Pozdrav svima

Imam voćnjak viljamovke u trećoj godini, prskao sam na vrijeme crvenim uljem, zatim chromorelom i Ranilanom u cvat.
Danas sam primijetio na listovima crvene tačkice, slične jajima insekata.
Čime bi mogao suzbiti "to"?

hvala unaprijed

imam krušku viljamovku i imam problem puca joj kora što mi je činiti. rađa svake godine i puna je plodova

Dali je neko nabavljao sadnice kruske od firme Vivai Mazzoni iz Ferare, Italija? Molim Vas javite se

ZDRAVO SVIMA!DALI NEKO ZNA RASADNIK U KOME SE MOGU KUPITI SADNICE KRUSAKA SORTI "STARKRIMSON" I "CRVENA VILJAMOVKA"

secerka je prava stvar , a imam neku sortu ne znam joj ime ali je bozanstvena , hocu lubenicarku, imam viljamovku zutu i crvenu

Tragam za jako startim stablima kruške.
Našao sam krušku staru oko 150 a možda i više godina. Veličine je hrasta zapisa. Uspeo sam čak i da ožilim njene jednogodinje izbojke iz krošnje. Ona je zdrava i radja.

Imate li vi neke stare kruške ili bar stare sorte?
Ponudio bih vam u razmenu svašta, tipa knjige, seme...

Osnovao sam Čuvare semena, i sakupljamo stare sorte svega, cilj je zaštita i besplatna razmena...

Ostavite mi neke svoje podatke skajp idealno a može i email, ili mob

Uploaded with ImageShack.us



Jeribasma.

Uploaded with ImageShack.us

Stara kruška, veća po površini od kuće.

Pozdrav!
Planiram da zasadim manji vocnjak krusaka, sta mi preporucujete da zasadim od krusaka, Viljamovku ili Karamanku??
Unapred hvala..))

I jedno i drugo!

Molim, ako neko zna, da li tuje kao ograda(živica) mogu štetno djelovati na stabla krušaka udaljenih dvadesetak metara?
unaprijed zahvaljujem Bane

Crnogorica roda JUNIPERUS štetno djeluje na kruške, jer je domačin gljivice kruškin pikac. Do udaljenosti 800 metara.

zarkodj citat:

Uploaded with ImageShack.us Stara kruška, veća po površini od kuće.

Znaš li koliko je stara, koje je sorte i kada radja? Ako nije neka novija sorta, možeš li mi poslati seme kada bude?

zarkodj citat:

Uploaded with ImageShack.us Jeribasma.

Hej sad tek videh da si napisao sortu! Pa sam potražio o njoj više!
Jeribasma
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Na ovoj stranici su prikazane izmjene na čekanjuNeprovjereno
Idi na: navigacija, traži

Jeribasma (u narodom govoru se često koristi i oblik: jerbasma) je sorta kruške. Poznata je i pod nazivima vodenac, pljuskača, vodenjak, bljuzgača, što ukazuje na veliku sočnost.

Vodi porijeklo iz Buturović polja kod Ostrošca, općina Konjic.
Karakteristike [uredi]

Plodovi su joj srednje krupni ili krupni, jajastozvonastog oblika s tankom i mehkom žućkastozelenkastom pokožicom. Ima bujno stablo. Dobro rađa, ponekad neredovno, a najbolje rezultate daje na ocednim zemljištima. Peteljka je duga i tanka, meso slatkonakiselo i veoma sočno, tako da za nju u narodu kažu da se "ne jede, nego pije". Bere se krajem septembra. Od davnina se koristila za pravljenje pekmeza.

Zbog dobrih imunoloških osobina zanimljiva je za izučavanje.

Domaće sorte kruške (TRAŽIM IH - IMATE LI IH?)

Mogu se videti na pobrđu u okolini Valjeva, Kikinde, Kopaonika, Goča, Homoija, u šumadijsko-levačkom kraju...Spasiti od zaborava: Jagodarku, Žuticu, Ječmenku, Ovčarku, Takušu, Jeribasmu, Arapku, Turšijaru...

"Jagodarka"("jagodnjača", "majska kruška") Nekada se gajila na skoro svakom imanju. Danas se može naći samo po koje stablo u okolini Čačka, Požege, Užica i Valjeva. Sazreva krajem maja ili početkom juna, u vreme berbe jagoda, po čemu je i dobila ime.

