i na ormanu u hladnoj sobi. Ukus zrele kruške je vrlo lep, kruška je jako sočna i slatka........
Za mene je sočna, slatka i aromatična imperativ jer ne volim "brašnjastu" strukturu čak i kad je aroma superiorna.

Vojvodin opis kaluđerke bi mogao delimično odgovara ali sam pronašao da kaluđerka nije krupna a ove "moje" su bile baš krupne ili sam ja bio jako mali...xaxa!

Koja je to kruška?
Da li je negde ima?

Kruska koju pominjes moze da bude tzv. ARAPKA. Ona je krupna ima hrapavu pokozicu koja potamni do skoro braon nijanse i potrebno je dozrevanje da bi mogla da se jede. Nazalost izgleda da nije ekonomski isplativa pa se njene sadnice retko nalaze osom po narudzbini.
Slicnu sudbinu ima i kruska Aleksandrovka koja je sitnija ima hrapavu zlatno-oker boju i neponovljiv ukus stize krajem avgusta ali se njene sadnice ne mogu naci u prodaji osim po narudzbini posto se kalemi preko posrednika na dunju ili na divlju krusku.

jedna mi kruska poludela nacisto, cveta ko luda

I meni prosle zime cvetala jedna jabuka i tresnja ima da jedemo preko zime voce

malo se mala zanela

Pitanje za poznavaoce da li je kruška Boskova bočica isto što i Kajzer, tj.da li se radi o istoj sorti?

Kajzer ili kajzerica je stara autohtona sorta kruške sa prostora Bosne, Boskova bočica je sasvim druga sorta.