Č U D O - B A Š T A
„Prihvatanje od strane svake generacije
navika prethodnih pokoljenja je generičko
ludilo“.
A. I.
Hercen

A zar to nije čudo:
- kada se zemljište bašte nikada ne prekopava niti ore;
- kada se sirovi i teški stajnjak nikada ne razbacuje po bašti;
- kada se mineralna đubriva ne dodaju zemlji ni u jesen, ni u proleće
(nikada);
- kada korova u lejama nema i nije potrebno trošiti vreme i snagu u borbi
protiv njih;
- kada se plodnost zemlje iz godine u godinu povećava;
- kada prinosi malo zavise od vremenskih uslova i klime, a prema rodu 3-5
puta premašuju prinose zemljoradnika zaraženih „generičkim ludilom“, kako se
izrazio Gercen, obrađujući svoje bašte, poput svih, primenjujući tradicionalne
metode zemljoradnje.

Em-tehnologija- jedna od najperspektivnijih pravaca razvoja proizvodnje u agraru XXl veka, je primena Efektivnih Mikroorganizama. Osnivač, EM-tehnologije je japanski profesor, mikrobiolog Teruo Higa. Taj naučnik je, 1988, godine, uspeo da stvori super složen kompleks korisnih bakterija, kojeg je nazvao Efektivni Mikroorganizmi (EM); odatle i potiče naziv- EM-tehnologija. Potekla u Japanu, EM-tehnologija je danas priznata i, mnogim državama sveta ona predstavlja deo nacionalne politike. Broj takvih država postojano raste.
1998 g. ruski naučnik, doktor medicinskih nauka, Pjotr Ajuševič Šabljin je na osnovu anabiotskih mikroorganizama bajkalskog ekosistema stvorio ruski EM-preparat- " Bajkal EM-1"koji je, po nekim pokazateljima čak i prevazišao japanski analog
EM-preparat je koncentrat u tečnom stanju, u kojem je uzgajano više od 80 sojeva glavnih anabiotskih (korisnih) mikroorganizama, koji se u prirodi nalaze u zemljištu. Preparat ne sadrži genski izmenjene mikroorganizme. karaktereristično za EM-preparat to, što on predstavlja čvrstu zajednicu aerobnih i anaerobnih mikroorganizama. I jedni i drugi, bez obzira na različite oblike života, obitavaju u jednoj sredini u režimu aktivne razmene izvora hrane, i to tako da produkti metabolizma jedne grupe predstavljaju hranu onoj drugoj grupi, pri čemu dolazi do akomulacije pozitivnih osobina ujedinjenih mikroorganizama

ISTORIJAT POJAVE I PRIMENE MINERALNIH ĐUBRIVA
Pre više od 150 g. nemački hemičar Justus Libih otkrio je da se biljke mogu gajiti i na neutralnom zemljištu, u orsustvu humusa i organike, hraneći ih rastvorima hemijskih elemenata, čiji je zbir dobio naziv „mineralna đubriva“. To je bilo veoma značajno otkriće, koje je poslužilo pojavi i razvitku hidroponog (u staklenicima) gajenja biljaka, bez neophodnosti postojanja zemljišta. Od celokupnog otkrića Libih je zaključio da i u živoj prirodi biljke dobijaju hranu, koja je dobijena hemijskim procesima u zemljištu, i da, po mišljenju Libiha, kada nastupi trenutak, kada rezerve tih hemijskih elemenata nestanu, i onda, za gajenje kultura na tom zemljištu, treba izvana unositi u njega hemijske elemente. Pošto je sastav mineralnih đubriva, koje je predložio Libih, skoro potpuno bio isti po sastavu sa strukturom za proizvodnju eksploziva i baruta, ovom Libihovom otkriću su se veoma obradovali magnati hemijskih preduzeća (azotara). Oni su dobili priliku da prodaju ogromne količine otpadaka umesto da ih odvoze na smetlišta. Počinje ofanzivna reklama primene mineralnih đubriva, ali već ne na neutralnom zemljištu, već na njivama, koje imaju početnu prirodnu plodnost. Libihovu ideju masovno podržavaju organi vlasti zemalja, koje su takođe bile zainteresovane za popunu državne blagajne. Na taj način otpočinje uskoro masovna kampanja skoro svih zemalja za uništenje prirodne plodnosti njiva pod nazivom „agrohemijska poljoprivreda“. Justus Libih je bio „čist“ hemičar, njega nisu zanimali rezultati naučnih istraživanja specijalista drugih polja nauke i nije znao, da se u prirodi hrana biljaka ne dobija hemijskim procesima, već biološkim putem, da se u prirodi količina ove hrane ne potroši, već se stalno obvnavlja i povećava. On nije znao za Darvinova otkrića.

