Čitah nešto što je Turbavich napisao na 9. stranici kako mu je tip rekao da su fitohormoni bojni otrovi. Da malo to prokomentarišem. Fitohormoni su supstance koje luče biljke (mogu biti i u gasovitom obliku) koje regulišu metabolizam biljaka, npr. sazrevanje. Staviš zrelu bananu u karton zelenih i iz zrele isparava fitohormon koji utiče na sazrevanje i tako i one zelene dobiju žutu boju dok putuju brodom. