Te koje kupujes u prodavnici se nicim ne prskaju a bukovaca , pa to ni slucajno. Bukovaca raste u prirodi na stablima bukve . Ima primeraka od po nekoliko kilograma na jednom mestu. Postoji i divlji livadski sampinjon od koga potice i ovaj sto ga gaje radi prodaje .
U narodu juga Srbije ga zovu crvenka ili livadarka jer raste iskljucivo na livadama i njivama gde je poznjevena psenica krajem jula meseca .
Divlji sampinjon i gljiva srndak ili suncanica imaju takav miris i ukus da je ovaj sto ga proizvode jedno veliko nista u poredjenju sa divljim tj. koji rastu samoiniklo .
Mada po meni najukusnija gljiva je vrganj i lisicara i nema druge .
Pozdrav

Hvala,kao mala sam jela te crvenke,kao jako krupni sampinjoni crvenog mesa sa druge strane kapice. Secam se da su rasle u slami i ispod drveca.

Da to je ta crvenka.Pozdrav

ja imam samo jos jedno pitanje. da li je obavezno da se supstrat pecuraka stavlja u brikete ili moze i u zemlju? ili kako to vec ide?

ne moze u zemlju, moze u poparenu slamu (prokuvana u vodi)
i bukovaca je mnogo prilagodljivija razlicitim uslovima od sampinjona

www.fromscratchmag.com...-backyard/

Ako stignem , veceras cu vam objasniti kako se razmnozava bukovaca i sampinjon i to na najednostavniji nacin. Ovo na slikama ima neke veze ali nije bas tako. Kao prvo na slici su trupci koji nisu ni polutruli. Busilica ne treba nego motorna testera .
Ne brinite sve ce vam se veceras kazati.
Pozdrav sa juga .

Kako proizvesti bukovaču?

Najbolje je gajiti bukovaču na supstratu od iseckane čiste čiste pšenične slame, ili uz dodatak 10% livadskog sena ili narezanih kočanki kukuruza. Ova gljiva može da se proizvodi na oblicama topole, vrbe, jablana, breze, jove i kestena, ali i na oblicama tvrdih lišćara – bukve, graba i hrasta. Bukovaču treba brati dok je mlada i meka. Plodonošenje je u talasima, u razmaku 10-14 dana. Najviše plodova ima u prvom i drugom talasu.

Bukovača (Pleurotus ostreatus) ima skromne zahteve prema uslovima uspevanja. Bogata je hranivima, pre svega proteinima, vitaminima C i B, a ne sadrži saharozu, pa je značajna u ishrani dijabetičara. Raste na slami od žitarica, kočankama kukuruza, strugotini i na oblicama listopadnog drveta (najbolje bukve i graba).

Najbolje je gajiti bukovaču na supstratu od iseckane čiste čiste pšenične slame, ili uz dodatak 10% livadskog sena ili narezanih kočanki kukuruza. Slama se isecka na 4-5 cm, sterilizuje prelivanjem ključalom vodom, dobro pokrije i ostavi 24h da se ohladi. Pripremljena i ohlađena slama pre unošenja u plastične vreće treba da se izmeša sa micelijom. Potrebno je 3-4 litre micelije na 100 kg vlažnog pripremljenog supstrata. Može se u vreće ubacivati slama u slojevima (20-25 cm) i dodavati po decilitar micelije. Pri punjenju vreća slama se dobro sabije, vreća se veže na vrhu i potom nosi na inkubaciju. Vezani deo vreće postavlja se dole, a dno je gore. Vreća se izbuši zbog pristupa vazduha i oticanja suvišne vode. Micelija će dobro prorasti u tami, na temperaturi 20-25°C i uz vlažnost vazduha 80-90%.

Prorastanje micelije traje 15-20 dana. Zatim se vreće prenose u prostoriju sa dnevnom svetlošću, iseku se (izuzev donjeg dela) i stavljaju u redove razmaknute oko 40 cm. Za rast plodonosnih tela bukovača traži osvetljenje, ali ne direktno osunčavanje.

U zavisnosti od soja, bukovača može da raste na temperaturi 5–15°C ili 18–28°C. U toku proizvodnje održava se umerena vlažnost površinskim vlaženjem supstrata (ali ne gljiva) i prostorije. Ako nema dovoljno osvetlenja, dopunski se osvetljava ultravioletnim sijalicama (12 časova osvetlenja i 12 časova mraka).

Bukovaču treba brati dok je mlada i meka. Plodonošenje je u talasima, u razmaku 10-14 dana. Najviše plodova ima u prvom i drugom talasu. Ukupan prinos je oko 20% težine supstrata.

