Evo, kao što sam ranije obećao, poređenja plodova. Raspored je isti kao i kod poređenja listova na 12-oj strani.

Evo i nešto anomalija. Ovo sa pucanjem ljuske što pominje sarac je verovatno posledica nedostatka vlage u vreme formiranja ljuske, a onda je u vreme formiranja jezgra imao idealne uslove tako da je pod pritiskom jezgra ljuska pukla.(lično iskustvo)
Napukline na slici su karakteristične za ovu sortu, a kod nekih sorti sa javlja i dvojnost ploda(jezgra) što je u svakom slučaju nepoželjno.

Vidim da ima ljudi koje bi ovo moglo interesovati!

РАЗМНОЖАВАЊЕ ВОЋАКА

Воћке, као и остале биљке, се у природи размножавају самостално -остављају потомство. Човек се због својих економских интереса умешао у раз-множавање воћака, па је користећи њихове биолошке особине стално усаврша-вао технологију размножавања воћака.
Сва досадашња сазнања и искуства у размножавању воћака своде се на два основна начина и то: размножавање семеном (генеративно размножавање) и размножавсе деловима воћке (вегетативно размножавање).
Комбинацијом ова два начина и применом одговарајуће технологије до-бија се садни матервјал, којим се подижу воћни засади.
РАЗМНОЖАВАЊЕ ВОЋАКА СЕМЕНОМ (ГЕНЕРАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ)
На први поглед овај начин размножавања воћака изгледа једноставан. У пракси је нашао примену само у производњи сејанаца — генеративних подлога за калемљење.
Цветови воћака углавном се опрашују поленом други сорти воћака (укрштање). Сетвом семена добијамо сејанце врло различитих особина који углавном личе на дивље воћке, без обзира да ли семе потиче од дивљих или питомих воћака, па их због тога називамо дивљачицама.
Воћке добијене из семена почињу да рађају неколико година касније не-го окалемљене воћке, дају углавном ситније плодове лошијег квалитета, буј-није су и не преносе сортне особине на нову воћку. Редак је случај да се из се-мена добију квалитетне сорте.
ПРОИЗВОДЊА ГЕНЕРАТИВНИХ ПОДЛОГА
(СЕЈАНАЦА)
Производе се сејанци следећих воћака: јабуке, крушке, дуње, мушмуле, шљиве, брескве и нектарине, кајсије, трешње, вишње, рашељке (магриве), ораха, питомог кестена, бадема, леске, цитруса и актинидије. Производња се-јанаца се врши у делу расадника који се назива семениште.
Производња ових подлога обухвата производњу семена, сакупљање плодова и вађење семена, класирање, чување и стартификовање семена, сетву семена и негу сејанаца, пикирање сејанаца и вађење и класирање сејанаца.

ПРОИЗВОДЊА СЕМЕНА
Семе може да се производи у матичним засадима који су подигнути од селекционисаних дивљих воћака или се узима из њихових природних попула-ција, Воћке од којих се узима семе треба да су: прилагођене условима средине, средње бујне, отпорне према суши, мразу, проузроковачима болести и ште-точинама, да редовно рађају и да дају уједначене и средње крупне плодове и семе. Код јабучастих врста треба узимати плодове диплоидних воћака, који средње рано сазревају, а код коштичавих врста узимати семе које касније саз-рева.
САКУПЉАЊЕ ПЛОДОВА И ВАЂЕЊЕ СЕМЕНА
Физиолошки зрели плодови се сакупљају. Из њих треба што пре извади-ти семе. Не треба дозволити да плодови пре вађења семена стоје у гомилама да не дође до врења (ферментације), Семе јабуке и крушке издваја се из зре-лих плодова муљањем и испирањем водом преко одговарајућих сита. Семе из плодова трешње, вишње, магриве и џанарике вади се испирањем преко одго-варајућих сита кррз која испада месо плода са водом, а на ситу остаје семе. Се-ме брескве, кајсије, шљиве, ораха, питомог кестена и бадема најлакше је руч-но одвојити од меса.
КЛАСИРАЊЕ И ЧУВАЊЕ СЕМЕНА
По издвајању из плодова семе треба просушити, растурањем у танке слојеве на промајном месту, г де нема директних сунчевих зрака. Просушено семе се класира помоћу одговарајућих сита на ситно, средње крупно и крупно. За сетву треба користити средње крупно семе. Семе које се одмах не сеје или стратификује чува се у платненим кесама — врећама на сувом, промајном и прохладном месту.заштићено од штеточина. Дужина чувања семена зависи од врсте, године бербе и услова чувања. Показало се да семе дивље јабуке може да сачува клијавост 3 године, дивље крушке 4, цанарике 4, белошљиве 2, вино-градске брескве 4, кајсије 2, дивље трешње 3, магриве 3, домаћег ораха!, баде-ма 6 до 7 година.
Препоручје се да се за сетву користи једногддишње семе са испитаном клијавошћу.
СТРАТИФИКОВАЊЕ СЕМЕНА
Стратификовањем се постиже јаровизација семена. Такво семе нормал-но клија, ниче и даје квалитетне сејанце.
Семе се пре стратификовања добро испере у неком фунгициду. У ту свр-ху се најчешће користе препарати на бази каптана, као што су: Каптан 50, Ор-тоцид 50 или Вентурин.
Семе се најчешће стратификује по слојевима у сандуцима или у трапу, а може се измешати са супстратом — песком, Ако се стратификује у слојевима, дебљина слоја семена треба да буде код крупног семена (орах, бресква, кајси-ја, шљива, кестен, бадем) 4-5 цм, код средње крупног (трешња, вишња, џана-рика, магрива) 3-4 цм, а код сихног семена (јабука, крушка) 1-2 цм. Дебљина влажног слоја песка треба да буде 3-5 цм.



Стратификовање семена воћака: у сандуку (лево) и у трапу (десно)
Семе се може успешно стратификовати у контролисаним условима тем-пературе и влажности у фрижидерима и фриго-коморама. Припремљено семе за стратификовање пакује се у полиетиленске кесе и чува на температури од 0-5°С.
Трајање стратификовања зависи од врсте воћке и времена сетве. За кон-тиненталне услове препоручује сестратификовањесемена јабуке и крушке по-четком јануара, шљиве и џанарике почетком децембра, брескве средином де-иембра, кајсије и бадема средином јануара, ораха почетком јануара. Семе трешње, вишње и рашељке (магриве) треба стратификовати одмах после бербе или одмах посејати у семениште.
Да би семе прошло кроз процес јаровизације треба да прође'одређени временски период у коме је семе изложено умереној влажности, присуству ки-сеоника и температури око 5°С. (минимална 0°С, а максимална 10 С.) Дужина времена јаровизације за јабуку и крушкује 90 дана, џанарику, дивљу трешњу и магриву 100 дана, белошљиву 100-120 дана, виноградску брескву 70-90 дана, кајсију 50-80 дана, орах 60-70 дана и бадем 70 дана
СЕТВА СЕМЕНА И НЕГА СЕЈАНАЦА
Семениште треба да се налази у близини воде која служи за заливање и заштиту. Земљиште треба да је плодно, ратресито, пропусно, незакоровљено и умерено влажно. Сетва семена се врши у јесен или у пролеће што је и нај-чешћи случај у континенталном делу земље. У семениште се сеје семе свих воћних врста, а директно у растило може се сејати семе брескве, кајсије, ораха и бадема (а ређе других врста) у коме се подлоге калеме очењем, исте године.
Дубина сетве зависи од крупноће семена. Обично се семе јабуке и крушке сеје на дубини од 2-3 цм, семе трешње, вишње, магриве, џанарике, домаће шљиве и леске на 4-5 цм, семе брескве, кајсије и бадема на 5-6 цм, ора-ха и питомог кестена на 6—8 цм. На тежим земљиштима семе се сеје за 0,5 до 1 цм плиће, а на лакшим за толико дубље. Најбоља је сетва у леје ручно или машином, с тим да свака леја има 6 редова, са међуредним размаком 20—25 цм и растојањем између леја од 40-50 цм. Ако се семе сеје директно у растило где ће се вршити и калемљење, размак у реду и између редова се подешава према начину обраде.
Нега сејанаца се састоји у проређивању, тако да биљчице у реду једна од друге буду удаљене 2-4 цм, захим у плевљењу корова, прашењу (окопавању), прихрањивању по потреби, заливању и заштити од проузроковача болести и штеточина.
Пикирање је у ствари пресађиВање сејанаца из семеништа на зелено, приликом проређивања семеништа или на зрело, садњом танких подлога да ојачају у пикиришту за наредну годину. Сејанци се пикирају на зелено док су још млади (са 3—4) листића. Повађеним сејанцима се мало скрате жиле и део лишћа. Тако припремљени сејанци се по облачном времену или касно увече пикирају у влажној земљи помоћу садиљке на растојању 30—40 цм између редова и у реду на 5 цм.
Пикирање сејанаца на зрело врши се у јесен или рано у пролеће Пре садње сејанцима се скрати сржна жила и надземни део на 20—25 цм. Пикирају се танки и слабо ожиљени сејанци и то на зрелр у јесен.
Нега пикираних подлога је иста као и нега сејанаца у семеништу. Треба обратити пажњу на заливање, нарочито када се сејанци пикирају на зелено
ВАЂЕЊЕ И КЛАСИРАЊЕ СЕЈАНАЦА
Вађење сејанаца треба почети одмах после отпадања лишћа у јесен. Ако не буде слане и лишће не отпадне природним путем исто се може поски-дати механичким путем.
Повађени сејанци се класирају. У прву класу се стављају сејанци са до-брим кореновим системом и који су потпуно здрави. За садњу у растило за ка-лемљење очењем сејанци треба да буду дебели у висини кореновог врата од 4 до 8 мм, а највише до 12 мм. Класиране сејанце припремити за садњу скрађи-вањем сржних жила на 15-20 цм и бочних жилица на 2-3 цм. Сејанци се вежу у снопиће по 50 или 100 комада. Трапе се у песку или ситној земљи и чувају до садње уз повремено заливање.