Stablo je bujno, s razgranatom piramidalnom krunom. Dobre je rodnosti i ima sitan, okruglast plod s karakterističnom dugom peteljkom. Pokožica je glatka, sjajna, zelenkastožuta, meso beličasto, meko, polusočno i slatko-nakiselo. Relativno brzo gnjili.

"Žutica" se najčešće može videti u centralnim delovima naše zemlje. Razvija bujno stablo, a sazreva sredinom jula. Plodovi su pravilnog kruškastog oblika, slamastožuti, trpkog, slatkonakiselog ukusa.

"Ječmenka" ("ječmenac") se dosta gaji u okolini Beograda. Ima bujno stablo koje redovno i obilno rađa, a otporna je na bolesti, štetočine, sušu i mraz. Sazreva polovinom juna, u isto vreme kao ječam, pa joj otuda i ime. Plodovi su sitni, limunžuti, slatkonakiseli, prijatne arome.

"Lubeničarka" ima tamnocrveno meso koje podseća na lubenicu. Sazreva od polovine do kraja avgusta, a rađa dobro i redovno. Plod je srednje krupan, kruškastog oblika. Zelenkastožutu pokožicu prekriva rumenilo sa sunčane strane, a meso je svetlocrveno, sočno, slatkonakiselo, prijatne arome. Čim počne da prezreva, gnjili i gubi karakterističnu crvenu boju, ali je i tada prijatno za jelo.

"Ovčarka" je nepoznatog porekla. Najčešće se može videti na padinama Goča. Sazreva početkom septembra i može dugo da se čuva. Plodovi su srednje krupni, kruškastog oblika s debelom zelenožutom pokožicom, crvenom sa sunčane strane.

"Karamanka" je veoma stara sorta. Do Drugog svetskog rata najviše je gajena u Srbiji, ali danas se viđa retko, uglavnom u starim, zapuštenim voćnjacima. Može doživeti i preko 200 godina. Sazreva u drugoj polovini avgusta, a u običnim skladištima čuva se dve-tri nedelje. Stablo je bujno, razgranato, dok su srednje krupni plodovi malo suženi prema dugoj, tankoj i blago povijenoj peteljci. Pokožica je glatka (masna), u punoj zrelosti slamastožuta, sa sunčane strane svetlocrvena. Sočno, slatkonakiselo meso je prijatne arome.

"Takuša"("takiš") ima bujno stablo, razgranatu okruglastu i rastresitu krunu. Rada obilno, a sazreva u drugoj polovini septembra. Okruglast ili okruglasto-pljosnat plod je svetlozelen i malo rumen sa osunčane strane. Meso je bledožuto, sočno, aromatično i osvežavajućeg ukusa, posebno kada ugnjili. Zreli plodovi se čuvaju do tri nedelje, a mogu da se koriste i za turšiju ("vodnjika"), rakiju, sušenje, pekmez. ..

"Jeribasma" je poznata i pod nazivima "vodenac", "pljuskača", "vodenjak", "bljuzgača", što ukazuje na veliku sočnost. Ima bujno stablo. Dobro rađa, ponekad neredovno, a najbolje rezultate daje na ocednim zemljištima. Plod je srednje krupan do krupan, jajastozvonast s tankom i nežnom, žućkastozelenkastom pokožicom. Peteljka je duga i tanka, meso slatkonakiselo i veoma sočno, tako da za nju u narodu kažu da se "ne jede, nego pije". Bere se krajem septembra.

"Arapka" sazreva krajem oktobra ili, početkom novembra. Srednje bujno stablo rađa dobro, ali neredovno. Sklona je opadanju plodova pre berbe, pa je treba saditi na položajima zaklonjenim od vetra. Ima veoma krupan, zvonast plod, koji podseća na teg, zbog čega se često naziva i "kantarka". Pokožica je debela i gruba, prekrivena rđastom prevlakom, dok je meso belo i trpko, kada ugnjili sočno, slatko i blago aromatično.

"Turšijara"("slanopađa") sazreva krajem oktobra. Veoma je bujna i rađa redovno i obilno. Plod je sitan do srednje krupan, pravilnog kruškastog oblika, bogat taninima i pektinima.

autor teksta je Snežana Malinović