Justus Libih nije očekivao tako energičan nastup od strane magnata hemijske industrije i, kada je, kako se kaže, „proces krenuo“, odlučuje da proveri reakciju zemljišta na dejstvo mineralnih đubriva. Ustanovio je da mineralna đubriva uništavaju prirodnu plodnost zemljišta, razlažu i uništavaju humus, razaraju strukturu zemljišta, uništavaju sve živo u zemljištu, čineći ga hladnim, tvrdim i mrtvim. Libih ustaje na uzbunu, kategorički negira korist od mineralnih đubriva na zemljištu njiva, koje iskonski poseduju plodnost. Ali ... bilo je kasno – hemijskim magnatima i vlastima se osladilo, dobijali su ogromnu materijalnu korist od prometa otpadaka i uradili su sve što je neophodno, da ovi zaključci i mišljenja Justusa Libiha ne dopru do zemljoradnika. Baš ova štetna za zemljoradnju agrohemija preplavila je polja celog sveta.
Mogu li biljke živeti i donositi plodove van zemljišta? Da, mogu. To je dokazao nemački hemičar Justus Libih pre više od 150 godina, hraneći biljke rastvorima mineralnih đubriva. Može li se govoriti o plodnosti njiva i bašti na kojima se godinama primenjuju mineralna đubriva? Naravno, ne. Jer su rastvori mineralnih đubriva uništili u površinskom delu zemlje i u organskom delu floru i faunu. Prinosi na takvim njivama i baštama se dobijaju ne od plodnog zemljišta (koje je uništeno hemijom), već od rastvora mineralnih đubriva, t.j., praktično, na hidroponi način. U gruntu, (ne u zemljištu, koje nije plodno), na taj način se stvaraju mineralni rastvori, kojima se hrane biljke. Biljke, gajene „hemijom“, dobijaju samo kompleks nekih hemijskih elemenata, a ne sve sastojke prirodnih organskih jedinjenja. Takve biljke nemaju prirodan ukus, miris i vitaminski sastav, loše su za skladištenje i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje

ŠTA JE TO HUMUS I ZBOG ČEGA JE BAŠ ON GARANT
PLODNOSTI ZEMLJIŠTA
Vrlo veliki broj poljoprivrednika misli da je humus- kompost ili trulež. Znajući, pritom, da je humus garant plodnosti zemlje, zemljoradnici nastoje da unesu u zemljište što je moguće više komposta ili stajnjaka, a mnogi uz to dodaju još i mineralno „gnojivo“ (navodnici su upotrebljeni zato što je mineralna hemija otrov za zemlju i uništitelj humusa). Ni kompost ni stajnjak nisu humus. U njima se sadrži humus u relativno malim količinama. A uz primenu mineralnih „đubriva“, i ta neznatna količina humusa u kompostu ili stajnjaku se neutrališe. Na taj način količina humusa u zemljištu, uz istovremenu primenu komposta, stajnjaka i mineralnih „đubriva“ praktično se ne povećava

