Za MILANA_55.Mjesto je Hrvacani,30km od Banja Luke prema Prnjavoru.Kao sto rekoh ovo kod mene ja skroz amaterski.Nemam neko iskustvo o lijesci.U njenom slucaju se oslanjam na empiriski usvojena znanja.Samo ono sto vidim,ne ulazeci dublje u literaturu.Literatura je pomalo otisla u prppagandno stivo sa ciljem da se sto bolje prodaje ili ono ili materijal koji opisuje.Tako sam sadnice nabavio iz Batajnice od jednog poznanika.Njegova lijeska mi se dopala.
Prorodila je u 3g.U 4g je imao nesto ispod polovine,one obicne plasticne kes od 3kg.Rod je u grumama od 3-4 ploda.Izgled ploda je okrukao,tubast sa prosjecnom velicinom oko 2,5cm u precniku.Jezgro je srednje tvrdo i isponjava,mozda i 90% unutrasnjosti ljuske.Za mene jedina mana,ako je amater moze i primjetiti je ovojnica oko samog jezgra koja je pri jezgru pa djeluje malo cupavo.Kod par ostalih uzoraka sorti jezgro je svijetlije i glatko.
Licno sam eksperimentalno obrao jednu cetvrtinu stabla sa kompletnim rodom i onim sto je opalo na tom dijelu.Broj pravilno formiranog i ispunjenog jezgra je,za mene laika,zadovoljavajuci.Mali procenat je bio sasusenog u ljusci.Kod njega je u formi stablasice.Uzeo sam vegetativno razvijen materijal.Imao sam na dvogodisnjoj sadnici,koju sam zasadio 2007g u februaru ili martu,nesjecam se vise dva ploda koja se nisu odrzala.Vjerovatno zbog sparnih i toplih ljetnih dana.Neznam,ima tu i jedan klinac u komsiluku.Mozda je i on obrao ili vjeverice.Nisam nasao opale plpdobe,pod predpostavkom da su odpali od vrucine ili nekih drugih faktora(bilesti,stetocine).
Nisam za neku veliku i cestu primjenu hemije.Znam da jabuka i kruska traze,po Pinus kljucu oko 16 prskanja,sljiva oko 8 prskanja.Cinimise da ljieska trazi najmanje oko 3.Sto se tice sljive,znam nije tema ali imam iskustvi pogotovo na Stenlej,moze proci sa 3.Zimsko(bordovska corba zbog Monilije,koja je neizbjezna a nemoze se uvjukpreduprijediti, do faze misijih usiju,i 2 nekim insekticidom u fazi precvjetavanja i ciscenja).Izvinjavam se zbog obimne komparacije sa sljivom.Smatram da treba birati sorte koje koje nemoraju biti u cistij linije ali su nesto otpornije na uslove koji vladaju gdje se gaje.Biljke koje su prilagodile svoj feno. i genotip uslovima gdje se gaje,naravno da zadovoljavaju ukus trzista.Moja parcela je mala tako da,ako nenadjem trziste,mosi su ga podrositi u kuci i zgradi.Ljesnik je izuzetno hranjivo i zdravo voce sa nekim svijim specificnim nezasicenim uljima i radikalima.Ajde mi javi kad budes dolazio ovamo pa da se vidimo obidjemo i uporedimo nacine i sisteme uzgoja.Pisi ranije kako bi se i ja mogao isplanirati.
I ja bih volio znati sta sadim i priblizno koja je sorta ili kojoj naginje.

ZA ROGICD. Vidim da pises da planiras praviti zasad u Banja Luci pa me zanima u kojem si selu, ili blizu cega si jer i ja imam 20 dunuma pod lesnicima u tom krtaju, izmedju Laktasa i Topole. Ja zivim u Beogradu i jece sasm dosao odande. Povadio sam mladice i posadio u rastilo preko 1000 komada, nadjubrio i poprskao sve, samo nisam bacio stajnjak jer je blato, ali sam dogovorio cim se bude moglo. Zanima me gde si nabavio sadnice za maticno stado i koje su sortte u pitanju. Ako mislis da ti treba, slobodno mi se obrati jer ja imam 4 godine iskustva u tome i mislim da dosta znam pa cu ti vrlo rado pomoci, a kada dodjem tamo mozemo se naci i potanko razgovarati o svemu. Vidim da su ovde cvetovi lesnika vec uveliko otvoreni i to kod skoro svih sorti, a tamo su pocele pomalo tek one ranije jer je hladnije pa mislim da je zbog toga bolje za vbodece uzeti neke kasnije sorte, ali to cu tek znati sigurno kad dodjem na pun rod a dotle samo nagadjam.

