Sjemenka se slučajno našla u tresetu i ličila je na malo veće pero (oko 3-4 cm), na vrhu je bilo
zadebljanje sa okruglom sjemenkom. Sama je počela nicati pa sam je presadila u posudicu.
Ako neko znao kakvom je drvetu riječ (sigurna sam da je drvo) i da li treba da ga sačuvam,
ne bi htjela da je neki korov.

sacekaj da dobije jos koji par listica po ce se znati sigurno

Da nije lipa...? po opuisu semena....

Ja sam prvo pomislila na lipu ali onaj dio što nosi sjemenku nije tako izgledao, bio je baš poput ptičjeg pera.
E sad, možda je dugo sjemenka bila u zemlji pa se donekle raspala, takoda mi je izgledala drugačije.

Danas sam pronašla još istih sjemenki pa sam ih slikala, definitivno nije lipa.

Sjemenke mi liče na sjemenke Javora, Acer.

krinka, to ti je neka vrsta belog javora, al je semenka već stara i promenila je boju pa ne znam tačko koji. To mu je jedno krilo, jer plod ima po dva krila, a svako krilo nisi po jednu semenku. Plodovi su skupljeni u grozdovima koji vise na dole. Javor raste po planinskim krajevima i šumama, voli duboko, rastresito i humusno zemljište i dostiže visinu i do 40 m i 2 m širine. Ima jake grane, razgranatu i bujnu krošnji i glatku koru koja se kod starog stabla raspuca i ljušti. Dostiže starost od 400-500 godina.

Nadam se da sam pomogla

Zaboravih da kažem da mu je latinski naziv Acer pseudoplatanus L. a kod nas ga zovu gorski javor. Od njega se pravi divan sirup

Hvala Pribelasu, pomogla si mi puno, sad imam želju da sačuvam ovo drvce.
Posadiću ga na selu, ima dovoljno mjesta, može i u visinu i širinu, a ni zemlja nije loša.
Banja Luka je prepuna parkova i ima raznih vrsta drveća, tako da je vjetar učinio svoje, možda će ovo biti moje drvo sreće.

Zašto da ne. Davno sam u nekoj knjizi pročitala da japanci u svom vrtu posade sebi drvo. Kroz ceo život on se tom drvetu ispoveda, deli radost sa njim, pod njim zakopava svoje tajne, ali na njemu iskaljuje i svoj bes (psuje ga, udara, šutira i sl). Na taj način oslobađa se svih jakih emocija i frustracija. Poznato je da su do skoro, u nekim krajevima i dan danas, kod njih najveća sramota javno ispoljiti svoja osećanja, tako da im je to drvo pomagalo da u javnosti ostanu "voštanih lica" bez pokazivanja emocija.

I ja sam čitala nešto slično, samo što će moje drvo (ako se primi) biti maženo i paženo.

Juče sam u parku uslikala ovo drvo, zanima me koja je to vrsta?

Joj, znam na koje drvo misliš, imaga ga i u žutoj varijanti (mislim na te grozdove) u njima su sitni, ali baš sitni cvetići, odtvoriće se za 2-3 nedelje. Ima ga i po našim ulicima al ne mogu da se setim kako se zove. Pogledaću malo i javim.

Da li je moguće da je to judino drvo?

Judino nije sigurno, pogledaj kako izgleda ovde Web Page Name.

Za vikend sam bila na "mom bregu" pa nisam stigla da potražim, al danas ću, pa ti do večeras javim šta sam našla