Ja sam iz Skoplja zelim da nasadim lesnike ali neznam koju sortu da nasadim pa vas molim da mi pomognete.
Kada je najbolje da se sadi i na koliko rastojenje se sadi.
Koliko puta se vadi i kada i koliko treba da budu sadnici stari.
Ja sam nasao sadnike oko 3g. dali su to stari i dali ce da se zafate.
Hvala unapred.

dimitrievski citat:

Ja sam iz Skoplja zelim da nasadim lesnike ali neznam koju sortu da nasadim pa vas molim da mi pomognete. Kada je najbolje da se sadi i na koliko rastojenje se sadi. Koliko puta se vadi i kada i koliko treba da budu sadnici stari. Ja sam nasao sadnike oko 3g. dali su to stari i dali ce da se zafate. Hvala unapred.

Zavisi gde si planirao prodaju. Ako prodajes za konditorsku ind. onda je sitnija sorta bolja,ali tu nastaju mali problemi oko branja i ciscenja od opne posto tesko ispada. Ja sam sadio Enis i to je jedan od naj krupnijih sorti lesnika,lako ispada iz opne. Ali on nikako ne odgovara konditorskim firmama.Planirao sam da plasiram na pijace, u prodavnice i imam poznanika koji ima svoju mlekaru pa planira da pravi e.krem. U svakom slucaju sa malo truda moze dosta da se postigne.
Sto se tice starosti sadnica primetio sam kod mene da sadnice od 2 god vise pate pa mislim da je 3god previse

Sitnije sorte uvek bolje ispadaju iz omotaca nego krupnije posebno italijanske sorte.Drugo nema sitnijeg lesnika od turskog pa se prodaje po svim pijacama a takodje i konditorskim firmama, bitno je samo da je sve lepo osuseno i dobrog kvaliteta.
A ako si u mogucnosti da dodjes do trogodisnjih sadnica , po meni je to ono pravo jer ovo sto mi danas nazivamo dvogodisnje sadnice to su se nekada zvale jednogodisnje.A biljka vise pati ako je korenov sistem sadnice mali a to kod trogodisnje sadnice nikako nece biti slucaj, samo ih lepo potkrati i mislim da ne bi trebao da imas nijednu neprimljenu.
Pozdrav.

Hvala vam za odgovore.
Na koje rastojanje treba da se sadi od jedno zbunje do drugo i dali je bolje prolece ili kasna jesen.
Pozdrav

dimitrievski citat:

Hvala vam za odgovore. Na koje rastojanje treba da se sadi od jedno zbunje do drugo i dali je bolje prolece ili kasna jesen. Pozdrav

Ja sam sadio 4x4 u trougao kalemljene. Sadis u jesen kad opadne lisce a na prolece popunis ako se neki nisu primili.

Ja sam svoje sadio 2x5 i to u jesen Naj kasnije u januaru ako vreme dopusta.Naj bolje da se zavrsi u decembru.Ali pre sadnje sam izvrsio analizu zemljista.Pa kako je falilo humusa,dodao sam u svaku rupu u koju sam sadio po 3kg-glistinjaka preradjenog.A ovaj sistem koji sam ja sadio je gusta sadnja nisam je napamet ja radio nego uz savet i svu strucnu pomoc,profesaora dr,Cede Oparnice.Jedini kod nas koji je doktorirao na lesnicima.A i njegov je izbor sadnog matrijala.Njegova preporuka je da je naj Bolje da se sadi u kasnu jesen a u prolece da se mladice prekracuju na visinu koju zelis.Dali je zbun (na 25-27cm) a stablo se ostavlja na 75 do 80 cm.A kad se sadi zbunasti sistem,onda se po sadnji ostavi malo duze stablo a na prolece se skracuje.Jel onaj gornji deo moze smrznuti.A po njegovom savetu ja neprskam travu nikim srestvom nego rucno ili obrada sa frezom-kultivator ili traktorska freza.Ili motiku u ruke pa sa porodicom kao ja pa rucno,vadis travku.I nedozvolis da bude trave tj korova u njivi.Ja svakog jula platim obradim sa traktorskom bocnom frezom komlet vocnjak.A evo sad je i deveti mesec trave Bogu hvala nemam.A ono sta ostane ispod predjem sa trimerom-sto ja stignem a sto ne uz pomoc ostalih clanova porodice ,motikom.Pogledaj kod mene u albumu kako izgledaju lesnici.Ako sam ti ja mogao pomoci ili bilo kome bice mi drago,pozdrav za sve