Postovanje svim clanovima i posjetiocima.Nadam se da cu na ovom forumu dosta toga nauciti i primjeniti u praksi.Inace sam iz Banja Luke.U selu moga osca ljudi slabo posvjecuju paznju vocarstvu,ijako je teren za to.Na nekih 3dunuma,a to je 3000m2 pokusavam oformiti mini plantazu.Posjedujem i plantazu stenlej sljive na 16dunuma,ali to je druga tema.Trenutno sadim maticnu bazu iz koje cu proizvoditi sadnice za sebe.Odlucio sam ne ulaziti u visoku tehnologiju u proizvodnje zato sto se to tesko naplacuje.Pazljivo cizcitevam tekstove i malo se sta tu moze dodati a da nije vec receno.Mislim da je veoma bitno i da to uvijek treba ponavljati,a to je pravilna sadnja.To je start i poslije u dobroj mijeri utice na dalji tok razvoja vocke,kao i razmak i obrada zemljista

Pozdrav svim novim članovima!

Baron

Moraš se opredeliti, ili lešnik ili ovce. Od tih leski možeš napraviti stablašice tako što ćeš odgrnuti nešto zemlje oko sadnica u vidu levka, prosterati malo deblji najlon sve do sadnice da sprečiš izbijanje izdanaka pa preko najlona vrati zemlju. Naravno tu više nema okopavanja i đubrenja, a sva voda za zalivanje će ići direktno uz stablo tako da će tu biti najgušći koren i biće teško proceniti sa koliko vode i kada treba zaliti. Mnogo je bolja varijanta da umesto postavljanja najlona uredno uklanjaš izdanke i to po nekoliko puta godišnje.
Skrati sadnicu na željenu visinu, ostavi 3-4 pupoljka najbliža vrhu sadnice a sve niže ukloni. Pošto će se tu ponovo pojavljivati pupoljci i grančice moraš ih na vreme uklanjati. Od grana koje izrastu iz ta 3 ili 4 pupoljka možeš formirati krošnju kakvu želiš. Sve ovo ima smisla raditi ako sadnice koje si posadio imaju izuzetno razvijen koren. Ukoliko je koren lošiji pročitaj tekst koji sam okačio na predhodnoj strani.
Što se tiče prskanja nađi nekog zaštitara u poljoprivrednoj apoteci da ti preporuči i preparat i vreme primene.
Pročitaj sve tekstove na ovom forumu i naučićeš mnogo toga.
Vidi se da si početnik i po ovome: „15 istarski dugi i 15 druge rase“.
Pojam rasa je vezan za životinje, a za biljke sorta.

Za mape ne znam, ali je za lesnik najbolje pobrdje koje ima vlage i da je pritom na suncanoj strani.

Pozdrav svima!ovaj forum je super.
Hteo bih da se ukljucim u ovaj forum citao sam ga i ranije, ali nista nisam pisao.
Da li mozda neko zna koja podrucija u Srbiji su pogodna za zasad, pre svega mislim na vlaznost zato sto sam citao da je dobro ako zemljiste ima letnji hidrotermicki koeficijent iznad 1.25.Da li mozda postoje neke mape u vezi toga.

Hvala!

