Verovatno je već mnogo rečeno o uzgajanju pasiflora, ali evo malo uopšteno još jednom na jednom mestu:

Opis;
Poreklo: Južna Amerika – uglavnom Amazonske šume, neke vrste potiču iz subtropskih delova Južne i Severne Amerike, desetak vrsta potiče iz Jugoistočne Azije, jedna sa Madagaskara. 1745. godine Karl Line je dao klasifikaciju dvadesetak do tada poznatih vrsta pasiflora. Ovaj rod obuhvata između 500 i 600 vrsta biljaka, a oko 60 vrsta ima jestive plodove. Tačan broj vrsta nije utvrđen pošto većina potiče iz teško prohodnih i slabo istraženih šuma Amazonije. Naziv potiče od latinskih reči passio –strast i flos –cvet. Sveštenici su ovu biljku nazivali „stradanje Hristovo, Hristov venac“ smatrajući da krug filamenata iznad latičnih listića cveta predstavlja venac od trnja, prašnici pet Hristovih rana, trodelni tučak eksere kojima je Isus bio razapet, krunični i čašični listići deset apostola, a trodelni listovi koplje. Ovo su grmolike ili zeljaste, puzeće biljke, sa viticama, kojima je neophodna potpora. Listovi su naizmenični, celi ili manje ili više usečeni, trodelni do devetodelni, sa nektarskim žlezdama na drškama. Listovi su veoma dekorativni, krupni i do 20 cm. Stablo je okruglo ili rebrasto, zavisno od vrste. Cvetovi su krupni, zvezdasti, često sa jarko obojenim laticama i kružno raspoređenim trakastim filamentima, sa nežnim mirisom ili bez mirisa. Najčešće se cvet sastoji od deset izduženih latica (5 kruničnih i 5 čašičnih listića), pet prašnika i trodelnog tučka. Plod je jagoda u kojoj se nalazi veliki broj semenki. Neke vrste passiflora (P. edulis, P. quadrangularis, P. ligularis) uzgajaju se kao voćne vrste, a sušeni list P. incarnate koristi se kao umirujuće sredstvo u narodnoj medicini. U Evropu je donešena iz Južne Amerike u 17 veku (P. caerulea) i brzo se raširila kao sobna cvetna vrsta. Koristi se za ozelenjavanje velikih i svetlih prostorija, za vertikalne pregrade.
Period cvetanja je od maja do novembra, ovisno o vrsti. Veoma brzo rastu i zahtevaju mnogo svetla, deo dana da su izložene direktnom suncu, a kod gajenja u saksijama treba im obezbediti zaštitu od letnjeg, podnevnog sunca. Leti ih treba svakodnevno zalivati, ne dozvoljavajući da se zemlja oko korena isuši, a zimi se zalivaju umereno. Povoljno reaguju na orošavanje, a prihranjuju se u periodu intenzivnog rasta svakih desetak dana. Nakon cvetanja biljke se orezuju, a ako se žele zakoreniti reznice biljka se orezuje u rano proleće. U periodu mirovanja od oktobra do kraja februara biljke se ne prihranjuju, ali im treba obezbediti mnogo svetloasti. Idealna temperatura je između 20 i 25 stepeni, a u zimskom periodu 15-18 stepeni. Mlade biljke se presađuju svakoga proleća, a starije svake druge ili treće godine uz obaveznu zamenu površinske zemlje u saksiji svakoga proleća. U prvoj godini se formira skelet biljke, odnosno glavne grane na kojima će se u budućnosti formirati grane sa cvetovima. Zanimljivo je da grane koje nemaju potporu za koju će se vitice hvatati ili je prerastu prestaju sa rastom, a u njihovoj blizini se aktiviraju pupoljci koji daju nove grane.

Način razmnožavanja
Vršnim reznicama u prolećnom i letnjem periodu, semenom ili odvajanjem izdanaka, a neke vrste i delovima korena.
Seme se sije u februaru ili martu u rastresit supstrat. Pre setve seme se potapa u mlaku vodu u trajanju od 24 časa, a nakon setve saksija se prekriva folijom uz redovno prskanje i provetravanje. Idealna temperatura za klijanje i nicanje je od 20 do 25 stepeni. Kada ponici imaju dva lista pikiraju se u zasebne saksije.Voditi računa da se koren ne ošteti i da se ponici ne sade previše duboko. Neophodno je znati da je ponicima pasiflore neophodna dužina dana od 12 sati, pa se po potrebi obezbeđuje dodatno osvetlenje. Nekim vrstama pasiflore za nicanje semena neophodna su kolebanja temperatura u toku 24 časa, dnevna temperatura oko 25 stepeni i noćna 10-15 stepeni. Nicanje mladih ponika je za dvadesetak dana, a kod nekih vrsta i za 5-6 meseci. Većina vrsta Pasiflora su samosterilne, odnosno za dobijanje plodova i semena u njima neophodno je imati po dve ili više biljaka od iste vrste dobijenih iz semena ili reznicama od različitih biljaka i vršiti oprašivanje pomoću četkice. Pasiflora edulis, foetida i neki varijeteti caerulee su samooplodne vrste.
Pri ožiljavanju reznica stabla se režu na delove sa najmanje dva lista i poželjno je izvršiti dezinfekciju reznica i supstrata za zakorenjivanje, kako ne bi došlo do trulenja. Donji list se odstranjuje pre sađenja, gornji list se po potrebi može skratiti za polovinu, ili 2/3 a reznice se nakon sađenja prekrivaju folijom, kako bi se osigurala visoka vlažnost supstrata i vazduha neophodnih za ukorenjavanje reznica. Temperatura ne bi trebalo da pada ispod 25 stepeni, orošavanje i zalivanje se vrši sa mlakom vodom. Reznice grana se mogu zakoreniti i u vodi, ali je tada pored toplote neophodno i mnogo svetlosti (dopunsko osvetlenje). Pri hladnijim uslovima zakorenjavanje reznica je veoma slabo. Radi boljeg ukorenjavanja donji deo reznica se može potopiti u rastvor hormona za ožiljavanje (heteroauksin). Neke vrste se zakorenjuju za sedam do deset dana (caerulea, trifasciata, alaardii...), ali u proseku za mesec dana pri idealnim uslovima moguće je privikavanje ožiljenih reznica na sobne uslove i njihovo presađivanje u zasebne saksije. Passiflore edulis, actinia, incarnata, ligularis, laurifolia, alata... prvo obrazuju kalus na mestu reza pa tek onda obrazuju korenje i njima treba oko mesec do mesec i po dana do obrazovanja korena. Nekim vrstama kao što je npr. P. racemosa, P. mollisima za obrazovanje korenja treba i 2 do 2,5 meseca. Veoma praktičan način zakorenjivanja reznica je u plastičnoj flaši koja se prereže, na donjem delu se načine otvori, napuni se supstrat i postave reznice. Zalije se mlakom vodom i zatvori se gornjim delom flaše. Kada se na dnu flaše pojave dobro razvijeni korenčići gornji deo flaše se postepeno skida privikavajući biljke na sobne uslove i nakon nedelju dana reznice se presađuju. Ožiljene reznice cvetaju iste ili naredne godine. Pogodan supstrat za ožiljavanje je treset, pesak i perlit u odnosu 1:1:1. Ožiljene reznice se zimi čuvaju na svetlom i toplom mestu.
Neke pasiflore se mogu razmnožiti i delovima korena. U proleće se uzima deo debljeg korena dužine ne manje od 5 cm, sade se na dubinu od oko 2 cm i saksija se prekrije najlonom ili staklom. Pri temperaturi od oko 25 stepeni brzo se javljaju ponici, međutim bitno je znati da se ove biljčice razvijaju iz rezervnih materija koje se nalaze u delu posađenog korena i da sopstveno korenje razvijaju nakon nicanja pa najlon ne treba ukloniti odmah po pojavljivanju ponika kako ne bi biljka propala.
Kod pasiflora moguće je izvršiti i ablaktiranje (kalemljenje „slepljivanjem“, „sbližavanjem“ bez rezanja kalema). Na dve pasiflore se na granama skine kora sa jedne strane, grane se priljube i čvrsto uvežu kako bi srasle. Nakon nekoliko nedelja grane srastaju i tada se ispod mesta srašćivanja odreže grana one pasiflore koju smo nakalemili na drugu vrstu, a kod ove druge se odreže grana iznad mesta srašćivanja. Ovako se mogu kalemiti npr. na P. caeruleu koja ima veoma razvijen korenov sistem i veću otpornost na niske temperature P. edulis.
Deblje grane se mogu kalemiti i u procep ali je ovde procentualno uspeh manji.

