Pozdrav cijelom forumu , nije me bilo duže vrijeme (sa komentarima) pa se sada uključujem. Tubravic , malo si po meni pretjerao sa kemijom. I lijek u prevelikoj količini postaje otrov.Puno i svašta si ti koristio.Koliko si koristio preventivu ? Znaš ono uzrok-posljedica.To ti je isto kao da koristiš sve ljekove koji postoje na tržištu za jednu bolest. Pitanje koliko je ta sva kemija kompatibilna jedna sa drugom. Ovo na plodu je isto tako moguća reakcija bakra na visokoj temparaturi, dakle u svoj toj kemiji je moguće da imaš bakra. Nisam shvatio sa čim si sve špricao ali veliki problem može napraviti Bordoška juha (u vegetaciji), i to u ovoj godini zbog visokih temparatura. Da li se ista stvar dešava na svim vrstama ili su istarski manje zahvaćeni a talijanske sorte (rimski itd) više.
pozdrav

Rem75
Mnogo hvala. Sledeća sezona će biti sigurno uspešnija za sve nas jer imamo dosta vremena da se pripremimo i organizujemo, a nekako nam se sve više priključuju ljudi koji imaju znanje i veće iskustvo od nas početnika. Znanje iz knjiga, laboratorija i strućnjaka koji sede u kancelariji nije garancija za uspeh na terenu. To sam dobro osetio na svojoj koži kada sam počinjao , a osećam i dan danas. Mnogo više pomaže razmena iskustava sa ljudima koji već imaju uspeha u nekom poslu.

Gresnik
Da. Iz Valjeva. Republika Kolonija. Verovatno ću u sledećih nekoliko dana doći u Jabučje da vidim tvoju plantažu.

Đuka.
Nasedao sam na svakojake priče počev od onih da je leska korov i da uspeva svugde, da se bolje prima i od vrbe, pa da je neverovatno otporna biljka i da je dovoljno da je posadiš i kad stigne na rod budeš mudriji od veverica i posao je završen. Svaka godina bavljenja leskom je rušila jednu po jednu priču i konačno sam uvideo da je stvarnost potpuno drugačija, ali sam ponovo naseo na priču da se zaštita leske vrši simptomatski tako da sam ove sezone tretirao samo Actellic-om i Dimetogal-om po jednom i to zbog strižibube i grinja. Vidim da je greška što nisam na vreme koristio i neki fungicid, a zaštitari mi tvrde da je sada za to kasno, da problem neće biti veći ako ne prskam, ali ni manji ako prskam, takođe mi tvrde i da je karenca fungicida limitirajući faktor za njegovu primenu sada? Pošto sam i tri puta prihranjivao preko lista Murtonikom znači da je bilo prostora i za pravovremenu primenu odgovarajućeg preparata, ali kada dobiješ pogrešnu informaciju, pa još i poslušaš savet da ti to ne treba nerviranje je zagarantovano.
Ne znam nazive sorti u mom zasadu. Najranije sorte sa kratkim omotačem su najviše stradale, dok je najkasnija sa omotačem nešto dužim od ploda za sada skoro nedirnuta.

Pozdrav svima!!!...

Vazi,samo se najavi na 71-374 .Mislim da si u pravu za to da je razmena iskustava najbolje resenje .Moramo se i udruziti, napraviti za prvu ruku jedan skup,seminar, da se malo upoznamo.Ovo preko neta jke dobro ali zziva rec je ipak nesto drugo.

Na osnovu ovih tekstova sam zaključio da hemiju u voćarstvu treba maksimalno izbegavati i koristiti samo u krajnjoj nuždi. Ili ja ništa nisam razumeo ili su pisci ovih redova samo zakomplikovali stvari. Činjenica je da nisam reagovao pravovremeno i na pravi način.
Ovi pasusi nisu istrgnuti iz konteksta već su samo, po mom mišljenju, najinteresantniji delovi jednog dosta obimnijeg materijala objavljenog u stručnoj literaturi prilagođenoj široj primeni.

Pozdrav svima.

Rem hvala ti na odgovoru, oko rezidbe. Izvini sto se ranije nisam javio jer sam bio odsutan par nedelje. U tom periodu sam obradjivao moj leskar.

