Da li je neko cuo kakav je Pesterski treset za uputrebi da li valja?

Hvalaa

Ja ga koristim već par godina i mešam ga sa drugom zemljom - meni je odličan. Nisam mu još proverio kiselost a spremam se odavno - trebalo bi da ima blago povišen Ph. A i meni je najjeftiniji - kupujem ga na džak.

Mislim da je Ph 5, tako nesto rekose Hvala puno na utiscima

skoteinos citat:

Ja ga koristim već par godina i mešam ga sa drugom zemljom - meni je odličan. Nisam mu još proverio kiselost a spremam se odavno - trebalo bi da ima blago povišen Ph. A i meni je najjeftiniji - kupujem ga na džak.

, ja sam ga kupovao na šlepere ,..
i zeznuo sam se...
pH mu je blizu 7 ( najmanje 6,7 sam izmerio, a nekada i 7,2).
Puno je to za cveće, ( treba 5.5 do 6.5).. i za vojvođansku zemlju koja je (blago) alkalna. Ako ćemo da uštedimo i da sami mešamo supstrat, treba nam nešto kiselije)

Mislim da ova tema zaslužuje puno veću pažnju,..- a nemam baš toliko vremena da pregledavam šta je sve ovde, na ovom forumu, pisano o tresetu ( pa ako nešto i ponovim,.. sel-a-vi, mon-ami izvinjavam se )

Davno su svi uspešni uzgajivači biljaka, prešli na (oplemenjeni) treset. Najviše svetli (Litvanski, Baltički, Irski, nemački), ili tamni - Galicinu,.. pešterski, Gaj - kod Pančeva, itd..
Ipak najviše Baltički (svetli) ,.. i najpre o njemu:
Nastao je od jedne vrste mahovine ( biljka -sfagnum) - za svaku godinu dometne po 1mm ( slovima - jedan milimetar).
Jake severne zime, smrznu i mahovinu, koja odumre i nataloži se na podlogu,..
,..pa na proleće ( koje tamo počinje juna meseca) Jovo-nanovo).
I tako hiljadama godina...
Truljenje donjih slojeva je usporeno zbog niskih temperatura, koje provladavaju većim delom godine,..
pa je dosta toga ostalo za vađenje i pakovanje za prodaju:



Kašika bagera, koji vade treset, ima oblik bale koja se pakuje,
(ali ne pre negoli prezimi jednu,dugu, zimu radi dodatne sterilizacije )
i biljke koje rastu na treset-ištima se puno razlikuju od naših, pa i njihove bolesti - ne uspevaju u našoj klimi, ..
ali ipak još jedna sterilizacija, niskom temperaturom - nije na odmet. Bale sterilnog treseta,.. a sterilan je, i jer je toliko kiseo da 'naši' patogeni ne mogu živeti u njemu - se dodatno steriliše na hladnoći.
- ostavi se jednu zimu da smrzne (tamoo, na severu su jake zime i sve vreme je smrznut ). (To rade bolje firme, koje tamo imaju svoje "pogone", one jeftinije - pakuju odmah)

Te, "gromade" - bale treseta u bloku , su skuplje od onog sitnog treseta, (koji mi kupujemo - "Klasman", "Florabela" itd,..)
koji se kasnije pokupi velikim mašinama - usisivačima ( pritom se može odmah i ubaciti (uduvati) kreč u prahu,..
da bi se napravio, odmah, gotov supstrat za - recimo setvu,..
ili, uz dodatak NPK đubriva - za sadnju biljaka u saksije,.. o-tom-potom)

Usisivači,.. ( usisavaju sitan svetli treset, uduvavaju kreč i veštačko đubrivo i odmah pakuju,.. )
Ovo se tamo radi juna i jula meseca, jer je samo tada treset odmrznut i suv ( radi jeftinijeg prevoza, suvi treset je puno lakši od važnog i do 5 puta).



Baltički treset u rinfuzu, , može se pakovati i putovati u Big-balama - cca oko 5,5 m3 ili u manje bale ( od 150 do 300 litara).
Može se i najpre (pri pakovanju) izmešati i oplemeniti (ublažiti kiselost) sa krečom (jer je treset vrlo kiseo - pH 3,5 do 4 ), Ili u "sirovom stanju"
ekspedovati.

Odličan post.
Dodao bih da mi je nezamjenjiv u sijanju i uzgoju raznih billjaka,uglavnom ga miješam sa perlitom ili sa drugim manje kiselim supstratima.Njegova kiselost se vremenom izgubi,dolazi do humifikacije zbog veće temperature i djelovanja bakterija i gljivica,pa ako je biljci koju uzgajate potrebana veće kiselost ,potrebno je povremeno osvježiti supstrat sa novim kiselim tresetom.

Hvala (i na dopuni, dopunjavaćemo se još o tome,.. dosta,.. )

Pročitao sam temu,.. i ja nisam više zadovoljan sa Klasmanovim supstratima u većim pakovanjima ( otprilike, još od kada su promenili ponudu velikih pakovanja i sa oznake KTS, ponudili TS-1,..2,..3,.. sa glinom itd..).
Trenutno najčešće koristim Hawitu u većim pakovanjima
i Klasman u manjim - vrećama od 70 l i ponekad Supstralove supstrate.
Ponekad naletim u Bašti na "muskatlifeld"-dobar supstrat za muškatle ( mešavina iz Mađarske)...

Od Klasmana sam počeo, pa ću i ovde početi :
Od Klasmana koristim (i zadovoljan sam sa:) Štekmedijum,.. ako ga nemaju onda uzmem 1 (jedinica u pakovanju 70L) i Sidling ( 70L).