Zdravo svima.Nisam se dugo javljao jer sam bio zauzet gajenjem leski.Posto sam na početku ovog foruma postavljao par pitanja i dobio kvalitetne odgovore uspeo sam da stvorim mali voćnjak leski kojima je treća godina.Roda sam imao simbolično ali nadam se da će vremenom to da se promeni.
Da li neko može da mi objasni preceduru posle branja da bih došao do konačnog proizvoda t.j. lešnika koji je za prodaju?
Ako je to već objašnjeno neka mi napiše gde se nalazi.
Unapred hvala i vidim da je tema dosta posećena i sa dosta komentara što je super.

Naredni tekst sam nasao na jednom drugom forumu i to sto je covek koji se predstavio kao Aleksa , napisao kao da mi je uzeo rec iz usta.
Veoma zanimljiv tekst i odlicno srocen.
Vredi procitati:

Aleksa citat:

Mrzi me da iscitavam sve pa se izvinjavam ako napisem nesto sto vec postoji. Moja iskustva kazu da je voda u kombinaciji sa stajnjakom bingo sto se tice prinosa. To sa vodom je i objasnjenje razlike u prinosu Turaka i recimo Italijana i Francuza. Voda je ujedno bitna za kolicinu roda.tezinu ploda i kvalitet istog. I to od aprila do septembra kap -po kap ili nedeljno obilnije zalivanje. Bitno je samo da se voda ne zadrzava tj. da je ocedito tle. Stajnjak bacen sada ili u prolece je sve sto mu je potrebno. Ko ne voli hemiju nek koristi odmah po prolistavanju Murtonik jer nekim cudom buba manje napada jak i modar list .? Izgleda da su te bube ekolozi jer meni ti veliki i modri listovi bas deluju socno ali one to ne preferiraju..bar kod mene. Sto se tice sortimenta i jedno 15 posecenih lesnikara po celoj Srbiji mogu odgovorno da tvrdim da je Tonda najuspesnija pa za njom Istarski , ,Kosford,Halski... U mnogim nazovi strucnim radovima se savetuje nekakva kombinacija od 3-4-5 vrsta sto je za ovo podneblje apsolutno nepotrebno . Ali posto je nas naorod sklon da vise veruje "strucnjaku koji je napisao skriptu" onda bar savetujem da se Tonda sadi kao osnovna vrsta i to 90% a da se ostalih 10% stabala raspodeli na Kosford i Halski tako da budu ravnomerno zastupljeni na celoj plantazi.Ja to nisam uradio u prvom sadjenju vec u dosadjivanju iz godine u godinu sto je svakako steta.Gde god da sam bio i sa kim god da sam pricao doslo se do zakljucka da je Tonda Gentile dominantna u odnosu na ostale. Da li je to posledica promene klime ili obrade tek ona je najrodnija i najistrajnija. Najbolja je u prijemu,na rodu, u susi,ne pati ... Kod opredeljenja za jednu dominantnu vrstu treba imati u vidu i prednost troskova jednokratne berbe u odnosu na rastezanje tog perioda na 30-40 dana,kao i performansi samog ploda. Lako ispada ,solidan randman ,tanka ljuska.. Prednost je i to sto nema puno izdanaka pa je laksa za odrzavanje. Inace ako se obradjuje i zaliva Tonda ce radjati redovno sto neki rasadnicari negiraju pokusavajuci da uvale Istarski Dugi. Ja nisam rasadnicar tako da ne naginjem vodu na svoju vodenicu vec zelim da podelim svoje iskustvo sa novim plantazerima. Da je meni ovo imao ko da kaze svojevremeno ustedeo bi mi poprilicno novca. Verovatno se " strucnjaci" koji obilaze plantaze i za to naplacuju dnevnice ne slazu sa ovim ali to je zato sto velika vecina istih nema ni kvadratni metar svoje zemlje.Oni imaju i problem doslednosti jer vecina ne bi promenila pricu sve i da imaju to iskustvo na sopstvenoj kozi. Nas "mlad strucnjak" krene na prvi teren sa svojom pricom i u 99% slucajeva gusla istu pricu do svoje bioloske smrti koja nastaje posle penzije i jos jedno 15 godina savetodavnog rada na divlje. Tako je za sadjenje,vrste, rezanje, obradu, mehanizaciju..... Eto pa sad ako je nekom vredi pricati vredi ako ne ....

nenadb citat:

A biljka vise pati ako je korenov sistem sadnice mali a to kod trogodisnje sadnice nikako nece biti slucaj, samo ih lepo potkrati i mislim da ne bi trebao da imas nijednu neprimljenu.

Moje su te tzv. dvogodisnje i od 1010 sadnica nije se primilo 10! Samo dovoljna kolicina vode i dobri uslovi i ocekuj dobro primanje!

Pozdrav svima na forumu,
Intersuje me jedna stvar u vezi lesnika, na jednom mestu sam procitao da je za navodnjavanje jednog stabla lesnika na godisnjem nivou potrebno izmedju 800 i 1000L, ako je to tacan podatak kako obezbediti tu kolicinu vode za npr 5ha zasada, da li je potrebno da zemljiste bude pored nekog izvora, kanala ili to moze da se obezbedi kopanjem bunara? Hvala unapred

Iz licnog iskustva:zalivam pocetkom maja sve do avgusta 2 puta mesecno. Posto jos mogu da postizem,razgrnem sa motikom oko stabla i sipam oko 80l vode pa kad povuce vodu onda razbacam oko 150gr vestaka(prvi put) i vratim zemlju nazad.
Busio sam bunar 18m (150e) imam Tomos pumpu na kojoj je na potisu hidrantsko crevo (2") koje ulazi u razdelnik 4x 3/4" tako da zalivam sa cetri creva.
U planu je kap po kap a za to treba hidrofor. U tu temu se jos nisam udubio posto nemam struju pa cu se negde jos raspitati kad dodje vreme.

Ti sigurno ne mozes bez sistema kap po kap

www.megaupload.com/?d=U2BCVNY8
Dani Lešnika 2007.rar
www.megaupload.com/?d=43TNGDLG
Dani lesnika 2009 I deo rem75.rar
www.megaupload.com/?d=54LEKNBD
Dani lesnika 2009 II deo rem75.rar
www.megaupload.com/?d=6P2HO0GN
Dani lesnika 2009 III deo rem75.rar
www.megaupload.com/?d=OEPEG0O4
Dani lesnika 2009 IV deo rem75.rar
www.megaupload.com/?d=V14FVDY9
Dani lesnika 2009 V deo rem75.rar
www.megaupload.com/?d=8LRNAUQ3
Dani lesnika 2009 VI deo rem75.rar
www.megaupload.com/?d=4LYM5R38
Dani lešnika 2006.rar
www.megaupload.com/?d=RGS63W3V
Dani lešnika 2008.rar

www.megaupload.com/?d=BUKB2KOE
Jovo iz Mrđenovca Lešniku 013.rar
www.megaupload.com/?d=RWP33FQJ
Jovo iz Mrđenovca Lešniku 014.rar
www.megaupload.com/?d=LZU3UWX0
Jovo iz Mrđenovca Lešniku 015.rar
www.megaupload.com/?d=9XIHRU2G
Jovo iz Mrđenovca Lešniku 016.rar
www.megaupload.com/?d=VS8SHHIE
Jovo iz Mrđenovca o Lešniku 012.rar
www.megaupload.com/?d=PRQZWGZX
Krckalica 004.rar
www.megaupload.com/?d=TITNPNRX
Krckalica 005.rar
www.megaupload.com/?d=EDLLPY0B
Krckalica 009.rar
www.megaupload.com/?d=GMHI5E8P
Krckalica 010.rar

www.megaupload.com/?d=PDA9FL1Z
Moja prva rezidba.rar
www.megaupload.com/?d=8HE5S3ZA
Mrđenovac 011.rar
www.megaupload.com/?d=05D1DZ8Y
Novi koncepti ishrane biljaka u proizvodnji sadnog materi...
h
www.megaupload.com/?d=ZW8XQEFY
Orah i lesnik zdravstveno bezbedna hrana.pdf