Hibridi
Hibridi često imaju veće i lepše cvetove u odnosu na roditeljske vrste, ali oni retko obrazuju plodove ili su plodovi suvi, bez mesnatog dela i bez semenki.

Način uzgajanja
Pasiflore nisu teške za uzgajanje.
Zahtevaju direktnu sunčevu svetlost, svež vazduh i dosta vlage kako u zemlji tako i u vazduhu. U polusenci biljka mnogo manje cveta nego na direktnom suncu. U proleće, pri iznošenju biljaka na otvoren prostor treba biljke postepeno navikavati na direktno sunce kako se ne bi pojavile ožegotine na listovima. Poželjno je zimi obezbediti dodatno osvetlenje za biljke i prohladan smeštaj sa temperaturom od 12-15 ili do 18 stepeni, a optimalna temperatura leti je od 18 do 25 stepeni, zavisno od vrste. Zimootporne vrste se zimi mogu čuvati na temperaturi od 5-6 stepeni. Pri veoma visokim temperaturama tokom leta listovi žute i venu, prestaje obrazovanje pupoljaka i cela biljka gubi dekorativan izgled, dok u zimskom periodu usled visoke temperature u prostoriji i suvog vazduha dolazi do odbacivanja listova i propadanja biljke. Ukoliko se biljke zimi drže na višim temperaturama neophodno je obezbediti povećanu vlažnost vazduha redovnim orošavanjem i paziti da se supstrat u saksiji ne presuši. Temperature ispod 10 stepeni u toku zime takođe mogu dovesti do odbacivanja listova, kao i naglo kolebanje temperature. U tom slučaju treba odmah orezati biljku. Od proleća do jeseni neophodno je obilno zalivanje biljaka ne dopuštajući potpuno isušivanje supstrata, ali i vodeći računa da ne dođe do zaostajanja vode u podmetaču saksije, jer je koren podložan trulenju. U periodu od jeseni do proleća zalivanje se smanjuje, a zavisi od temperature u prostoriji. Biljke povoljno reaguju na periodično prskanje odstojalom vodom sobne temperature, a za povećanje vlažnosti u podmetač saksije mogu se staviti kamenčići i sipati voda. Orošavanje biljaka vršiti u večernjim časovima kako ne bi nastale ožegotine od sunca na listovima. Pri suvom vazduhu može doći do odbacivanja pupoljaka ili listova, a u takvim uslovima dolazi i do pojave crvenog pauka. Od proleća do jeseni, u vreme intenzivnog rasta, pasiflore treba prihranjivati mineralnim ili organskim đubrivima svakih 10-20 dana, sa manjim dozama.
Pasiflore veoma brzo rastu i treba im obezbediti potporu ili ih savijati u krug oko žice. Nakon cvetanja i plodonošenja vrši se orezivanje. Biljka se skida sa žice ili potpore i odstranjuje se polovina ili 2/3 dužine grana. Grane koje se odstranjuju nikada se ne orezuju do osnovnog stabla, već se ostavljaju delovi grana dužine oko 4-5 cm. Nakon skraćivanja grana biljka se stavlja na potporu ili se mota oko žice u suprotnom smeru od onoga pre orezivanja. Veoma je bitno da se orezivanje biljke radi postepeno, jer ako se odjednom oreže velika masa grana biljka doživljava veliki stres, deo korenja odumire, može doći do trulenja korena, razvoja gljivičnih bolesti, biljka slabi i može doći do njenog propadanja. Najbolje je nakon plodonošenja pred zimsko mirovanje skratiti grane na polovinu, a pre kretanja vegetacije izvršiti korektivno orezivanje još za trećinu dužine grana. Jako orezivanje je kada se osnovno stablo skraćuje na visinu 20-25 cm, a bočne grane na 5-10 cm. Pasiflore cvetaju na novoformiranim granama, tako da orezivanje ne umanjuje potencijal cvetanja, međutim biljke koje se ne orezuju daju manje cvetova naredne godine. Mlade biljke se presađuju jednom godišnje, u proleće pre početka intenzivnog rasta, dok se odrasle biljke presađuju svake treće ili četvrte godine, a svakoga proleća se zameni gornji sloj supstrata u saksiji debljine 3-5 cm. Passiflore traže rastresitu, humusnu zemlju sa dodatkom peska, slabo kisele reakcije. Odgovara im kupovni sustrat za limun, ljubičice ili begonije. Presađene biljke se zalivaju sa manjom količinom vode, a po pojavljivanju novih grana zalivanje se povećava. Veličina biljke zavisi od veličine saksije, ukoliko je saksija većih razmera biljke će biti robusnije, dok male saksije ograničavaju rast korena i time doprinose manjoj bujnosti nadzemnog dela biljke. Pasiflore dobro uspevaju i u glinenim i u plastičnim saksijama, s tim da se biljke u glinenim saksijama moraju češće zalivati. Biljke se mogu uzgajati i u hranjivom rastvoru bez zemlje.