Interesuje me tvoje a i misljenje svih forumasa. U zasadu su mi zbunaste leske. Pre vegetacije sam ih skratio na oko 60cm i ostavio 3-5 pupoljaka koji su sada lepe izdanacke grane. kao sto mozes primetiti zbun je poprilicno visok. To je kao neka varijanta pravljenja stablasice od zbunastog lesnika. Ono zbog cega necu zaliti sto sam ostavio tako visoke grane je zbog zastite. Naime imao sam problema sa zecevima i to velikim i dugackim pa im nije probelm da dohvate sve sto ime je zanimljivo. Zbog toga sto sam ostavio visoko stablo uspesno sam stavio plasticne mreze za zastitu. Iskreno se nadam da sad necu imati problema sa zecevima. Osetili su mi oko 25 sadnica a desetak su presekli na pola. Ono sto je pozitivno u citavoj prici to je da posle 2-3 nedelje od kako je zec prerezao sadnicu izasle su nove izdanacke grane i lepo napreduju. U svakom slucaju na jesen sledi zamena svih kriticnih sadnica.

Pozdrav svima, i dajte svi svoje misljenje.

Za Per_che.

Sto se tice stajnjaka, sve ti zavisi od analize zemljista. Ako imas malo humusa onda je to pravi odgovor. Koliko sam ja upoznat (radio sam analizu odavno kad sam podizao zasad) idalna kolicina humusa je 3%-6%. A ako nemas toliko potrebno je cinimi se oko 20 tona stajnjaka pohektaru za 1%. Nisam potpuno siguran u brojke ali znam da sam se i ja iznenadio kad sam video koliko je potrebno stajnjaka za mali procenat humusa. Ipak ja imam zasad gde je humusa bilo dovoljno i nisam imao potrebu za stajnjakom.

slažem se sa rakovicm za udruženje a mislim da je nešto pokušao i rem75.
i kod mene na nekim granama listovi se suše na nekih 10-15cm od vrha. novembra '06 zasadio sam na 30 ari 123 kalemljenih sadnica lešnika (enis, rimski, halski, istarski i bergeri) i ovo sušenje listova se javlja podjednako na svim sortama. nisam upotrebljavao nikakvu hemiju do sada. zemljište obrađujem (nema trave i korova),
drugar je zasadio otprilike istu količinu u isto vreme i kod njega se javlja isti problem.
šta nam preporučujete

tubravich

Tekst na mestu ali kako da znamo ,kada je prag stetnosti itd.,da li je to 10% napadnuti sadnica ili vise...

Gosha

Ako ti nesto znaci ja sam upotrebljavao hemiju ali je situacija mozda samo malo bolja.Verovatno sam zakasnio.

pozdrav svima.tubravich : Da sa manjim omotačem (kako si ti nazvao) su talijanske sorte tj rimski , a sa dužim su otporniji na ovakve pojave.
Neka te to nebrine, sve danas učinjene greške su teške i bolne ali za neko vrijeme se to zove ŽIVOTNO ISKUSTVO.
To što ti po koji izboj (grančica) se suši i nije neki problem ako nije učestala pojava. I biljke teško podnose ove klimatske promjene i ekstreme. Prirodna selekcija postoji i u krošnji. Temelj cijele priče u voćarstvu je pravovremena preventiva, dakle otklanjanje uzroka a ne posljedica. Samo ti njih nahrani ali što više preko korijena , a preko lista idu samo mikroelementi, tj pripomoć. Malo proučavajte kemijske procese u biljci. Napravi analizu sadnog mjesta , odnos kalija i fosfora je bitan. Količina kalcija itd. Nikako nedodavati dušika jer on potiče rast. evo primjera: Moj prijatelj ima orahe i prošle godine je dodao previše dušika. Posljedice su vidljive ove godine. Mladi izboji (plodne grančice) zbog umjetnog (prisilnog rasta) i produžene vegetacije , a i blage zime su nakon proljetnog formiranja ploda , otpale. Ispada da ta grančica nije sazrela za "porođaj" a ipak je plod počeo razvoj. i na kraju je otpala grančica sa plodom. Nije za usporedbu ali da Vam bude jasnije. Curica od 12 godina teoretski je spremna za rađanje ali, naravno nije to to.
Pozdrav ekipi zaljubljenika u voćku staru 3000 godina.

Gospodo, zaista sam odusevljen ovim forumom koji mi je pokazao moj sin. Ja, inace, ne rukujem racunarom, ali cu sada morati da ovladam time. Mislim da je u pravu rakovicm kada kaze da bi bilo dobro napraviti jedan sajt na kome bismo mogli da citamo stvari o kojima ste vec pisali. Ja cu Vam postaviti nekoliko pitanja vezanih za divlje lesnike ''mecje leske'', pa ako ima radih voleo bih da dobijem odgovore.
1.Kada treba da uberem divlje lesnike radi sejanja?
2.Da li se seju sa ljuskom ili treba izvaditi jezgro i posejati?
3.Ako se odstranjuje ljuska, da li se to radi neposredno pred sejanje ili moze i odmah nakon branja lesnika?
4.Da li se sejanje moze obaviti u PVC casama, pa kasnije da se prenese u rasadnik?
5.KADA SE SEJE DIVLJI LESNIK?
6.Kakvu zemlju i djubre treba upotrebiti, odnosno da li moze isto kao za cvece?
7.Da li se radi ubryanja procesa nicanja moze koristiti staklenik, plastenik, podrum, odnosno neke tople prostorije i zalivanje?

