Ovo je moja plantaza.

Ajde jos jednom da postavim pitanje posto niko nije na njega odgovorio!

@all Jel prskanje obavljate atomizerom? Koliko puta godisnje i cime tretirate?

Tetak moj ima plantazu lesnika starosti 4 godine i proletos kada sam bio kod njega dok je orezivao pokupio sam orezane grancice (oko 100 komada) i sve sam ih stavio u skolu kod mene kuci i svakodnevno se zalivaju i pustili su listove sto bi znacilo da su pustili i zile tako da ce biti za popunjavanje za sledecu godinu!

Sto se tice ukusa ja sam probao samo 5-6 vrsta pa ne mogu da kazem koji je lesnik najukusniji. Od ovih koje sam probao najjaci i meni najbolji ukus imali su neki divlji ili podivljali, i moj utisak je da su bili najmasniji(?).
Sto se ljuske tice cini mi se da izmedju dosta debele i jako tanke postoji ogromna razlika. Tesko da vrsta kojoj je jedna od glavnih karakteristika prilicno debela ljuska moze da istovremeno ima jako tanku ljusku.
U tekstu za koji sam dao link, kao jedna od vaznih karakteristika spominje se to da li je omotac gladak ili dlakav(hairy). Mozda bi taj detalj pomogao da sa vecom sigurnoscu ustanovimo o kojoj vrsti se radi.
Sto se tice uzimanja sadnica postoji vise nacina.
Npr polozenicama. Mlad mekan izdana se savije , polozi u plitak rov i zatrpa zemljom tako da mu vrh ostane slobodan. Uz redovno zalivanje ta grancica ozili pa vec na jesen moze da se presadi.
Onda izdanak koji nema svoje korenske zile vec ide iz korena drveta moze u nivou zemlje ili malo ispod nivoa da se "podveze" tako sto se komad zice obmota i uvije pomocu kljesta. Onda se izdanak nagrne. Zica pritiska koru i smanjuje priliv sokova pa izdanak forsirano ispusta svoje zilice. Ako se ovo uradi u prolece do jeseni se dobije dobro oziljena sadnica. I za ovaj nacin vazno je da se redovno zaliva.
Trecim nacinom moze da se uzme izdanak i sa kalemljenog lesnika. To je pomocu plasticne flase koja se probusi i natakne na grancicu koju zelimo da ozilimo. Onda se u flasu stavi dobra zemlja i odrzava vlaznom. Neki pre toga zarezu koru na mestu gde zele da dobiju zile ili iskoriste isti onaj trik sa zicom.....
Svi ovi nacinu ne uticu na prinos drveta od koga se sadnica uzima. Za dobijanje velikog broja sadnica koristi se " rovasenje korena". Posto lesnik ima plitak koren asovom se blize ili dalje sto zavisi od starosti(velicine) zbuna u krug preseku zile na dubini asova. Logicno zvuci da ce ovo da umanji rod u toj godini ali sa druge strane dobije se na desetine sadnica.

Tartar citat:

Sve se slaze sa vasim opisom: bogat rod, odlican ukus, osim ljuske koja je kod Lambert Filberta prilicno debela.........

Puno toga se slaže, što znači da je to to!
Izgleda je kod leske teško sva svojstva poklopiti.

Ova ljuska nije debela i lako se krcka. A ukusniji lešnik nisam jeo. Čak ni Milka ne koristi tako ukusan lešnik!

Evo ja još uvek imam par komada od prošle godine i mogu reći da su i dalje ukusni. Lako se čovek navuče na njih kada ih počne jesti. Isto kao suncokret.

Nikako da skupim vremena da potražim po forumu nešto o uzimanju sadnica od postojeće leske. A i treba mi vremena da vam kažem šta sam uradio prošlog vikenda kada sam se petljao oko leske.

Milane, pošto imaš mnogo lamberta, kako si rešio skidanje omotača? Ako ti je lambert počeo rađati.

terrythesam citat:

Hoce da proveravaju. Prilikom registrovanja ... Najmanja zasadjena povrsina za ovu godinu je 0.2ha ...

Ovo sigurno prolazim jer imam 2ha! A razmak izmedju redova mora biti veci od 4m a izmedju sadnica mora biti valjda veci od 3 metra! U svakom slucaju ti moras ostvariti kvotu od npr. 600 sadnica po ha i to je glavni uslov za povracaj! I naravno, da u tu brojku ulaze primljene sadnice!