Kada uzimam neki nepoznati supstrat, gledam deklaraciju,..
ponajpre:
- EC - (elektro provodnost , a to govori o hranljivosti supstrata-
za setvu i ožiljavanje treba da je minimalna,..od 0,5 do 0,75 mS/m)
- pH - uglavnom je svuda oko 6 (radije uzimam, kad nađem, one sa 5,5,.. jer će se brzo popeti na 6, zbog vode od preko 7).
-MI - mikroelementi ( kompleks Radigen su mi najsigurniji)...
i
- GRANULACIJA - ( struktura) i sastav ( samo svetli - da li je iz BLOKA ? ili kombinacija svetli i tamni treset) - Tamni treset brže truli pa ima veću organsku hranljivost, a svetli ima veću vododrživost,...
Ima se još o tome pisati

Cudna je tehnika, ta sterilizacija hladnocom. Jbg, sve sto se izvadi iz komore se posle dan-cva pokvari, mozda nije dovoljno hladno, a da pozovem frigomehanicara.

Donji slojevi treseta nisu u permafrostu, jer da jesu tesko bi se vadili, pa makar i bagerom sa sve kasicicom po meri'

Pominjes gospodine dipinzel, U kako francuski zvUci. tresetista po zemlji srbiji, a znas li nesreco da su zasticene i da je eksploatacija zabranjena. Dobro Silja se ogrebe za po neki dzak, pa ne nacini neku vecu ekolosku stetu, nedaj Boze.

Po tebi, fransoa EC pokazuje hranljivost supstrata, Supstrat je podloga, staniste biljnog korena, rastvor je hranljiv ili nije. EC moze da bude ovoliki ili onoliki a da ne bude hranljiv npr. Pb,Co, Ni, Ka, Cz, U, itd ce povecati EC a hranljivosti nigde. E sad pitanje znanstvenice sta bi sa radioaktivnim padavinama ili padalinama posle akcidenta u pripjatu, jel ostalo malo radijacije u preporucenim supstratima/

o EC-u supstrata ( E-elektro, C - conduktive=provodnost).

se može pogledati i iz drugih izvora,... (link na klik)

ukratko: Elektro-provodnost je veća, što ima više jona (joni su prenosioci naelektrisanja).
Od ukupnog broja stvorenih jona, koren biljke ne uzima sve, ali (i kad uzima) uzima srazmerno ukupnom broju (približno), pa je EC . najsigurnija mera za hranljivost supstrata.

Kod klasmana, Substrat-1 ima 1 gram đubriva po litri supstrata i EC=1 - zelene je boje

Supstrat 2 ( ili TS-2,.. ranije KTS-2) ima 2 grama ubačenog đubriva i EC=2 - crvene je boje .
Kod TS-3 je nešto drugačije - plave je boje pakovanje.

Kad ne mogu da nabavim Štekmedijum za ožiljavanje (ili Sidling za sejanje) dopunim Supstrat-1 neorganskom materijom ( krupnijim (a-frakcijom) ili normalnim peskom, ili perlitom) i time napravim novu mešavinu sa manjim EC.
Mešavinu, kojoj sam smanjio hranljivost, a pH je ostao isti...

Supstrati sa malim EC ( 1 do 1,5) su namenjeni malim (mladim) biljkama. Oni budu i sitnije strukture (kod njih se brže gubi struktura, ali se u njima biljka ne zadržava dugo - do novog presađivanja u novi supstrat krupnije strukture - po mogućstvu da je iz bloka).

Od " lokalnih supstrata iz prirode", meni se najbolje pokazala trula piljevina iz trulih vrba (trulih stabala i panjeva, ima dosta pokraj reke Tise i Tamiš) odatle sam ih ranije vadio. Po svojstvima odgovara tamnom tresetu (pH od 6 do 6,5 ). Recimo kao Galicina.
Supstrati sa litvanskim tresetom su ipak bolji.

I kako se, dipinzele dezinfikuje trula piljevina iz trulih panjeva, dubokim zamrzavanjem u tecnom azotu ili pecenjem u simens-martinovij pecnici.
Jel bolja trulez tiska ili tamiska. Nesto me ne slusa tipkovnica, Ih.

Jel ko isprobao ove kokosove diskove?



Uzeo sam oba materijala bas da vidim sta ce bolje napredovati.



Obe varijante kao zamena, stim vuna je PH neutralna pa valja zaliti nekim kiselim rastvorom
Slavol ubacen u rastvor secerne vode dace za par dana neku sircetnu kiselinu punu pozitivnih mikroorganizama i resen problem - neka moja logika.
Ako ne, azotna kiselina je beckup.

Ja sam isprobao prosle godine kokosove diskove. Rade posao, nikle su biljke, samo se brzo suse, mora da se zaliva svakodnevno. Sve zavisi od toga koja je temperatura, ali treba zalivati skoro svaki dan.

Aha, verovatno zato sto su u mrezi - hvala na savetu.

Ako su ono na prvoj slici jiffy diskovi to sam i ja probao. Dobri su, isklijavao sam u njima pinjole. Problem je što su relativno plitki i koren u ultrakratkom roku izbije na dnu, brzo se mora zasaditi u nešto dublje. Takođe kad se potope i nabubre pa onda osuše kao da izgube apsorpcioni kapacitet. Drugi put se jako teško kvase.

Jesu oni su u pitanju, nego ti si mi glavni savetnik oko ph
Sta kazes za ovo vrenje secera sa slavolom ima li smisla - imam i ph merac?