KAKO BAŠTU UČINITI PLODNOM
Ruski naučnik Dokučajev je tvrdio: „Nema loše zemlje, ima samo loših
gazda“. To znači da plodnost bilo kog zemljišta zavisi od toga kako ovaj ili onaj gazda
obrađuje svoju zemlju.
Svima je poznato da biljke dobijaju hranu – razne rastvore hemiskih
elemenata, iz zemljišnih minerala. I bilo koje zemljište, peskovito, glinasto,
suglinasto, tresetno i drugo, to je, ustvari, konglomerat minerala. A ti minerali su
složena jedinjenja najrazličitijih hemijskih elemenata, predstavljeni celom tablicom
Mendeljejeva, sa različitim količinskim odnosom. A to pa znači da svako zemljište
sadrži minerale, odnosno jedinjenja hemijskih elemenata, neophodna za rast
biljaka.
Zbog čega biljke nejednako rastu i donose nejednake prinose?
Stvar je u tome što se zemljišni minerali praktično ne rastvaraju u običnoj
vodi, snežnici, kišnici, ili polivnoj. Zato hemijski elementi, odnosno minerali, ne
dolaze u površinske vodene rastvore i ne postaju biljna hrana. Minerali se
rastvaraju samo putem organskih kiselina, a te kiseline proizvode živi organizmi –
mikrobi, bakterije, gljivice, plesan, mikroalge, razni crvi, gliste, stonoge i ostali
stanovnici tla. Ta živa zemljišna sredina se hrani organikom (kompostom) i udiše
atmosferski vazduh koji sadrži kiseonik, azot, ugljendioksid, vodu i mnoge
elemente sa Mendeljejeve tablice. U procesu prerade organike (komposta),
zemljišni organizmi razlažu u zemljištu složene organske kiseline koje rastvaraju
zemljišne minerale, transformišući ih u vodene zemljišne rastvore. Osim toga,
zemljišni mikroorganizmi procesom življenja vezuju svojim izlučevinama, znači sa
zemljišnim rastvorima, elemente vazdušne atmosfere, koju udišu (pre svega azot,
kojeg u vazduhu ima oko 78%).
Različita zemljišta (peskovita, supeskovita, glinasta, suglinasta, tresetna i
ostala) u različitom stepenu su pogodna za život ovih ili onih zemljišnih
organizama. Populacija ovih organizama u raznim zemljištima je različita i po
sastavu i po količini. Zato se u tim zemljištima formiraju strukturalno različiti
mineralni rastvori. Upravo zbog toga na različitim parcelama biljke različito rastu i
razvijaju se i donose različite prinose.
Pedologija smatra da je plodno zemljište ono koje:
o ima najmanje 7% humusa,
o ima u svom sastavu dovoljan broj aerobnih (kojima je za život
potreban kiseonik) i anaerobnih (kojima nije za život potreban
kiseonik) živih organizama i druge živadi;
o je rastresito, sposobno da propušta atmosferski vazduh i vodu
od padavina;
- koje je sposobno da zadrži vlagu u sloju korenja, ne dozvoljavajući
vlagi da propada u niže slojeve i da odlazi sa zemljišnim vodama na površinu, na
površinu leje, i da ispari u atmosferu;
o ne „pliva“ posle zalivanja i atmosferskih padavina;
o koje uvek ima hrane za zemljišne mikroorganizme.
Bilo koje zemljište može takvim stvoriti dobar gazda bez naročitih fizičkih
naprezanja i trošenja novčanih sredstava, ako živi u slozi sa prirodom i ako bude
primenjivao na svojoj zemlji agrotehniku prirodne zemljoradnje.
1. Humus – to su dalje nerazloživi organski ostaci zemljišnih organizama i
njihovih izlučevina . On nije hrana za biljke. Osnovna njegova zasluga je u tome što
čini podlogu rastresitom, pa tako omogućava dotok atmosferskog vazduha i vlage
od padavina, jer se sastoji od granula (kaprolita), a masa mu se sastoji od 50%
praznine između njih. Te praznine i omogućavaju protok vazduha i vlage od
padavina u zemljište. Te iste praznine omogućavaju korenju biljaka brži razvitak u
potrazi za hranom. Što je deblji sloj zemljišta, u kojem se nalazi humus, to više
hrane mogu naći biljke, a što je više u zemlji humusa, to više prinosa ubira dobar
gazda, ako se postarao za sve to.
2. Aerobni i anaerobni zemljišni mikroorganizmi stvaraju u zemljištu
humus i što ih više ima u zemljištu, oni sve više razlažu u njemu organskih kiselina,
samim tim je u zemlji sve više razloženih minerala i hrane za biljke, zemlja je
