U tvom slučaju, ne na pup već na kosi rez, terminalni vrh od srebrene stavi na mjesto tvoje, ako stavljaš vrh od bočnih grana tad ti jela neće rasti ravno.

Da li ima svrhe pokušati razmnožiti četinare iz semenke? Šetala sam po Fruškoj Gori pre par dana i zapazila prelepo drvo (ne znam koja je vrsta u pitanju), uzela jednu šišarku i istrestla semenke... Negde sam pročitala da im je potrebna stratifikacija- no, kako sam po tom pitanju potpuni laik zanima me šta treba da radim. Stavila sam semenke u vlažni humus, pa sve u providnu plastičnu posudu sa poklopcem, i ostavila na terasu pored prozora, jer tamo temperatura nikad nije ispod nule. Jutros kad sam pogledala posudica se iznutra zamaglila.Da li sam dobro uradila?

I mene također zanima razmnožavanje četinjača iz sjemena. Prošle godine sam posijao sjemenke jele ali mi ništa nije niklo. Sakupio sam nedavno i nešto sjemenja čempresa pa me zanima kako "nagovoriti" sjeme da proklije. Također me zanima koliko brzo raste tek iznikla četinjača.

Koliko brzo rastu iz sjemena zavisi od vrste. Prve godine, znači od sjetve, u proljeće, do jeseni: tuja-10cm, pačempres-15 cm, bor, jela i smreka-1 cm. Druge godine tuja i pačempres znaju dostići 30-40 cm, dok jela, bor i smreka dostignu 2-5 cm.
Neke vrste trebaju obavezno stratifikaciju sjemena, recimo jela, dok bor i smreka klijaju bez stratifikacije (bor bi u principu trebalo stratificirati, veća je klijavost). Tuja i pačempres također ne trebaju stratifikaciju, bitno je preko zime držati sjeme na što hladnijem mjestu, sa dobrim strujanjem zraka.
Znači, sve zavisi od vrste, ponekad čak i od varijeteta.

Ja sam tuje razmnozio bez stratifikacije i prvoj turi je 2.godine i sasvim se dobro drze,zapravo,sad su napolju,na otvorenom.(ima strujanje vazduha)

Mislim da je bor u pitanju. Na netu sam pronašla da stratifikacija treba da traje 6 nedelja. Ono što me zanima je- šta posle? Da li se klijanje javlja za vreme stratifikacije ili posle? I kako ih treba saditi posle stratifikacije? Ja se izvinjavam što postavljam ovoliko pitanja, ali ništa mi nije jasno...

Bibby citat:

Mislim da je bor u pitanju. Na netu sam pronašla da stratifikacija treba da traje 6 nedelja. Ono što me zanima je- šta posle? Da li se klijanje javlja za vreme stratifikacije ili posle? I kako ih treba saditi posle stratifikacije? Ja se izvinjavam što postavljam ovoliko pitanja, ali ništa mi nije jasno...

Stratifikacija je umetno prezimljavanje, pod blazim i kracim uslovima.
Time se postize da se velika kolicina semenki "prevare" te kad se odmah potom posade - dobija se veca klijavost :jer se sve desilo u kracem i povoljnijem periodu, manje je klica odumrlo, ostalo im je vise snage i otpornosti .
Znaci, klijanje ne bi trebalo da se desi tokom stratifikacije.
Sadnja se vrsi na manjoj povrsini, unutra, dubina je obicno 0.5 - 1 cm i kada izdanci niknu i malo se ucvrste - pazljivo se odvajaju i posebno presadjuju. Obicno se prve zime pusti da prezime unutra (zavisi od vrste), a posle se saksijice iznose napolje. Sada su to male sadnice...

Hvala Našla sam u literaturi da stratifikacija za bor traje 6 nedelja. Izveštavaću o daljim događajima...

da li postoji literatura a da je nekako dostupna....o proizvodnji cetinara...tuja,pacempresa,juniperusa,cempresa,smrca itd....

Imaš na segmentu foruma Urednici temu Vodič za sejanje, ali tu su samo uputstva za pripremu semena i sejanje (kako mu i naslov kaže ). Neka malo ozbiljnija literatura i meni treba.

Upravo se završila četvrta nedelja od kako sam stavila seme na stratifikaciju, i sad vidim da su dve semenke pustile izdanke visoke oko 0.5 cm, a ostale imaju pupove. Za sada stoje napolju pošto je lepo vreme. Sačekaću da malo porastu pa ću ih presaditi.

Mene zanima razmnozavanje kedrova iz reznica.
Procitao sam da je tesko, ali niko ne daje posebnosti, bar u literaturi koju ja mogu naci.
Voleo bih da pokusam, jer sam nasao par izuzetnih stabala, vredelo bi.

Kedrovi (cedrovi) idu jako dobro iz reznica, izuzetno dobro puštaju korijen, naravno uz upotrebu dobroga hormona za zakorjenjivanje. Jedino stvaraju problem kod margotiranja, napravljena rana u pravilu uvijek zaraste, bez puštanja korijena.

Mile citat:

Kedrovi (cedrovi) idu jako dobro iz reznica, izuzetno dobro puštaju korijen, naravno uz upotrebu dobroga hormona za zakorjenjivanje. Jedino stvaraju problem kod margotiranja, napravljena rana u pravilu uvijek zaraste, bez puštanja korijena.

Hvala Mile!
Vec sam primetio da se u literaturi cesto nalaze kontradiktorne informacije, zato sam i postavio pitanje ovde, kod zivih ljudi.
Posto su kedrovi (cedrovi - Cedrus libani i Cedrus atlantica) o kojima je rec na (polu)privatnom imanju, margotiranje i tako ne bi islo. Samo 'DrpStrp-sistem...
Mozes li da kazes vise o duzini reznice, treba li 'stopica' ili se donji kraj 'osteti' , ogule li se cetine odozdo, da li da uzmem glavne grancice ili sporedne - i u koje vreme da pokusam?
Ovde jos nijednom nije smrzlo ove godine (neverovatno) , mozda se i to boduje?

Pošto je vrijeme ove godine ovakvo, već sada možeš uzimati reznice cedrova, jer njima treba malo duže da puste korijen. Uzimaj reznice dužine do 25 cm, nikako ne dulje, gledaj da uzimaš reznice koje su bar do pola drvenaste, donji kraj reznice reži u koso da je što veća površina, na koju onda nanosiš hormon. Mješavina zemlje i pijeska neka bude 40% zemlje i 60% pijeska (ako je previše zemlje, reznica zna početi trunuti). Svakih 20 dana zemlju tretiraj sa Captanom, baš zato da spriječiš truljenje, jer je cedar sklon tome kad se razmnožava reznicama.
Što se tiče glavnih i sporednih grana, to nema veze.
Može se također razmnožavati i ljeti, od zelenih reznica, ali je onda teže stvoriti uvjete, tj. zasjenjeno mjesto i visoku vlažnost zraka.