Načini stratifikovanja

Tubravich u pravu si.Lesnici o kojima govorimo su od mog prijatelja,ima 10-ak stabala,Oblik im je kao na slici koju si okacio.To je ta sorta.Ako je to pucanje njoj karakteristika oda ne vredi da sadi izbojke koje je pripremio.Mislio je da posadi parcelu sa njima.A i oko vlage je tacno.Kaze da ih je letos dosta navodnjavao.Bolje da promeni sortu.
Ja imam 56 lesnika,sada im je 5-a godina i puni su.Uhvatila ih neka boljka i suse mi se plodovi.Verovatno sam trebao necim da prskam.Za sledecu godinu moram dobro da se informisem oko toga.Treba li im neko prskanje sad u jesen?Kao plavo kod sljiva.Hvala za odgovor i pozdrav.

to sušenje plodova je monilia ili trulež ploda

treba ju suzbijati krajem svibnja npr sa antracolom wp70 u dozi 2kg na ha od bayera

Opet ja,sa istim pitanjem- volio bi ako neko ima odgovor da se javi.
Da li divlji ljesnik smeta prilikom podizanja plantaze, zbog oprasivanja????

Ne smeta. Sto vise polena to bolje, a za kvalitet ploda nema uticaja da li je oprasen polenom divlje ili pitome leske.

Gospodo krenula je berba. Nakon susne i jako tople godine, ima li nade u dobar prinos? Da li je nedostatak vode uz izuzetno, mozda i najtoplije leto, uzeo danak i prepolovio ili samo malo oslabio rod? Da li je primena navodnjavanja, ako je ko ima, dala bolje rezultate, jer je poznato da leska obozava sunce? Dajte da pricamo o realnim problemima a ne samo o tome da li neko trziste ima ili nema potrebu za leskom!!!