Zbrka sa imenima nije samo kod nas. U ovo sam se uverio kada sam hteo da vidim sta Englezi kazu za Lambert Filbert.
Prvo u recniku kaze da je Filbert isto sto i Hazelnut = lesnik !
Onda u prirucniku kaze da se ime Filbert odnosi na one lesnike kod kojih je omotac duzi od ploda!
Dalje u tekstu sledi opis:

Kentish Cob. See Lambert Filbert. Kent je oblast u Engleskoj pa se moze pretpostaviti da ova vrsta potice odatle?

Lambert Filbert (Kentish Cob; Filbert Cob).—Husk nearly smooth, longer than the nut, and very slightly cut round the margin. Nut large, oblong, and somewhat compressed. Shell pretty thick, of a brown colour. Kernel full, and very richly flavoured.

This is, perhaps, the best of all the nuts. The tree is a most abundant bearer; some of the nuts are upwards of an inch in length, and they have, with care, been kept for four years. It is only after being kept for some time that their full richness of flavour is obtained.
.....ljuska prilicno debela, jezgro puno bogatog ukusa. Ovo je verovatno najbolji od svih lesnika....neki plodovi su duzi od inca(25.4mm)...mogu se uz paznju( pravilno skladistenje) cuvati 4 godine(!).....pun ukus se razvija tek kada odlezi izvesno vreme...

Sve se slaze sa vasim opisom: bogat rod, odlican ukus, osim ljuske koja je kod Lambert Filberta prilicno debela.........
chestofbooks.com/garde...berts.html

Daco ja ssam za vikend u Laktasima pa ako imas vremena, izvoli.

Hoce da proveravaju. Prilikom registrovanja gazdinstva mora da se podnese izvod iz Katastra nepokretnosti i u registar se ubacuje tacna povrsina svake parcele a onda se podaci elektronski salju Ministarstvu poljoprivrede. Najmanja zasadjena povrsina za ovu godinu je 0.2ha a razmak izmedju sadnica mora biti tacan kako je propisano jer nakon podnosenja zahteva dolazi lokalni inspektor 2-3 puta na lice mesta i ako bilo koji od uslova uredbe nije ispunjen nema nista od povracaja.Sto se tice i najmanje zasadjene povrsine i propisanog broja sadnica to svake godine menjaju pa moras biti u toku. Tih 0.2ha ne mora da bude jedna parcela, bitno je da ukupno na gazdinstvu imas zasadjeno i prijavljeno u Upravi za trezor najmanje toliko i odgovarajuci broj sadnica.

Pa covece jel mislis da ce oni sve to da proveravaju osim povrsine koju sam upises? Ko bi se zamarao sa tim stvarima, na primer kolika je cije njiva, jel pravilno upisana velicina, jesili tacno upisao broj sadnica. Pa znas li da je jedan covek iz zupe zasadio negde oko 10 000 sadnica tresnje, i mislis da on tacno zna koliko ima i koliko je prijavio da ima? Da bi nasa drzava bila toliko ozbiljna prvo mora da kvote ili uslovi budu isti svake godine, ili barem da imaju obzira prema buducim uzgajivacima pa da objave uslove pre nego se obavi sadnja ili slicno. Ocigledno da neko ima lobi u svakom ministarstvu i onda se tako donose uredbe i zakoni, pa zbog toga svake godine imamo razlicite uslove. Izgleda smesno da imamo lobi u poljoprivredi ali tu ostvarujemo najvisi rast u proizvodnji i izvozu pa je za ocekivati

Izgleda si u pravu. Nasao sam jako malo informacija o sorti Lambert Filbert, ali sam nasao mnogo vise pod drugim imenom Kentish Cob (kako ga nazivaju u UK).
Otkad znam za sebe, ovaj lesnik radja svake godine. Ne mogu reci koliko jer ne znam, ali znam da smo ga svake godine dobrano jeli!
Milane, kako uklanjas omotac?
Svidja mi se ideja o sadnji sa razmakom od 2.5m prilikom sadnje. Definitivno cu se odluciti za to.
Kako kazu? Dvaput je dvaput, a da ne kazem cetiri (godine).
Pre si spomenuo da se tacan broj sadnica mora posaditi po hektaru kako kaze ministarstvo, ako se zeli povracaj sredstava za sadnice. Da li to znaci da se ne sme zasaditi ni manje ni vise nego sto oni kazu?
I jos jednu stvar sam nasao na sajtu ministarstva. Kazu da je minimalna povrsina za vocnjak od 0.5 ha. Ja toliko nemam. Da li je ta uredba i dalje na snazi? Saljem link.
www.minpolj.sr.gov.yu/...rbian_lat/
Jer ako je tako, onda necu dobiti pare od drzave za sadnice iz dva razloga:
1. nemam dovoljno velik vocnjak
2. sadio bih gusce nego sto oni kazu
Jesam li u pravu ili gresim negde?