Postovanje.
Ja sam juce posadio, u rupe 30x30, trideset sadnica zbunastog lesnika 15 istarski dugi i 15 druge rase koju sam zaboravio kako se zove.Sada imam puno pitanja posto se prvi put srecem sa lesnicima.Pri sadjenju nisam zalio stabla na preporuku nekih ljudi samo zatrpao i dobro nagazio,dali sam pogresio?Sta je sledece dali i kada treba neko prskanji,djubrenje ili rezanje.Stabla su sada visoka od 2 do2.5 m ali ih ima dosta bez grancica sa strane.Dalii od ovog lesnika koji nije kalemljen na kecju lesku mogu i kako da formiram stablo na 1-1.2m pa gore da se grana postu na toj parceli imam 15 ovaca koje pasu i sigurno ce brsteti nize grane.
U napred zahvalan na odgovorima.

Pozdrav svim ljubiteljima ove teme!
Malo se piše o KALEMLJENOM LEŠNIKU.Verujem da će nekog ovo interesovati.
VEĆ DESETAK GODINA PRATIM I UPOREĐUJEM GAJENJE LESKE NA SOPSTVENOM KORENU I KALEMLJENE NA MEČJOJ LESCI.SVA MOJA ISKUSTVA I SAZNANJA GOVORE DA JE GAJENJE KALEMLJENE LESKE PRAVI IZBOR .ŽELEO SAM DA SEBE UBEDIM U SUPROTNO ALI NIKAKO NISAM TO USPEO!!!PRATIO SAM STABLA I ZASADE STAROSTI 4,7,12, i 34 GODINE KALEMLJENE LESKE KOJA RAĐAJU OD 1kg. DO 30 kg. PO STABLU.ISTO TAKO I PLANTAŽE ŽBUNASTE LESKE ISTE STAROSTI SA PROBLEMIMA I PRINOSIMA KOJE NE BIH SPOMINJAO.
ZATO SAM OVE GODINE REŠIO,OBEZBEDIO SAM SADNICE KALEMLJENE LESKE I UPAVO IH SADIM NA 3,5 ha NA 5 X 5 m.
KO JE ZAINTERESOVAN ZA SADNICE MOŽE SE JAVITI NA 063 533 953

Pa moram priznati da je to odlicna ideja, videcemo da li ce je i ostali prihvatiti ali cini mi se da moze da upali. A sto se tice Cede, pa cinjenica je da i na nasem fakultetu kao i na mnogim drugim, vazio pravilo.... sve sto ce ti stvarno koristiti moras sam da naucis, jer profesori iz raznih razloga, najcesce izbegavaju da nam prenesu korisna i moderna znanja. Ili ne zele, ili ih mrzi da se trude da poboljsaju svoja predavanja. Pa smo osudjeni na sopstvene snage.
Elem, moram prvo da probam da procitam sve sto ste do sada napisali ovde pa d akomentarisem bilo sta... :D.

Bas mi je drago da se pojavio neko ko ovu tematiku zna samo iz knjiga da i mi nesto naucimo a i tebi ce dobro doci malo znanja iz prakse. Evo kako ja mislim da skupljam plod na jesen. Probao sam jesenas kod drugara na nekoliko stabala i mislim da je to resenje za one koji imaju do 5 hektara. Izmedju redova nisam frezovao zemlju vec pustio das raste trava koju sam nisko kosio skoro brijao do zemlje, a od stabla do stabla prskao glifosatom, koji je unistio svu travu. Cekao sam da opadnu skoro svi a onda sasm otresao sta je ostalo. Posle sasm uzeo grabulje koje imaju dosta guste zube i jednostavno sve pograbio u jedan red po sredini i ondas pokupio lopatom u pkolica. Ostalo je samo nekoliko komada, zanemarljivo malo. Posle sednes u dvoriste ili gde vec i polako preberes sedeci. Ja sam probao ide, a jesenas cu ako bog da tako sakupljati i moje kad obilno rode, a verovatno ce i neko od onih koji ovo budu citali ovo pokusati pa da onda vidimo moze li se i to malo unaprediti. Kazi ti nama kad malo procitas sta mi pricamo da li negde gresimo u odnosu na knjige i sta te ucio Ceda Oparnica a nama nece da kaze.