Pratio sam kod prijatelja razvoj leske tokom ove godine, jer i sam zelim da podignem plantazu leske. Najbolje je uciti na tudjim greskama pa sam pokusao da pratim sta treba a sta ne ciniti. Bez navodnjavanja sa jako malo djubrenja, sorte Rimski Ukusni ( Tonda Gentille Romana ) dao je jako dobar prinos sa krupnim i dobro popunjenim jezgrom. Sorta Cosford koja sluzi kao oprasivac dala je ocajan, gotovo neprimetan prinos. Sorta Pijemontski ( Tonda Gentille delle Langhe ) dala je solidan prinos sa relativno krupnim lesnicima. Slike cu ubaciti u galeriju.Neznam tacno ukupan prinos, nehte reci tacan rod... Lesnik je u cetvrtoj godini, posadjen kao dvogodisnje sadnice, zbunastog tipa.

Ljudi da cujemo Vasa iskustva.

Lešnik sam obrao 30.08. i sada se suši. Prinosom i kvalitetom se ne mogu pohvaliti jer je vejiki procenat plodova uništen vrućim vetrom 24. jula. Sada se javlja još nekoliko problema:
-Posle kiša u avgustu dolazi do sekundarnog prirasta mladara što dodatno iscrpljuje biljku, a oni do kraja vegetacije neće moći da dovoljno odrvene tako da ima šanse da izmrznu i na manjem mrazu.
-Mnogo je manje dobrih mladara.
-Orezivanjedm će morati više da se sanira šteta nego da se forsira razvoj novog rodnog drveta.
-I pored dobrog djubrenja i kvalitetne prihrane u vreme diferenciranja cvetnih pupoljaka lošije resa nego prošle godine.
Posledice ovogodišnjih ekstremno visokih temperatura će se osećati i narednih godina.

Umalo da zaboravim.
Upoznao sam čoveka koji već više godina radi zaštitu plantaže leske od nekoliko hektara i to na terenu koji je sličan mom. Inače površno se znamo još iz osnovne škole i čovek je izuzetno prijatan, društven i uvek raspoložen za saradnju. Sve njegove savete ću rado deliti sa vama dragi prijatelji.

To je prava stvar “latrodectus” uoceno je da navedeni orjentacioni program zastite leske mora da pretrpi izvesne izmene. Ponovicu to je prava stvar, to je sustina i snaga foruma.

Kumulus npr. se koristi samo kad je temperatura izmedju 18 – 28 stepeni , jer ispod 18 ne deluje dobro, a ispod 16 ne deluje uopste, dok je na temp. iznad 28 toksican za biljku.
Cotnion 25wg je isto sto i gusation wg25, pa sam greskom za njihovo koriscenje napisao “i” umesto “ili”.
Tiocit = Tionex = Thiodan to su isti preparati sa aktivnom materijom endosulfanom. Medjutim, ta aktivna materija se vise ne koristi u evropi (samo jos po negde i jos koju godinu) jer je zakljuceno da postoji velika mogucnost razvoja rezistentnosti na nju od strane insekata, a zakljucno sa decembrom 2007, izbacuje se iz upotrebe i kod nas www.minpolj.sr.gov.yu/...it&lid=815
Syllit = Chromodin, moze da izazove fitotoksicnost ako naglo padne temperatura posle tretmana na recimo 5 C. April je varljiv, treba paziti.
Cimogal je toksican za ptice i ne primenjuje se tamo gde je njihovo primarno staniste, a s obzirom da su neki lesnici naslonjeni na sumu ......
Pokusacu da kontaktiram proizvodjace preparata za zastitu biljaka o zastiti lesnika npr:
www.deltaagrohemija.co.yu

www.basf.co.yu

www.fitofarmacija.co.yu

www.syngenta.co.yu

www.agrosava.co.yu

pa cu Vas obavestiti.

Mozda ce neko na trenutak pomisliti kako imam dosta prakticnih informacija o lesniku ali to je samo trenutak jer kako lesnik raste i razvija se ja ucim, gresim i tako... a na forumu pokusavam da prenesem iskustvo.