Tacno druze, ta sorta je lambert, samo beli ili kakosam nasao na jednom mestu lambert filbert. On ima jako tanku ljusku, potpuno popunjava unutrasnjost ploda i svetlo je smedje boje kad se oljusti, izuzetnog je ukusa i opada zajedno sa omotacem. Crveni lambert je onaj sto ima crveni list i zovu ga ukrasni lesnik, ali taj ukrasniradja svake godine ko lud i sto je najvaznije imaju mnogo resa i odlicno oporasuju druge sorte. Ja imam vise sorti lesnika, ali mi se ovaj lambert cini najboljim pa ga forsiram malo vise, a vreme ce pokazati dal sam bio u pravu, i da znas da je beli krupnijiod crvenog. Ja sam uporedjivao i mnogo puta merio na zlatarskoj vagi plod belog lamberta i istarskog dugog, kad gledas plod u ljusci, razlika je velika, ali kad gledas jezgro razlika je minimalna. Znaci da ti treba duplo vise prostora das skladistis istarski. Eto ti taj iza kuce imas dugo, pa se seti koje godine nije rodio i kako radja. Ovo za sadnju na 2,5 metara sm jas slucajno dosaona ideju i uradio, a posle citam da je to trend u svetu, i za to cemo videti, vreme ce pokazati, samo sasm siguran da cu bar 4 godine brati duplo vise po hektaru.

Pozdrav svima.
Kod bake u bašti imam lesku za koju mislim da daje najslađi lešnik. Moram priznati da sam se iznenadio kada smo kroz priču konstatovali da je stara 50 godina. Pradeda ju je zasadio kada su se doselili kolonizacijom posle II Svetskog rata. Do pre par dana nisam znao ni na koju sortu da sumnjam, jer nigde nisam video takav plod. U poslednjih par postova na forumu se počelo pisati o sortama. Malo sam pratio link-ove i mogu reći da najviše liči na crveni lambert. Ali omotač mu nije crven. Zelen je i kasnije bude smeđ, ali nikada crven. I kada opada, opada sa omotačem. A sam plod je ljubičast i ima svetlo braon(oker) šaru. Ljusku skoro uvek lomim zubima bez problema, tako da mu je ljuska valjda mekana. Evo slika plodova pa mi vi recite koja je to sorta.





Gledajući taj lešnik i njegov „potomak„ (star oko 15-20 god.) došao sam do zaključka da za lešnik treba veći razmak između sadnica. Tako da mi se sve više sviđa Milanova ideja o razmaku između leski 2,5 m, pa kasnije kada se rašire da se vadi svaka druga.
Sledi slika matorog lešnika koji provodi svoj život u ćošku bašte kao i svaka dvorišna leska.

pejovicv citat:

Vlado sve si super osmislio ,samo kako ces zalivat ako zagrnes sadnice. Lesnik spada u vrste sa plitkim korenom ,pa u vreme suse mora da se navodnjava .Najbolje je napravit lavore oko sadnica,a sto se tice djubriva ne sekiraj se ,koren dvogodisnje sadnice nije veci od dvadesetak centimetara i nece dosta dugo doci na 50.Tolika rupa se kopa da bi se razahlila zemlja pa onda nema potrebe za podrivace.Nadam se da ce ti ovo biti bar malo od pomoci.

U pravu si za lavor. Ima smisla!

A so se tiče đubra, mislio sam na onaj što se stavlja u rupu sa sadnicom. Sadnicu i đubar bi delilo nekih 15-20 cm, recimo.

Ja sam ove godine prskao korov Glifosavom pre nego što je kukuruz nikao i zadovoljan sam kako je odradio posao.

Daco idi na privatne poruke.
Ja sam do sada tanjirao, a sasdas sam pustio travu i po sredini je kolim, a oko sadnica prskam totalnim herbicidom i zadovoljan sam. To se ne radi cesto, do 3 puta godisnje, ali cu na jesen malo motikom ili frezom oko njif. Ovaj herbicid ide na lisce i preko lisca silazi u koren i ubija mnogo vrsta trave. Ako su sadnice mlade stavi se na njih jedna plasticna cev sto sira i onda prska nisko da nebi dohvatilo biljkino lisce,a u principu treba stalno paziti. Biljka od 3-4 godine je vec drvo i tesko das ga moze ostetiti osim ako ga bas ne okupas, a to niko nece raditi.