Zdravo svima... Ja sam nov na ovom forumu, i moram prvo da kazem da sam potpuno slucajno naleteo na njega i odusevio se. Posebno mi je ova tema zapala za oko, jer mi je leska kao vocna vrsta jako interesantna.
Inace, student sam vocarstva i vinogradarstva na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu sa jos dva ispita do kraja.
Toliko o meni, za sada...
Elem, sto se tice leske, moram priznati da jos nisam stigao da procitam svih 26 stranica, ali sam vec na prvih nekoliko primetio da ima dosta interesantnih stvari. Pre svega, ima dosta podataka i saveta koje mi nemamo po knjigama a dolaze od ljudi koji imaju nekakvo iskustvo u ovoj proizvodnji.
Sad bi previse bilo da pokusavam da komentarisem sve ono sto mi je zapalo za oko citajuci ovu temu, kako ono sa cim se slaze tako i ono sa cim se ne bih slozio, ali ima vremena sada kada sam ovde.
Ono sto hocu da kazem, jeste da bez obzira koliko je leska dobra sto se tice potraznje na trzistu, moram da ukazem na jedan problem koji nisam video da se pominje na onih nekoliko stranica koje sam procitao a moze izazvati velike poteskoce u proizvodnji a to je berba. Naime, ljudi zaboravaljaju cinjenicu da jeplod leske jako sitan i da rucna berba, osim ukoliko nemate jako jeftine i brojne radnike, u velikoj meri opterecuje cenu i da na nju cesto zna da otpadne veliki procenat troskova proizvodnje. Ni ja dugo nisam razmisljao o ovome, ali me je jednom prilikom kolega koji ima visegodisnje iskustvo podsetio na ovaj problem i shvatio sam da to moze biti krajnje opasno za rentabilnu proizvodnju. Dakle, ako se spremate da podizete vecu povrsinu, prvo dobro razmislite da li mozete da obezbedite dovoljno radne snage, a da vam se isplati, da bi ste berbu obavili kako valja.
Inace koliko znam, stablasice se kod nas srecu u jako maloj meri. Cak u evropi je taj princip uzgoja manje zastupljen nego zbun, osim u Italiji, koja forsira mehanizovanu obradu i berbu te su im stablasice pogodnije.
Tacno je da zbun pocinje ranije da radja i u pocetku ima bolju rodnost, ali se u jednom trenutku ona izjednacava i negde oko 10-12 godine opada u odnosu na stablasicu zbog nekih problema u diferencijaciji cvetova. Tako barem kaze literatura.
Toliko za sada.