BOLESTI I ŠTETOČINE
Crveni pauk, trips, štitaste vaši, bele leptiraste vaši, antraknoza i druge gljivične bolesti korena.

Saveti
Suv vazduh prouzrokuje opadanje pupoljaka i dovodi do napada crvenog pauka.
Ako biljka ima usporen rast i slabo cveta mogući uzroci su nedostatak hraniva, niska temperatura ili nedostatak svetlosti. Niske temperature dovode do odbacivanja listova. Suviše vlage u kombinmaciji sa niskim temperaturama dovode do trulenja korena i osnove stabla.
Nedostatak bora u zemljištu dovodi do odbacivanja plodova, mada i preko 50 % nedozrelih plodova može otpasti zbog drugih fizioloških razloga.
Plodovi su zreli nakon 2-4 meseca od cvetanja i uglavnom pri zrenju menjaju boju, kod nekih vrsta plod se smežura, a kod većine vrsta zreli plodovi sami opadaju sa grana.
Ako se pasiflore gaje na senovitom mestu sa malo svetlosti cvetanje će izostati.
Biljkama je potreban svež vazduh, ali im ne odgovara promajno mesto.
Nakon 4-5 godina biljku gajenu u kućnim uslovima treba podmladiti ožiljavanjem reznica jer starije biljke slabije rastu i slabije cvetaju, mada biljke pasiflore mogu živeti i preko sto godina.

Passiflora caerulea
Opis
Poreklom je iz Gornjih rejona Anda na jugu Argentine, Brazila, Urugvaja i Paragvaja. Uzgaja se od 16. veka i najrasprostranjenija je među uzgajivačima. U Evropi je najzastupljenija od svih pasiflora, naročito u južnoj Evropi i jugozapadnom delo Engleske. Zimzelena je puzavica koja se odlikuje mnogobrojnim cvetovima koji se pojavljuju na biljci od proleća do jeseni. Cvetovi su beli, belo roza ili belo plavkasti, sa blagim mirisom, promera 6-10 cm, a postoje noviji hibridi sa većim cvetovima u krem, roza i ljubičastoj varijanti. Kruna je sa dugim filamentima koji su purpurno ljubičasti u osnovi, sa belim delom u sredini.i svetlo plavi ili tamnoplavi na kraju. Biljka se odlikuje brzim rastom i dostiže dužinu od 10 m. Za 24 časa može porasti 12 cm. Stranooplodna je vrsta i neophodno joj je oprašivanje za obrazovanje plodova i semena, mada ima i samooplodnih varijeteta.
Stablo brzo raste i za godinu dana može dostići dužinu do 7 metara.
Listovi su tamno zeleni, naizmenični, kod ponika celi, a kod odraslih biljaka prstasto usečeni na 3-7 delova, promera do 20 cm, glatki. Listovi su otrovni zbog cijanogenetskih glikozida, dok se cvet u nekim delovima sveta upotrebljava za čaj protiv nesanice i nervoze.
Cvetovi su pojedinačni, zvezdasti, promera do 8 cm, kod novih hibrida i do 10 cm.
Plod je sličan kokošijem jajetu, žute do narandžaste boje, do 6 cm dug, kiselo – slatkog ukusa.
Hibrid: P.c. „Constance Eliott“ ima cvetove krem boje i odlikuje se obilnim cvetanjem, „Kaiserin Eugenie“ ima vino crvene cvetove i veoma je otporan na hladnoću pa se u predelima sa blagom klimom može uzgajati kao baštenska biljka.


