Ah, pustimo to, evo malo opet o kompostu.

Zemljište leja, u jesen pokriveno slojem komposta, manje je podložno
lošim uticajima kosmosa, manje se isušuje pod dejstvom vetra i sunca, ne
stvrdnjava se posle kiša ili otapanja snega, brže se u proleće zagreva. Kompost je
onaj organski dodatak zemlji, pomoću kojeg se u nju vraća pet puta više organskih
hemijskih elemenata, koji su neophodni za život i razvoj sledećeg pokolenja biljaka
na baštenskim lejama. Pet puta više nego što je potrebno biljkama, zato je humus
potreban ne samo biljkama, već i kao hrana zemljišnim živim organizmima, bez
kojih zemljište ne može biti plodno.

Eh greška, kompost, treba da piše u 6 redu na kraju, a ne humus.

Hanza, jel radiš sam, jesil uvijek tako radio?

Stavio sam gomilu 30.10.2012, napravio sam kao kocku od neke metalne ograde i drvenih paleta otprilike 1x1x1 i u to stavio na dno suvo lisce pa travu i tako u slojevima sve to lepo zalio i pokrio najlonom, mikro organizama bi trebalo da ima jel sam donosio iz sume lisce koje je vec bilo u procesu raspadanja (namerno sam takvo donosio da bi bilo sto vise mikro organizama).
Necu mesati materijal (iako je pozeljno da bi ubrzalo proces kompostiranja) jel je to sve nabijeno imao sam malo vise biomaterije a mali prostor pa sam ga dobro nagnjecio
Na ovaj nacin bi trebalo da dobijem kompost za otprilike 6 meseci a kad bi mesao materijal to bi bilo mnogo brze.

kamelia citat:

Hanza, jel radiš sam, jesil uvijek tako radio?

Da radim sam, EM-tehnologiju sam počeo da koristim od prošle godine.
Ranije sam kupovao gotov kompost, mnogo skupo, te sam ga koristio samo za paradajz.
Ove godine sam, za EM-tehnologiju, zainteresovao dvadesetak ljudi, neki su uzeli po jedno pakovanje samo za probu a neki bogami rade i na većim površinama jedan kolega se je bacio na 22 hektara.

misoo83 citat:

Stavio sam gomilu 30.10.2012, napravio sam kao kocku od neke metalne ograde i drvenih paleta otprilike 1x1x1 i u to stavio na dno suvo lisce pa travu i tako u slojevima sve to lepo zalio i pokrio najlonom, mikro organizama bi trebalo da ima jel sam donosio iz sume lisce koje je vec bilo u procesu raspadanja (namerno sam takvo donosio da bi bilo sto vise mikro organizama). Necu mesati materijal (iako je pozeljno da bi ubrzalo proces kompostiranja) jel je to sve nabijeno imao sam malo vise biomaterije a mali prostor pa sam ga dobro nagnjecio Na ovaj nacin bi trebalo da dobijem kompost za otprilike 6 meseci a kad bi mesao materijal to bi bilo mnogo brze.

Kakvu šumu imate kod vas, (vidim da si iz okoline Pančeva), ovde kod nas je samo topola?
Da li si upoređivao razliku između ovoga što ja pišem i to što ti radiš?

Mišo trebao bi da proveriš da ti ne krene to anaerobno ako si previše nabio gomilu, svežoj travi naročito treba više vazduha inače vrlo brzo krene anaerobno. Proveri i temperaturu.

Kod mene ima suma jedan deo lipa a drugi deo hrast i jos neko drvece koje ja ne znam sta je, ove godine sam ja probao da pravim kompost bez mnogo truda i ako dodje do anaerobnog raspadanja materije nista strasno glavno da se materijal raspadne da imam mesta za novi pokusaj a sledece godine cu probati napraviti to sve malo bolje i vise truda da ulozim.

nikola145 citat:

Mišo trebao bi da proveriš da ti ne krene to anaerobno ako si previše nabio gomilu, svežoj travi naročito treba više vazduha inače vrlo brzo krene anaerobno. Proveri i temperaturu.