Prvo da svima pozellim puno srece u novoj godini i srecne bozicne praznike. Ne mogu da verujem da jedna moderna plantaza u italiji bere 25 tona na 17 ha u ljusci, ja znam da prodavci sadnica lazu o prinosu ali mi se cini da je ovo bas slabo. Ja sam u moj projekat zacrtao 2 kg po stablu i mislim da je to uredu, a ako bude vise, bas lepo. Stabla sa kojih sam uzimao sadnice su u punom rodu i najmanje ssto sam ubrao sa jednog je 6,8 kg prosle godine u ljusci. Nista se ne zaliva i ne obradjuje sta mu bog da, a 2006 god. je bilo 9,5 kg. Radi se o belom lambertu gde je jezgro vise od 50%, a sa jedne tonde sasm ubrao 12 kg, ali je bilo dosta praznih i sledece godine slabo. Zato sam racunao 2 kg po stablu. Kupovne sadnice su slabije od mojih, ali ko zna videcemo kasnije. Ja sm sadio tek odvojene sadnice znaci neskolovane, i koje su bile male nisam dirao, a velike sam skratio na oko 60 cm. U istoj godini su izrasle male grancice, a sledece i po koji izdanak, ali su ramene grancice vec dale rodne pupoljke. Znaci formirao sam stabla koja su jesenas dala po malo roda, a sada sam ih gledao okitila su se resama. Ove izdanke pazljivo biram i negujem, tako da kad oni dodju na rod ja cu sredinu da izvadim i imacu sta sam zamislio, a do tada ja imam rod koji nije nimalo slab. Mislim da ovo ima rezona, a sledece jeseni tacno znati jesam li pogresio. Ima dosta stabala koja su napravila jako lepu i bujnu krosnju, njih necu dirati, pa cu pratiti sta je bolje. Moj drugar ima u beogradu izuzetnu plantazu od 1500 stabala i sada je u 5oj godini imao oko 1kg ociscenog jezgra, a imao bi mnogo vise da led nije izlomio grane, vec je sve prodao iako sasm mu ja rekao da saceka. Ima istarski dugi, halski i romanu i randman je ispod 40% sto on nije verovao. Prodao je po oko 6 e a u bosni se nije mogao naci ispod 7 i vidim d vise niuko nema svi su sve prodali a bolje cekati prolece bar ja mislim jer evo sada na pijaci nema ispod 10 e. Dao sam drugaru sadnice belog i crvenog lamberta zbog oprasivanja pa kad rode uporedicemo rod i kvalitet jer ja mislim i dalje da je randman najbitniji a ne dal je sitan ili krupan lesnik. To skracivanje na 5 cm prilikom sadnje se po meni radi kadas hoces da zasnujes maticnjak znaci kad proizvodis sadnice, bar sasm ja tako radio neznam videcemo. Beliu lambert daje puno izdanaka i ja ih tamo imam bas mnogo ali nisam mogao jesenas od kise das ih vadim pa sasmo cekam prvi lep dan i odma idem, cak nisam ni posasdio oko 150 sasdnica koje sam zakopao. Inace sadnice koje imaju dosta korena ne treba skolovati vec odma saditi tako sam ja i sve se primilo, ssamo zalivati iako su jednogodisnje dobro napreduju. Za krec neznam jer ja imam puno stajnjaka i uz malo vestaka mislim da dobijam pravu stvar. Ona pucaljka na plin je prava stvar i videcu ovde nesto da napravim a mislim da ce od toga sve bezati i ptice i veverice.

Dobrodosao Dragoljub_Petrovic i trami
Za Dragoljuba:Zivotni vek leske po razlicitim autorima razliciti podaci, od 70-80god. pa do 100god,po nekima pun i konstantan rod od 7-8god. neki kazu od 8-10god. a neki od 10-12god.(za tondu gent.d.langhe sam nalazio podatke da punu rodnost dostize u 12god).Ta puna rodnost je, za one koji ti prodaju sadnice, od 3-5 tona i zarada od 7-8 000 eura po hektaru,a za one koji proizvode lesnik dosta manje, recimo jedan ovdasnji proizvodjac,koga sam upoznao na ital.forumu, ima 17 ha leske u punom rodu,modernu plantazu sa sistemom za navodnjavanje, i ima visok prinos 50 tona u ljusci( sto je vise od proseka).U berbi 2007god. je imao 25 tona u ljusci na tih 17 ha.
za tram
Sadnja u martu-aprilu je po meni malo kasno,vec pocinje vegetacija.Iako nemam iskustva, mislim da na prolece treba nagrnuti zemljom zbun,kao krticnjak da se napravi,pa onda cekas do jeseni da se pojave izdanci,zatim sklonis zemlju i iseces izdanke(koji bi trebali da imaju po neki korencic) i stavljas, ako imas sistem za navodnjavanje, u njivu, ako ne kuci ih zalivas 1 god. pa ih onda sadis u njivu,po mogucstvu u jesen,kada prestane vegetacija.

Pitanje od prosle nedelje u vezi skracivanja sadnica, sam postavio 30 decembra i na jednom od ital. foruma o lesnicima
www.forum-macchine.it/...300&page=9
Napisao sam da sam iz yugoslavije, da se na ovim prostorima 90% lesnika uvozi,sorte koje se gaje: istarski okrugli, istarski dugi,ili kako ih ovde zovu "tonda istriana" i"lunga istriana", zatim sorta Romisce Zellernuss ili Rimski kako ga zovu na prostorima bivse Yu.,zatim Tonda romana...Rekao sam da imam 1600 sadnica starih 2god. na 3 ha. i pitao,posto hocu da gajim lesku u vidu zbuna,da li sada na prolece da ih skracujem na par cm. od zemlje da stimulisem rast novih izdanaka,i da li ce se razviti 6-7 novih u toku god. gde bih ja na prolece 2009 odabrao 3-4 za osnovne grane buduceg zbuna.Prvi sto mi je odgovorio napisao je da na prolece ne diram nista,ako su vec skracene na 30-tak cm. da sacekam sledece prolece i tada da ih skratim skoro na nulu,pa onda 2 god. da ne diram nista.