Veoma bitno, sto sam zaboravio a Surak je uocio (iako su rupe za sadnice iskopane) sadnice kod tkz glavne kapije (koja je dugacka 5m) i koja udara direktno u oba reda lesnika (iako je udaljnost 3m) prve sadnice se ne stavljaju jer je itekako laksa manipulacija za traktor kada ulazi u zasad (redovi koji udraju u glavnu kapiju imaju po sadnicu manje).

Iako smo isprskali fuzilidom www.syngenta.co.yu/mod...ticle=1027
korov se ubrzo vratio pa cak i veci nego sto je bio.
Palamide kao i muhara ima, prosto se takmice tako da smo redovno okopavali, cupali u redu po pola metra sa obe strane lesnika do pasulja.
Za pasulj je vec bili kasno da se prska protiv ili da se okopva jer su se korovi pojavili u vreme cvetanja pasulja.
Jedno je boriti se sa korovima u zasadu lesnika uopste voca bez povrtarskih kultura a druga kada ih ima povrtarskih kultura kao kod mene: krompir, bostan a najvise pasulja.
Sve je to izuzetno rodilo zemlja dobro nadjubrena pa se i zaliva.Prakticno traktorska guma uvek ide u redu gde je lesnik i automatski gazi obradjivanu zemlju kod lesnika a sa druge strane ne pada mi napamet da prolazi iznad lesnika. Cesto puta cujem od tasta gledajte da sto manje ugazite zemlju a da zavrsite posao.
Problem koji sada uvidjam jeste sto sam pozurio sa sadnjom a zemlju na kojoj se vekovima sejalo zito, kukuruz, detalina.. a danas je vocka.
Palamida uziva i jedino sto mogu da u jesen isprskam direktno kad palamida izraste 5-6cm rucnom prskalicom MONOSANOM,koji ce usvojiti u svoj koren i kolko tolko suzbije je.
Svakako moram da vodim racuna da ne isprskam lesnik a takav proces ima godinama da traje.
Sta sam ustvari trebao da radim 2 meseca pre dubokog oranja trebao sam da isprskam sa totalnim herbicidom ali ja to nisam uradio.
Svakako korove treba staviti pod kontrolom ali zasada su van kontrole mislim na korove izmedju redova.
Visoka temperatura koja je priblizno ista kako za dan tako i za noc sa dodatkom vruceg vetra (hmmm mozda pustinskog) jos je doveo do dodatnog problema.
Zalivam uvece 23/07/2007. Ocigledno je bolje vecernje nego jutarnje zalivanje jer voda nocu manje isparava . Najbolji nacin da se utvrdi potreba za zalivanjem za mlade sadnice jeste uzimanjem uzorka zemlje sa iste dubine sa kojoj ste sadili uopste vocke i ukoliko se zemlja kada je stegnemo pesnicom raspada (neko bi rekao tad je vec kasno) potrebno je hitno zalivanje.
Pre zalivanja okopan je lesnik kao pripremu za zalivanje (ne u smislu okopavanja od korova jer sam uradio 03/07/2007 po pola metra od lesnika) vec tako da se oko sadnice napravi brana , nagrce se zemlja u precniku 20cm oko sadnice sto znaci da se voda ne razliva ili trazi otvor u zemlji tako da kada se zaliva zemlja ce vodu duze zadrzati.
21/07/2007 Malosmo ga prehranili preko lista murtonikom.
www.hemija.co.yu/firma...sifra=3778
Cupanje pasulja 04.30h (28/07/2007) izmedju lesnika nalazi se 6 reda pasulja a u redu ima 60 kucica. Ukupno 13 reda izmedju lesnika.
Semenski pasulj je posejan 15kg (samo jedan red obuhvata 7 reda pasulja) a ostalo je domaci pasulj.Prema iznetom 10.4 reda pripada semenskoj robi Galeb (65 reda) i 2.2 reda domacem semenskom materijalu (14 reda) . Ukupno je 4740 kucica. Cupanje pasulja prestaje oko 08.00h prevozimo i potom ga sirima na najlon radi njegovog susenja. Uvece gazimo traktorom. Odvajamo mahune, skupljamo pasulj, ponovo gazimo mahune, za to vreme vrsimo vejanje na vetru pa na ventilatoru (hmm ventilatoru). Isti postupak sledeceg dana.
Oljustene mahune pasulj posle 4-5 dana smo nakon njihovog susenja izbalirali sto je ukupno izaslo 30 bala.Ovcice ima da se zimus obraduju.
Uvece smo okopavali sadnice (cupali travu) tako da u sustini po 50 cm sa obe strane lesnika je prostor koji obradjujemo za lesnik.Navedeno okopavanje se u stvari svodili na pripremu za novo zalivanje.
Uocio sam da povrsinski sloj oko sadnice je ispucala povrsina (kao da se slepila) i to bas tamo gde je ZEMLJA UPIJALA VODU a to je bilo pre nedelju dana.
Sledece vece zalivamo lesnik (29/07/2007) sada vec dosta lakse jer vise ne vucemo kofe sa krajeva plantaze, vec posto smo pocupali pasulj traktor vuce cisternu na mestu gde je bio.
Iz razlog toplotnog udara pocelo lisce da se susi pa smo blago isprskali CINEBOM.
Zadnji radovi jeste kosenje trave koja je ostala gde je pasulj i njeno kupljenje.
Mislim da je lesnik odahnuio jer nema vise ko da mu smeta.
Pasulj ceka (220 kg) prodaju u decembru koji ce najverovatnije biti dat za kupovinu motora za frezu LOMBARDINI LA300.
Prilikom pregleda sadnice ustanovio sam da su se sadnice osusile i to u redovima:

RED BROJ SADNICE U REDU

1 1. 3. 13
2. 13. 20.
5. 6. 8.
6. 3. 6.
7 24.
8 6(nema sadnice).
9 17(nema sadnice). 20. 24.
13. 25.
14. 17

Rezime:
osusenih sadnica: 14
iscupanih:2
Znaci:
TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=9
TONDA GENTILE ROMANA ∑=5
TONDA DI GIFFONI ∑= 2
Zamena sadnica odnosno ostavljanje samo najacih sadnica jeste sustina vocarstva.
Samo najace ostaju.
Interesuje me da li je neko imao iskusta sa BACTOFILOM
www.asunion.co.yu/yu/p...namena.php
jer u zadnje vreme dosta “proucavam” kako na najbolji nacin obogatiti zemlju.Svakako djubrivo kaliforniskih glista je nepravazidjeno ali npr. ima jos nacina kako zadrzati i povecati procenat humusa.
Prilikom zalivanja lesnika od coveka od koga smo uzeli cisternu a bavi se crpenjem septickih jama stvorila se mesavina odnosno bogat rastvor za biljke u prevodu Multivita.
Cesto se moze videti kako djubrivo od kokosaka ili pilica stoji u burcima od 50L po bastama u kojoj je sipana voda i uocava se blago vrenje.Takav mix se posle razblazi i sluzi kao prehrana za biljke.
Mislim da cu takvim pristupom obogacivanja zemlje prirodnim putem na najbolji nacin omoguciti usvajanje elemenata.
E a sad vecito pitanje, pa da se upustim.
Cesto se pitaju ljudi koji krecu sa sadnjom lesnika da li je bolje zbun ili stablasica.
Definitivno zbun! Ala sam sad naneo sebi stete.

Zato zbunas tip:

Sva mehanizacija ( odrzavanje i skupljanje) kako kod stablasica tako i kod zbuna se primenjuje.

Problem kod kalemlljenja jeste visoki i niski tip kalemljenja sto se tek shvata u kasnijem periodu a rasadnicke kuce nemaju cesto bas strpljenja za formiranjem prave podloge te kaleme nisko a itekako je bolje kad se kalemi na vecoj visini.

Slab prijem stablasice u odnosu na izdanke (zbun)

Vise od tri godine kasnije na rod dospeva stablasica u odnosu na zbun.

Posto se vrsi podmladjivanje kod zbuna sebi ste obezbedili vecu kolicinu ogreva

Kraci zivotni vek stablasice

Rezidba se obavlja u oba slucaja (moze se i od izdanka formirati stablasica) stime sto izdanke mozete prodavati.