plodorodnija, samim tim su i veći očekivani prinosi kultura. Dobar domaćin mora
brinuti o tome, da omogući u zemljištu život što veće populacije živih zemljišnih
organizama u proleće, leto i u jesen; u proleće – što ranije, u jesen – što kasnije.
Obrada zemljišta sa prevrtanjem busena ašovom ili plugom dovodi do uništenja
aerobnih i anaerobnih stanovnika tla; do toga dovodi i primena „na dušak“
(odjednom) mineralnih đubriva. Za očuvanje u zemljištu živih organizama dobar
domaćin ne treba da obrađuje zemlju prevrtanjem busena, ne treba da primenjuje
nikakva hemijska đubriva i sredstva za zaštitu od štetočina i bolesti. On mora da
shvati da ne treba da hrani biljke, već žive organizme u zemlji. Hranjenje tih
organizama na malim površinama, baštama, ne sme se vršiti sirovim stajnjakom,
ne sme se zakopavati u zemlju previše sirovih siderata (zeleno đubrivo), (u
njihovom okruženju uništva se previše aerobne populacije živih organizama), već
organskim kompostom, pripremljenim od organskih otpadaka iz bašte, kuhinje, od
domaćih životinja. Stajnjak i siderati mogu biti primenjeni, ako se pri njihovom
unošenju u zemljište deo bašte, na koju se unosi, ostavi godinu dana da se
„odmara“.
3. Mikroorganizmi, koji žive u zemljištu, za prolećno-letnji-jesenji period
jedu korenje biljaka, izraslih na lejama u svim slojevima. Namesto korenja u zemlji
nastaju tunelčići preko kojih u tlo dolazi vazduh i vlaga. Od razloženog korenja na
raznim nivoima zemljišta nastaje humus, i zemljište postaje rastresito do dubine
prostiranja korenja uginulih biljaka. Ova dubina je mnogo bolja nego što bi bilo
urađeno ašovom ili plugom. Iz godine u godinu, ako domaćin ne ometa prirodu
ašovima i plugovima, tih „tunela-prolaza“ i humusa u zemljištu biće sve više, zemlja
će bivati sve rastresitija i plodnija.
4. Kako je već ranije rečeno, humus ima vrlo korisno svojstvo plodnosti:
njegove čestice, granule, imaju u omotu električni naboj. Takvo svojstvo nemaju
obične mineralne čestice iz zemljišta. Pod dejstvom eletroteže na površinu čestica
humusa se lepe i pričvršćuju, stvarajući opnu, zemljišni mineralni rastvori. Ova teža
ne dozvoljava da mineralni rastvori cure u niže slojeve zemljišta i odu iz leja u
podzemne vode, a takođe im ne dozvoljava da se penju kapilarima grunta na
površinu leja i odatle da ispare u atmosferu, ostavljajući na površini mineralne soli,
koje obrazuju čvrstu koru, koja ne propušta ni vazduh ni vlagu. Humusne čestice
zadržavaju na svojoj površini zemljišnih rastvora sedam puta više, nego što je
njihova masa (težina). Što je više humusa u zemlji, to se više mineralnih rastvora
zadržava u korenastom sloju leja, samim tim, bolje se i potpunije hrane kulture.
U atmosferskom vazduhu uvek ima vlage, koja zajedno sa njim prodire u
zemljište, ako je rastresito. Ova vlaga se stalno kondezuje na česticama grunta, koje
su hladnije od atmosfere. Ova vlaga pospešuje razlaganje zemljišnih minerala, koji
se talože na površinama humusnih čestica i stalno nadoknađuje onaj deo
supstanci, koji je potrošilo korenje biljaka. Ustvari, tako se u prirodi vrši takozvano
„suvo“ zalivanje. A to, opet, znači, što je više u zemljištu humusa, to manje
biljkama treba zalivanja ili atmosferskih padavina. Šta više, što je toplije, to se više
taloži u zemljištu vlage metodom „suvog“ zalivanja. Ukoliko je u zemljištu više
humusa, vlaga i rastvori se ne penju na površinu leje, na njoj se ne formira kora od
mineralnih soli koja zatvara propuste za vazduh i vlagu. Time se bašta oslobađa
kopanja i oranja posle svake kiše ili zalivanja.
Znači, baštovan, koji nema mogućnosti da drži deo bašte neobrađen, mora
primeniti mere popune i uvećanja humusa u svojoj bašti unošenjem i u proleće, i u
jesen, organskog komposta, a ne sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva.
SUŠTINA AGROTEHNIKE PRIRODNE ZEMLJORADNJE
Trudeći se da izvuče maksimum koristi primenom agrotehnike prirodne
zemljoradnje, sa minimumom uloženog fizičkog rada i novčanih sredstava, uz