www.megaupload.com/?d=ANBUAU53
Pokazatelji rasta jednogodisnjih sejanica mecije leske.pdf
www.megaupload.com/?d=8GN8AAFD
Pomolosko tehnoloske osobine sorti leske okalemljene na s...
www.megaupload.com/?d=1ZITMDIF
Proceedings of the Seventh Interbational Congress on Haze...
www.megaupload.com/?d=06CB2JYC
Proceedings of the Seventh Interbational Congress on Haze...
www.megaupload.com/?d=CL8QLN5F
Proceedings of the Seventh Interbational Congress on Haze...
www.megaupload.com/?d=KJX5CYNA
Proceedings of the Seventh Interbational Congress on Haze...
www.megaupload.com/?d=68WTQQXZ
Proizvodnja sadnica leske kalemnjenjem na podlozi mecije ...
www.megaupload.com/?d=18DWB2ZZ
Proizvodno ekonomski aspeki proizvodnje lesnika.pdf
www.megaupload.com/?d=KQ109YM4
Rezultati izucavanja vaznijih pomolosko tehnoloskih osobi...
www.megaupload.com/?d=AAFW0UF6
Selekcija oraha i leske u Srbiji tokom poslednje dve dece...
www.megaupload.com/?d=N28YB0OO
Sezonske promene sadrzaja ukupne vode u liscu jezgrastih ...
.
www.megaupload.com/?d=TFR4AUJ7
Uticaj meteoroloskih faktora na vaznije osobine plodova s...
www.megaupload.com/?d=HLDATYXH
Uticaj rezidbe na duzinu rodnih grancica i formiranje res...
www.megaupload.com/?d=Z4CNQ92R
Uticaj rezidbe na fizicke osobine plodova sorti leske.pdf
www.megaupload.com/?d=LFKDMGCF
Uticaj rezidbe na hemijski sastav plodova sorti leske.pdf

šifra: rem75.mojblog.rs ili rem75

Kako bi korisnici interneta lakse razmenili vecu kolicinu podataka koriste se serveri koji
poseduju brzinu 210 gigabajta/s i skladuste od 4.5 petabajta.
Korisnici koji nemaju premium naloge svaki put cekaju izmedju novog downloda po 15 minuta odnosno
zavisno od servera.
Dovoljno je da skinete sve delove date teme.
Potom selektujete sve delove koji su podeljeni win rar-om i
idete na extract here (otvori ovde)
unesete sifru i nakon sjedinjavanja svih delova dobicete fajl.
Ukoliko cesto puta koristite skidanje sa takvih servera preporucujem vam jdownloader
(dovoljno je da kopirate linkove i on ce automatski posle 15 minuta pokrenuti za svaki fajl preuzimanje).

Druze za navodnjavanje kap po kap ti nije potrebna struja,ja imam taj sistem i mogu da kazem da je to spas!

jovicki citat:

Druze za navodnjavanje kap po kap ti nije potrebna struja,ja imam taj sistem i mogu da kazem da je to spas!

Nisam se jos raspitivao o tome ali napisi sta imas,sta je potrebno i kolko je to para

Техничке карактеристике:

Калибратор са подешавањем зазора и нагиба са усипним кошем,
еластична веза између калибратора и крцкалице,
подесив зазор са касадним ожљебљеним, фрикционим ваљцима.
Погон - електромоторни редуктор варијатор, са могућношћу подешавања брзине у опсегу од 1:6
Капацитет ~ 200кг/ч
До сада је израђено 4 машине. На пробама су добијени следећи резултати : Нескрцкано мање од 2% (најситнији и најкрупнији), лом испод 1%. Када се скупи довољно нескрцканог лешника једноставним подешавањем машине исти се такође скрцка.
Рок израде је 35дана, гаранција 12 месеци. Цена по договору, а зависи од начина плаћања.Uz postojecu krckalicu,kao dopuna linije , napravljen je i separator,tojest odvajac ploda od ljuske ,sa visokom efikasnoscu.Princip rada je na bazipodesljive struje vazduha.