Hvala Vam unapred mnogo, i rado cu se ukljuciti u forum i preneti ona znanja koja ja imam.

E moj SHARGA , ljeska divlja pa tako i sve ostale vrste ne raste iz ploda.
Nemoj se mučiti oko sadnje , priroda je to najbolje učinila . Otkopaj nekoliko "sadnica" pored divlje ljeske i eto najkvalitetnijeg sadnog materijala. Otkopavanje vrši u kasnu jesen kad stane vegetacija, te iste presadi na željeno mjesto. Dok otkopavaš ,dobro gledaj , kako je priroda uredila sadno mjesto, dubimu korijena , sastav tla ,itd, pokušaj je kopirati i eto uspijeha. Što neuspije , iduće godine ispočetka. SRETNO

Hvala ti Djuka na savetu, ali ja govorim o semenu leske, koje se uzima iz ploda. U svim radovima o kalemljenju leske na bazi divlje leske, govori se da se sredinom avgusta ubira plod koji se koristi kao seme... Mene interesuje da li se seme vadi iz ploda razbijanjem ljuske ploda ili se ona sama raspada u zemlji. Evo i jednog citata:

''Ispitivanja su obavljena u rasadniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde se proizvode sadnice sorti leske kalemljene na podlozi mečje leske. U proizvodnji podloga koriščeno je seme mečje leske ubrano krajem avgusta, osušeno i čuvano u jutanim vrećama do druge dekade oktobra, kada se seje u dobro pripremljeno i nađubreno zemljište. Setva je obavljana na dubini oko 5 cm i rastojanju 10-15 cm. Međuredno rastojanje je 120 cm.''
CITAT IZ TEKSTA: PROIZVODNJA SADNICA LESKE KALEMLJENJEM
NA PODLOZI MEČJE LESKE
Cerović S., Ninić-Todorovič Jelena, Gološin Branislava, Ognjanov V., Bijelić Sandra

UZIVAJTE:

www.lesnik.kolibica.co...index.html

PS 1

DA LI STE PRIMETILI DA U EMISIJI MENJAM ZENU MILENKO MITIC SELO RIBARNIK KOD SVRLJIGA IMA ZASAD LESKE

PS 2

SVAKA CAST MILANU IZ VRBASA KOJI SE MALO POMUCIO ALI ZA 4 GIGABAJTA INFORMACIJA O LESNIKU JE VREDELO

PS 3

KAKVE PERIPETIJE O DOBIJANJU DODATNIH PAPIRA RADI DOBIJANJA PODSTICAJNIH SREDSTAVA

SHARGA a i ostali , ja sam pobornik ljeske bez kalemljenja , posebno ako se radi o manjoj količini. Dakle izboj od unapred odabrane sorte ožiljavanjem.U tom slučaju cijela biljka (korijenski sustav i nadzemni dio) je od istog genetskog materijala. Na mojoj prvoj plantaži (350 komada) imao sam tuču koja je skoro potpuno uništila nadzemni dio biljke (gole klipice bez kore) Nije bilo pomoći , i tako sam ostavio do kraja godine pa i sledeću vegetaciju. Nakon toliko vremena iz neoštećenog korijenskog sustava javile su se "sadnice" tj izboji. Timario sam ih kao bebice i imao fenomenalan prirast takve biljke. Razlog , dobar korijenski sustav je lako hranio mladi izboj. Danas su to prekrasna stabalca u rodu.
Pitanje : da se radilo o kalemljenom , moje bebice bi bile isti materijal kao podloga , dakle "mećija leska".
Preporuka : Na sadnom materijalu nemojte štedjeti novca , tražite najbolje , samo jednom sadiš na tom sadnom mjestu.

Mene interesuje proizvodnja sadnica, sejanjem. Baš kao što rade na fakultetu u Novom Sadu. U principu, meni je jedina prava nepoznanica to da li se seme vadi ljuštenjem ploda koji se ubira u avgustu ili se ceo plod postavlja u zemljište.
Inače, zaista bi bilo dobro organizovati jedan informativni sajt, gde bi postojale pregledne informacije i o sadnjenju i o sejanju i o kalemljenju leske.