Pozdrav svima i pono sreće i uspeha u novoj godini.
s.pantic-u. I ovog puta iznosim samo lično iskustvo bez namere da namećem neko svoje mišljenje. Pošto nisam imao nikakvo predznanje ne samo o lešniku već ni o kakvoj voćnoj vrsti poslušao sam komšiju koji se razume u voćarstvo, pa i u gajenje leske. Prilikom sadnje sadnica sa dobrim korenom, koje su neposredno pre toga odvojene od matične biljke nisam brojao centimetre već pupoljke. Ono što sam sadio u jesen sam na proleće skraćivao na 3 ili 4 pupoljka, a ono što je sađeno u proleće sam skraćivao neposredno posle sadnje takođe na 3 ili 4 pupoljka. U junu sam ostavio najniži, a najbolje razvijen lastar, a ostale sam odstranio da ne troše snagu. Bitno je da snaga korena i snaga krošnje budu izbalansirane. Isto sam radio i prilikom sadnje školovanih sadnica, kao i kod sadnje sadnica sa nedovoljno razvijenim korenom u rastilo (školu). Školovane sadnice sam presađivao na stalno mesto sa busenom. Ono što preživi polovinu jula to se i primilo. Prve godine teško da ćeš imati neki izdanak iz korena, ali nemoj da te to zabrinjava jer prve godine je najbitnije da se sadnica primi. Da li ćeš i koliko imati izdanaka iz korena najviše zavisi od sotre. Biljku možeš naterati da pravi više izdanaka povređivanjem korena ili korenovog vrata i to tek posle 4 ili 5 godina, ali u tom slučaju rod će ti biti drastično smanjen i biljka će kasnije dostići pun rod.
Kako ćeš kasnije (od druge godine pa na dalje) orezivati i kako ćeš formirati žbun ili stablo to moraš odlućiti sam.
Što se tiče razbacivanja KALK-a ja ću najverovatnije napraviti nešto što će raditi na principu posipača za puteve samo što će radni zahvat biti negda oko 70 cm, pa ako bude uspelo biće slika. Razbacivanje lopatom je robija pogotovo ako ima vetra.

O onoj pucaljki na plin ne nadjoh Milane nista ovde, niti nesto slicno za borbu protiv veverica.
Po ovdasnjoj teoriji kada se izdanak odvoji ostavlja se ili u njivi ili u rasadniku jednu ili 2 god. pa kada je koren dovoljno razvijen,izdanak se skracuje na svega nekoliko cm. od zemlje da bi se stimulisao rast novih izdanaka,gde ce se razviti u toku godine 5-6-7 pa na prolece naredne godine ih prorediti, ostaviti 3-4 spoljnih i udaljenih jedne od drugih koji ce biti glavne grane buduceg zbuna, a ostale uklanjati svake godine.
Posto sam izdanak direktno sadio u njivu (bolje u dvoriste gde bih djubrio i redovno zalivao jednu god. pa onda u njivu)posle 1 god. koren mi se nije dovoljno razvio.
Planiram da na prolece pre kretanja vegetacije skratim sadnicu na 3-4cm. od zemlje pa bih pitao nekoga ko ima malo starije lesnike od mojih,recimo Milan55 ili Tubravich,posto se koren slabo razvio da li ce se u toku godine razviti 2-3 izdanka, ili 6-7(bolje za mene).
Jos jedno pitanje:Koji je najlaksi i najbrzi sistem za bacanje krecnog djubriva u njivu-nadam se da ne mora lopatom.
Na kraju,svim proizvodjacima i ljubiteljima hrane za veverice cestitam novogodisnje i bozicne praznike.