Mozda ce neko pomisliti kako ce da trese lakse stablo nego zbun ali to nikako nesme da se radi jer se rod u tom periodu za sledecu godinu vec formira.

U redu kao sto kaze jedan kolega (kome su za pojavljivanje u emisiju Znanje na poklon trazili 500 evra) ne mesaj se oni su sami sebi napravili posao.

U krajnjem slucaju u selo Erdevik u blizini Rume covek je zasadio 50 hektara stablasice (ako uspem postavicu slike) ili ipak Sasa iz Svilajnca koji ima hektar stablasica a i hektar zbunastog pa 2015 godine da se uverimo.

Jednostavno ako ste spremni da ulazete onda kupite hibridnu sortu , duplo brze rodi, duplo vise ploda ustvari imamo Institut za vocarstvo Cacak pa se raspitajte.

Od prosle godine (ovde iznosim nesto sto svi znaju ali...) poceo je EXPO www.expocentres.co.yu/...px?page=71
JA SAM SE ODUSEVIO.PREDAVANJA I FENOMENALNO DRUZENJE.
Tu sam upoznao vocara iz Vince * Topola koji je hteo da kupi sadnice sa Poljoprivrednog fakulteta (covek rezervisao) ali pred sadnju jedan poznati profesor jednostavno mu rece nisu one za njega (nemogu se koristiti za plantaze) te je morao da kupi na drugoj strani. Posteno i izuzetno od profesora.
Kad vec spomenu EXPO (a kad li sajam knjiga a da 22/10/07 www.sajam.co.yu/index....temid=2292 ) mogli bi da se forumasi malo tu i okupe.
Uf sto bi bilo dobro da se tu nadje neko iz Serbia``Fruıt and, Grape Research Centre

ljudi koji su itakako stucnjaci za lesnik

1) Mitrovic Milisav, ARI ``Serbia``Fruıt and, Grape Research Centre, Kralja Petra 9, 32000Cacak, Phone: 381 32 221 375, Fax: 381 32 221 391, Email: vocinsca @ emi.yu
2) Stanisavljevic Miloljub, ARI `Serbia` Fruit & Grape Research Centre, Kralja Petra 9, 32000 Cacak, Phone: 381-32-221-375, Fax: 381-32-221-391, Email: vocinsca @ emi.yu
3) G-đa Mirjana Koprivica (Centar za ispitivanje voća i grožđa u Čačku
pa predavanje neko e kako bilo to lepo .
Z kraj javljanja
E a prevo Uzgajanje lesnika u Australiji.Prvobitan dogovor od koga ja necu da odstupam je bio da uz original ide i prevog a i da forumasi aktivnije ucestvuju. Iako je dat na internetu on nije gotov i mora da se finalizira. Najbitnije je da ce da sadrzi prilog koji ce pribliziti citaocu stanje u Australiji kada je u pitanju zemlja, stetocine ....
SAMO NAPRED MILANE
Neznam da li je neko spomenuo sajt Svet biljaka je predstavljen u emisiji TV AVALA u emisiji kucica u cvecu 02/09/2007 da tu je i intervju sa urednikom.
LEPO NEMA STA
.

ERDVIK

ERDEVIK

Pozdrav učesnicima na forumu.Rešio sam da sa vama podelim svoje skromno iskustvo.Posadio sam 1,6 ha žbunastog lešnika pre suše imao sam primljenih oko 98% a posle suše 94%. Sa prskanjem protiv plamenjače sam zakasnio pa mi se priličan broj listova osušio, biću pametniji sledeće godine.Postavio sam cisternu od 5 t za navodnjavanje i podigao je na visinu oko 4 m.Planiram sledeće godine da instaliram kap po kap koji ću da ukopam. Ove godine sam skupio oko kilogram semenki mečije leske koji ću da posadim zbog kalemljenja.Da ne pišem da su mi ukrali 30 metara žice pa su srne ušle u voćnjak i oštetile pedesetak sadnica koje su se oporavile. Za jesen planiran đubrenje sa pk.Šaljem slike .