mogućnost održanja stalnog kontinuiteta i povećanja plodnosti zemlje i prinosa
kultura, baštovan mora:
1. da prizna (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište
sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama,
većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima
nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu
komponentu plodnosti zemlje – humus;
2. da prizna da se zemljišni minerali ne mogu rastvarati vodom od zalivanja
ili atmosferskih padavina i da se time ne transformišu zemljišni vodeni rastvori od
kojih biljke svojim korenjem dobijaju hranu. Zemljišne minerale razlažu isključivo
organske kiseline koje proizvode živi zemljišni mikroorganizmi. To praktično znači
da baštovan mora da hrani ne biljke, već zemljišne mikroorganizme i da se brine o
tome da ovih mikroorganizama stalno i u dovoljnom broju živi u zemljištu njegove
bašte;
3. da prihvati tvrdnju Dokučajeva, da sve biljke unose u zemljište na kome
rastu, više organskih elemenata nego što uzimaju u toku svoje vegetacije. A to
znači, da zemljištu ne trebaju druge organske materije, osim onih koje su izrasle tu,
na površini bašte. Treba takođe shvatiti da su te organske materije hrana živih
zemljišnih organizama, a ne biljaka. Hrana biljaka postaju tek posle fermentacije,
koju vrše živi zemljišni organizmi;
4. da shvati, da je živim mikroorganizmima u zemlji potrebna hrana
(kompost) da bi ih bilo dovoljno i, takođe, potrebna je i rastresita zemlja, koja
propušta vazduh i vlagu (humus). Samo u takvim uslovima zemljišni
mikroorganizmi mogu da vezuju atmosferski azot sa zemljišnim vodenim
rastvorima, praveći ga dostupnim i u dovoljnoj količini za rast biljaka;
5. da shvati da čovekovo intervenisanje oruđima obrade zemljišta, na
dubinama većim od 5-7 sm narušava strukturu zemljišta i uništava „komfor“
zemljišnih mikroorganizama, uzrokujući njihovo uginuće, uništava prirodnu
rastresitost zemljišnih slojeva, što ih čini tvrđim, teško propustljivim za vazduh i
vlagu, bez čega ne mogu normalno živeti zemljišni mikroorganizmi, samim tim, ne
može se ni razvijati korenje biljaka;
6. da shvati da u zemljištu baštenske leje, ako deo nje ne ostaje
neobrađen, treba unositi za hranjenje zemljišnih mikroorganizama samo delimično
fermentisanu organiku, odnosno kompost. Sirova, nefermentisana organika dovodi
do uništenja dela mikroorganizama zbog razlaganja slobodnog azota i amonijaka i
do stvaranja u zemljištu trule patogene sredine, koja ugrožava truležom korenje
biljaka. Osim toga, sirova organika privlači zemljišne vodene rastvore, koji pritom
ne dolaze do korenja biljaka. Iz tog razloga, uz prisustvo u zemlji sirovog humusa
(organike), biljke su prinuđene da gladuju i neće doneti očekivani prinos;
7. da shvati da mineralna đubriva, kojima se tretira zemljište, po pravilu,
„nadušak“ (odjednom), stvaraju u zemljištu zasićene vodene rastvore soli, od kojih
strada živa zemljišna sredina, ti isti rastvori uništavaju zemljišni humus – garant
prirodne plodnosti. Zemljište, posle tretmana mineralnim đubrivima, postaje
niskodisperzivno, tvrdo, teško za obradu, loše propusno za atmosferski vazduh i
vlagu. Prilikom isparenja vodenih rastvora, na površini se stvara tvrda kora,
sastavljena od mineralnih soli, zemljište „pliva“ posle kiše ili zalivanja, potrebno mu
je kopanje. Biljke, odgajene na bazi mineralnih đubriva, nemaju prirodan ukus,
miris, vitaminsku vrednost i mogu biti opasne za čovekovo zdravlje;
8. da shvati da glavnu hranu biljke dobijaju, ne iz zemljišta i zemljišnih
rastvora, već iz atmosfere. Dobijanje hrane iz vazduha biljke ostvaruju
fotosintezom, koja može biti optimalna samo uz maksimum svetla u toku svakog
sunčanog dana, osvetljenjem svake biljke direknim sunčevim zracima. To je
preduslov za maksimalan prinos, a uz to i raspored redova sadnica i useva u pravcu
sever – jug, uz poštovanje Ovsinskovog principa „gusto-pusto“ – između svaka dva
reda povrtarskih kultura, mora postojati slobodan prostor, ne manji od širine dva
reda useva.