Ova gljiva može da se proizvodi na oblicama topole, vrbe, jablana, breze, jove i kestena, ali i na oblicama tvrdih lišćara – bukve, graba i hrasta. Drvo od kojeg se koriste oblice ne sme biti pre upotrebe odsečeno duže od 2 meseca.

Duž oblice prečnika 20–25 cm i dužine oko metar, sačine se tri reza do dubine 2/3 oblice – na 10 cm, 30 cm i 50 cm. U praznine ovih rezova (širine 3-5 mm) ređa se micelija bukovače. Svaki rez obavija se sitno perforiranom plastičnom trakom. Perforirana strana obezbeđuje pristup vazduha i spečava ispadanje micelije.

Pripremljene oblice se utrape u jednom redu u jamu široku 110 cm, duboku 60–70 cm i dužine koja zavisi od broja oblica. Ako je veća proizvodnja, oblice se ređaju u više redova i srazmerno tome povećava se dubina jame. U uglu trapa postavi se plastična, gumena ili metalna cev, čiji je gornji deo iznad površine zemljišta najmanje 15–20 cm (za ventilaciju trapa). Oblice se prekriju folijom, zatim zemljom o obliku humke. Oko trapa, na udaljenosti oko 30 cm, iskopa se kanal dubine 40 cm, u koji se, po potrebi, sipa voda radi održavanja neophodne vlažnosti u trapu, odnosno u oblicama (za prorastanje micelije). Pri trapljenju u aprilu ili maju, inkubacija se završava u septembru. Tada se oblice ukopaju ispod krošnje nekog stabla na dubinu 30 cm, tako da urezi sa micelijom budu iznad površine zemljišta. Oko oblice treba napraviti "činiju" kao oko voćke, dubine oko 5 cm i širine oko 40 cm, koja služi za zalivanje prema potrebi. Ako micelija nije prorasla, oblice se ostavljaju do proleća u jami i tek tada se mogu ukopati u zemlju.

Pripremljene oblice sa micelijom rađaju 4–5 godina. Ukupan prinos je oko 20 procenata težine oblice.

info:http://poljoprivreda.info/?oid=3&id=48

Uzgoj sampinjona

info:http://www.oglasi.vocnesadnice.net/index.php/pecurke/sampinjoni/uzgoj-sampinjona

Zdravo
Sa velikim zakasnjenjem ali cu na najprostiji nacin pokusati da vam objasnim. Ovaj nacin je za pocetnike .
Uzmite neki polutruli bukov trup . Obim trupa ne veci od 40 cm. Sirina moze i 30 cm.
Motornom testerom odsecite jedan kolut [ debljina koluta oko 4 cm]. Testerom izbrzdajte onaj deblji deo panja tako da izgleda kao da ste mrezu stavili preko.
Na pijaci ili u prodavnici kupite sirovu gljivu. Dovoljna je jedna . Stavite je u teglu sa mlakom vodom i sipajte saku psenice .
Ostavite na toplo mesto. Kada psenica pocne klijati vi ocedite i zrna psenice nastavljajte u one kanale sto ste ih testerom napravili. Ne zaboravite da se to ne radi sada nego pocetkom aprila meseca . Panj za uzgajanje mora biti u senci ili polusenci negog zaklona ali ne i iza kuce u debelu hladovinu.
Kada sve to uradite uzmite onaj skinuti odrezani poklopac i stavite ga kako je i bio. Sa 4-5 eksera ga dobro pricvrstite za onaj deo panja sa koga ste ga testerom skinuli. Vise nista ne dirajte .....
To sam probao i dobio sam za oko 3 meseca male gljive bukovace .
Pisem vam onako kako sam ja radio ali sam prekinuo iz razloga sto kod mene niko osim mene nece bukovacu da jede.
Pozdrav i svako dobro

Ovo je bas zanimljivo,mislim da cu probati.Obozavam bukovace.

Molim dobre ljude da mi napisu o kojim se biljkama radi,tj korovima. Nalaze se u mojoj basti i bas bih volela da znam da li su korisne ili nisu.



---------------------------------------------------------------------------

На фотографији 2 можда Штаваљ.

Dobar dan svim clanovima Sveta biljaka!Ja sam novi clan i veoma sam zainteresovana za organsku proizvodnju,samo za potrebe svoje porodice!Zao mi je sto je tema potpuno zamrla jer smatram da organska proizvodnja zasluzuje mnogo vise paznje ,nadam se da ce se aktivirati ponovo!Organsko seme paradajza gospodina Manusa je odlicno,a crni paradajz nerevazidjenog ukusa,procitala sam postove gospodina Vojvode SVAKA CAST to se retko srece,molim VAS sve Zaljubljenike u organsku hranu ,aktivirajte se