Način gajenja
Ova vrsta je dosta otporna na hladnoću i dobro podnosi i lošije uslove gajenja.
Vitice sa kojima se hvata za potporu pojavljuju se iz pazuha listova. Kako bi cvetanje bilo što obilnije, u proleće treba orezati biljku, da se podstakne grananje, jer se cvetovi javljaju na novim granama. Tokom leta odstranjivati izboje koji se javljaju u osnovi stabla, kako bi se što bolje obrazovale cvetne grane.
Supstrat za sadnju treba da je blago kisele do kisele reakcije.
Period mirovanja je od oktobra do februara.

Saveti
U proleće biljku obavezno treba orezati, jer cvetovi se formiraju na novim granama. Ukoliko zimi počnu opadati listovi sa biljke usled preniske temperature ili naglog kolebanja temperature, grane treba orezati a u proleće se obrazuju nove grane.
Ovo je jedna od najzimootpornijih pasiflora i koren joj preživi temperature i od -15 stepeni, a nadzemni deo bez oštećenja do -6, odnosno do -10 sa izmrzavanjem nedozrelih grana.. Ako se uzgaja u bašti zimi stablo treba zaštititi, a tokom leta obezbediti visoku vlažnost kako bi cvetala.
U krajevima sa blagim zimama može se gajiti kao baštenska biljka, a ova vrsta je najraširenija kao sobna biljka.

Razmnožavanje
Seme se seje od januara do aprila i na temperaturi od 18-20 stepeni za 20-30 dana niču mlade biljke.
Reznice ove vrste se lako zakorenjuju i već za 7-10 dana forniraju korenov sistem.

Passiflora edulis – jestiva pasiflora, marakuja
Poreklom je iz južnih predela Brazila, ali je široko rasprostranjena u troposkim oblastima kako u divljini tako i kao voćna vrsta. Zauzima drugo mesto po rasprostranjenosti pasiflora, iza P. caerulee. Ovo je brzorastuća puzavica sa golim, moćnim stablom, krupnim trodelno usečenim listovima čiji je kraj nazubljen, a gornja strana liske sjajna. Za jednu vegetacionu sezonu dostiže dužinu od 8 metara. Postoje dva osnovna varijeteta po boji ploda, sa žutim i crveno ljubičastim plodovima. Cvetovi su promera 5-8 cm, bele, kremkaste ili svetlo ljubičaste boje, osnova krune je purpurna, a niti bele. Cveta u jesenjem periodu, a cvetovi nemaju miris i oni su samooplodni. Plod je jajasto izdužen, promera 5-7 cm, dužine do 9 cm, žuto zelene ili purpurno ljubičaste do smeđe purpurne boje. Plodonošenje je druge godine nakon nicanja biljke. Ukoliko se pri gajenju u sobnim uslovima žele dobiti plodovi neophodno je obezbediti veliku saksiju (najmanje 10 litara), povećanu vlažnost vazduha, dovoljno svetlosti, a zimi period mirovanja na prohladnom i svetlom mestu. Minimalna temperatura za ovu vrstu je +5 stepeni, mada ako zimi temperatura padne ispod 12 stepeni biljka može odbaciti listove.
Koristi se za pripremu napitaka, sladoleda, želea. Cveta i plodonosi prve ili druge godine nakon nicanja. Iz semena ove vrste dobija se i ulje.