Možda nije pitanje za ovu temu ali... što se tiče anaerobnog kompostiranja koje su tačno njegove štetnosti (sem što smrdi neviđeno)?
Ovo pitam jer mi se čini da se organska materija razlaže čak i brže nego kod aerobnog. Pa ako je komposter na takvoj lokaciji da neprijatan miris nikog ne ugrožava postoji li još koji razlog zašto ne raditi ovakvo kompostiranje?

Evo bio sam danas do sume pa reko da je uslikam

Lisca na sve strane da mi je samo blize bilo bi komposta
Ja inace na bajsu donosim lisce u dzaku od kukuruza

drveni citat:

nikola145 citat: Mišo trebao bi da proveriš da ti ne krene to anaerobno ako si previše nabio gomilu, svežoj travi naročito treba više vazduha inače vrlo brzo krene anaerobno. Proveri i temperaturu. Možda nije pitanje za ovu temu ali... što se tiče anaerobnog kompostiranja koje su tačno njegove štetnosti (sem što smrdi neviđeno)? Ovo pitam jer mi se čini da se organska materija razlaže čak i brže nego kod aerobnog. Pa ako je komposter na takvoj lokaciji da neprijatan miris nikog ne ugrožava postoji li još koji razlog zašto ne raditi ovakvo kompostiranje?

Svako slaganje biološkog odpada u gomilu nije kompostiranje.
Kompostiranje je poseban proces, FERMENTACIJA.
Ovo što ste složili pa vam sada smrdi je najobičnije truljenje.
Fermentisani biljni ostaci ne sme da smrde.
Unošenjem truležiu baštu sebi i vašoj bašti nanosite štetu.

Hanza citat:

Svako slaganje biološkog odpada u gomilu nije kompostiranje. Kompostiranje je poseban proces, FERMENTACIJA. Ovo što ste složili pa vam sada smrdi je najobičnije truljenje. Fermentisani biljni ostaci ne sme da smrde. Unošenjem truležiu baštu sebi i vašoj bašti nanosite štetu.

To da li je nešto truljenje ili nije ne zavisi od toga da li se odvija uz oslobađanje neprijatnog mirisa. Kompostiranje jeste truljenje, fermentacija je nešto sasvim drugo. Čak bi se anaerobno (smrdljivo) kompostiranje pre moglo nazvati fermentacijom nego aerobno.
Mene interesuje da li postoje još neki štetni efekti anaerobnog kompostiranja osim smrada.

Greška,velika greška, Kompostiranje nije truljenje,kompostiranje je fermentacija.
Smrad je tipični znak truljenja, tu caruju patogeni mikroorganizmi, koji štetno deluju na biljke, biljke obolevaju.

Nije greška.
Nećemo se sada raspravljati oko osnovnih pojmova. Dovoljno je uzeti bilo koji udžbenik iz biologije i proveriti šta je šta.

Terminologija tu nije baš precizna, da prekratimo obojca ste u pravu. Hanza koristi EM Efektivne Mikroorganizme u kojima zaista ima laktobakterija tako da može da se kaže da je fermentacija u pitanju. Sa druge strane truljenje je previše širok pojam i naravno da može da se kaže i za kompostiranje.

Anaerobnim procesom se gubi jedan deo azota i dobija slabiji i daleko manje komposta nego aerobnim. Smrad možete da računate kao azot koji isparava, metan, amonijak i koješta još. I kada prekinete tu anaerobnu fazu opet treba taj kompost da prodje aerobnu da bi biljkama valjao, tako da nema svrhe uopšte ga pokretati. Druga je stvar ako je u pitanju biodigestor gde se anaerobnim procesom dobija metan a nusproizvod je ili tečno djubrivo ili kompost posle sušenja i aerobne faze.