Ajde bre Hanza šta si zapeo...
Ko zna da su mikrobiološka djubriva dobra zna, a ko ne zna pomisliće da je još jedna prevara tipa eliksir mladosti.

Nije reč ni o čarobnoj ni o svetoj vodici.
Reč je o tome da, pomoću prirode, "izlečimo" zemlju, smanjimo rad, smanjimo troškove i povećamo prinos zdravog i ukusnog voća i povrća.

Nisam ni rekao da je sveta vodica ali će neki pomisliti da jeste ako samo kopiraš tekstove iz reklamnog materijala. Ja znam da su mikrobiološka djubriva dobra.
Okači malo slike tvog komposta i sopstvena iskustva.

Tekstovi koje sam nalepio na ovaj forum su iz knjige; Dovedite prirodu u svoju baštu, od Annenkova B. S. i nikako iz reklama.
Po iskustvima ovog čoveka i ja radim svoju baštu.

daj slike baste

Tako je :-) da vidimo i bašču..

Hanza moram da se izvinim, samo sam letimično pregledao pregledao ove tvoje postove i pretpostavio da je to reklama za EM.
Sada kada sam ih stvarno pročitao moram da ih preporučim svima. To su principi kojima sa kojima se i ja rukovodim i koje koristim. Samo živa zamlja daje zdrave biljke sa pravim nutritivnim balansom. Humus je karika koju čak i "hemičari" priznaju kao nezaobilaznu u razmeni, izdvajanju i čuvanju hranjivih minerala u zemljištu. Elektro hemijski princip kojim humus izdvaja i razlaže minerale je primer energetske efikasnosti prirodnih procesa. "Chelating" princip (neznam srpsku reč?!) se nažalost koristi i u pesticidima. Glifosat herbicid koristi taj princip da veže pojedine elemente iz biljke i tako je ubije. Ono što većina onih koji koriste to djubre ne zna je da on takodje vezuje te elemente i u zemljištu pa je naravno i kulturna biljka uskračena za isti. Tako se zatvara krug stalne zavisnosti od hemije, herbicid traži hemijsko djubrivo, hemijsko djubrivo uništava zemljišne organizme što uzrokuje pojavu bolesti i napasnika, što dalje zahteva fungicide i insekticide koji na kraju zemlju ostave mrtvom. Praktično se radi o hidroponiji u šupljoj kanti u koju stalno treba pumpati vodu i hemijske elemente. Pravo vrzino kolo....

Nikola, to je bistvo toga što ja hoću da kažem. Dobro je da si detaljnije pročitao, imam ja još toga što lepim po forumima i veseo sam kada vidim da ljudi čitaju.
Inače kada pišem o, EM-tehnologiji, to nije reklama za određen proizvod ( ma da i preparat nosi taj naziv) već je to, kao što sama reč govori TEHNOLOGIJA, od pravljenja uskih leja, komposta, načina obrade zemljišta, dodavanja mikroorganizama i t.d.

Moja bašta danas, 18.04.2012

Ovako je bilo u Americi u 30 godinama, zbog preterane upotrebe veštačkog đubriva izgorela je sva plodna zemlja u državama sa mape, te ju je vetar preko celog kontinta odneo i izručio u Atlantik.