Psassiflora edulis flavicarpa ima bele cvetove sa tamnoiljubičastom krunom u sredini. Plodovi su žute boje.
Varijeteti i sorte: Passiflora edulis Black Beauty, P.e. Golden Giant, P.e. Panama red, P.e. Panama gold, P.e. Purple Giant, P.e. Red Giant, P.e. flavicarpa, P. e. „Frederick“.

Passiflora ligularis
Brzorastuća drvenasta lijana sa cilindričnim, golim stablom, promera do 0,5 cm. Za jednu sezonu biljke izrastu do 4 metra. Poreklom je iz planinskih šuma Perua, sreće se u prirodi ili se gaji na području od centralnog Meksika do Bolivije, a uzgaja se i na Havajima, Novoj Gvineji, Jamajci i Haitiju. Listovi su široko ovalni, srcasti u osnovi, do 15 cm dugi. Cvetovi su 5-10 (12) cm u promeru, sa belim ili belo-roza laticama. Plodovi su jestivi, prijatnog ukusa i slatki, jajoliki, dužine do 7 cm. Plod je žute, ili narandžasto crvene boje, sa debelom i tvrdom pokožicom. Unutar ploda nalaze se malene crne semenke. Plodovi se konzumiraju u svežem stanju za spravljanje osvežavajućih napitaka i smatraju se najukusnijim od svih vrsta pasiflora..

Veoma je zahtevna vrsta u pogledu gajenja, zbog čega je malo raširena među uzgajivačima.. Optimalna temperatura za ovu vrstu je 16-18 stepeni. Zahteva povećanu vlažnost vazduha i zemljišta tokom cele godine i zaštitu od vetra, promaje i direktnih sunčevih zraka tokom leta. Na temperaturama iznad 30 stepeni na listovima se javljaju oštećenja od sunca, vrhovi grana se deformišu i suše. Osetljiva je na suv vazduh i visoku temperaturu tokom zime. Minimalna temperatura za ovu vrstu je 10 stepeni celzijusa.
Razmnožava se semenom i reznicama.

Opis passiflore quadrangularis i incarnate je stavljen u enciklopediju

quadrangularis, tek ožiljena grančica ima pupoljke

e pa Vlado bas si se potrudio da ljubitelji pasica dobiju informacije na jednom mjestu,hvala drugar

a jel' te,a sto cemo mi pisati?

ladybee citat:

:downtown e pa Vlado bas si se potrudio da ljubitelji pasica dobiju informacije na jednom mjestu,hvala drugar a jel' te,a sto cemo mi pisati?

koji Vlado?


Hvala Sojo!

Nisam Vlado, ali nema veze... O Pasiflorama se uvek ima šta pisati.

Hvala kuchlar na uredjenju i tebi sojo za info. Dobro da ste poceli novu temu od sojinog opisa.

ladybee citat:

:downtown e pa Vlado bas si se potrudio da ljubitelji pasica dobiju informacije na jednom mjestu,hvala drugar a jel' te,a sto cemo mi pisati?

mi cemo pisati o nasim iskustvima sa nasim biljkama kao do sada..

...i da, hvalicemo se sa slikama nasih passiflora :))

poruchio sam semenke capsularis-a, samo ne znam kako i kad da ih posejem.. moze li mi neko dati sawet?

Nemam autorska prava al koga shisha, kazu da su cvecari dobri ljudi

Lidija citat:
SUPSTRAT:

Najbolje je koristiti supstrat bez ili sa što manje hranljivih materija, jer one nisu potrebne za klijanje, a pospešuju razvoj bakterija, gljivica i ko zna još čega. Na prvom mestu, to bi bio kupljeni kompost baš za sejanje, ili kokosova vlakna. U slučaju da ne možemo da ih nabavimo, najbolje je neki kvalitetan, rastresit supstrat prepeći u rerni ili sterilisati u mikrotalasnoj pećnici i po mogućnosti do dati sitnog perlita.

