Ovo je jedina magnolija u prirodi koja ima zute cvetove, a moze da raste u nasoj klimi. Postoji nekoliko vrsta magnolija sa zutim cvetovima, cije je prirodno staniste u Aziji, ali se radi o tropskim biljkama, koje ne podnose temperature ispod 10C.
Pored toga sto ima zute cvetove, ova magnolija je izuzetno otporna na hladnocu. Labaratorijskim ispitivanjem je utvrdjeno da jednogodisnji klijanac prezivljava mrazeve od -35C.
Prirodno staniste akuminate je u Kanadi i SAD, od jezera Ontario na severu, do Meksickog zaliva na jugu. Stablo je veliko, pravilnog oblika i brzo raste u ogromno elegantno drvo. Odraslo drvo podseca krosnjom na stare hrastove, koji mogu da se nadju po parkovima u Srbiji.
Zvanicno, najvece stablo ima visinu od 38m i sirinu 18m; raste u drzavi Tenesi u SAD.
Kod nas je ova magnolija interesantna jer je prilagodljiva svim tipovima zemljista, od veoma alkalnih do veoma kiselih. Zbog toga se u Evropi i SAD koristi kao osnova za kalemljenje. Bez obzira na prilagodljivost tipu zemljista (alkalno ili kiselo), zahteva vlazno zemljiste, tako da mora da se zaliva u toku leta kod nas (dok se koren ne razvije).
Cvetni pupoljci cesto imaju plavicastu boju, koja zatim prelazi u zelenu, dok otvoren cvet ima zutu boju. Duzina latica je 8-10cm, a cvet ima 9-12 latica. Kod nas cveta tokom aprila/maja. Listovi su duzine oko 25cm, sirine oko 15cm, elipsoidnog oblika sa zasiljenim vrhom. Cvetovi nemaju tako jak miris kao ostale magnolije i potrebno je "uroniti" nos u cvet da bi se miris osetio. Raste veoma brzo, u zavisnosti ot toga kako se gaji, 30-70cm godisnje. Plodovi su neobicni, crveno-narandzaste boje. Drvo od ove magnolije je veoma kvalitetno. Americki Indijanci su ga koristili za pravljenje kanua i drvenih posuda, a danas se koristi za pravljenje kvalitetnog parketa i dugotrajnih polica. Veoma je zahvalna za hibridizaciju, jer lako prima polen ostalih magnolija, tako da danas postoji preko 20 hibrida sa zutim cvetovima. Interesantno je da jedini nacin da dobijete hibrid zute magnolije, je da prenesete polen sa neke magnolije na akuminatu. Ako se uzme polen sa akuminate i oprasi se druga vrsta (ukljucujuci i magnolije sa belim cvetovima), zuta boja nestaje kod hibrida.
U Srbiji ovu magnoliju retko mozete naci po rasadnicima ili parkovima. Cuo sam da ima nekoliko primeraka u Vrnjackoj Banji, tako da ne bi bilo lose da neko ko zivi u tom kraju ode u foto safari i okaci slike.
Molio bih ljude koji su uzimali ovu magnoliju od mene da napisu svoja iskustva sa gajenjem. Slede slike.

Magnolia acuminata var. subcordata "Miss Honeybee"

Magnolia acuminata var. subcordata "Mister Yellowjacket"

Ova i prethodna magnolija nisu hibridne magnolije. Radi se o selekcijama. Ova vrste su jedine zute magnolije koje rastu u prirodi i svi ostali hibridi sa zutim cvetovima su dobijeni od njih (Elizabet, Baterflajs, Zuta ptica, itd.)

Zanimljiva i neobicna.