POSUDE ZA SEJANJE:

Mogu da budu kolektive ili pojedinačne, ali je važno da dubina bude odgovarajuća i da ima na dnu ima dovoljno odvoda i drenažu (glinopor, parčići stiropora, šljunak...)

POKRIVANJE:

Posle sejanja posudu je potrebno poklopiti - tako je supstrat ravnomernije vlažan u svako doba i ne isušuje se između kvašenja. Ako je posuda poklopljena hermetički (ili skoro hermetički), potrebno je svakodnevno kratko provetravanje. Ja više volim da posude pokrijem providnom najlonskom kesom i izbušim je čačkalicom na dosta mesta - vlaga se zadržava, a potrebno je manje provetravanja.

VODA:

Moguće je da postoji, ali ja nikada nisam čula za biljku koja voli da niče u prenatopljenom supstratu. Dovoljno je da supstrat bude vlažan, s tim da deo gde su semenke nikada ne sme skroz da se osuši. Prskati odozgo rasprašivačem po potrebi.

FUNGICID:

Vrlo je preporučljivo da se semenke pre sadnje potope na neko vreme u fungicid, ili/i posle sejanja povremeno isprskaju odgovarajućim fungicidom. Semenke mogu istruliti pre nicanja, ali postoji opasnost i od poleganja sasvim malih biljaka.

VREME SEJANJA:

Različite biljke traže različite uslove za nicanje. Teoretski, većinu bismo mogli da sejemo cele godine, ako možemo da obezbedimo odgovarajuće dnevno/noćne temperature, dužinu dana i količinu svetlosti.

Većina "otpornih jednogodišnjih biljaka (HA)", ako se seju direktno u baštu, to se radi čim se zemlja dovoljno zagreje posle zime i noćne temperature ne idu niže od 15ak stepeni. Neke od ovih biljaka mogu da se poseju kao i dvogodišnje (B)- sredinom leta, onda će naredne godine cvetati.

"Polu-otporne jednogodišnje biljke (HHA)" seju se već od januara, pa do marta-aprila i to u zatvorenom (toplom) prostoru, a napolje se iznose postepeno, kad dovoljno otopli i to nikako direktno na sunce, već postepeno.

"Trajnice - perene (HP)" se seju od aprila do jula.

NAČIN SEJANJA:

Opšte pravilo je da se sve što je krupnije od prašine seje na dubinu dvostruke debljine semenke - recimo, ako je semenka debljine oko 2 mm, napravi se rupa od 4 mm, spusti se semenka i pokrije se sa 2 mm supstrata. Semenke koje su jako sitne obično se ne pokrivaju, već se samo utabaju u supstrat i kod njih se naročito vodi računa o vlazi, jer se gornji sloj supstrata prvi osuši.

Što se gustine sadnje tiče, ona takođe zavisi od veličine semenki, ali i od brzine rasta. Biljke koje brzo rastu seju se na veći razmak.

TEMPERATURA KLIJANJA:

Temperatura koja je potrebna za uspešno klijanje zavisi od vrste koju sejemo. U suštini, većini koje sejemo u kući odgovara temperatura od 20-25 stepeni. Takođe je važno da na mestu na kojem nam je klijalište, ne budu velike razlike u dnevno/noćnim temperaturama.

SPECIJALNI TRETMAN SEMENKI:

Seme sa debljom opnom često je potrebno oštetiti (skarifikacija), da bi moglo da potera (pre nego što istruli) i/ili potopiti u toplu vodu na određeno vreme.

Seme trajnica često traži boravak od 30-60 dana na hladnom i vlažnom, da bi se simulirao period zime, koji u nekim slučajevima nije neophodan - zato se takve semenke prvo drže na toplom određeno vreme, pa ako ne niknu, onda se stavljaju na hladno.

To bi bilo sve za početak, ko je raspoložen, neka nastavi! Very Happy

Nisam uspela da nađem temu sa sličnom tematikom, ako postiji, molim urednike da ovaj post prebace! Curtsey

hwala ti puno krin

ova biljka mi se sve vise svidja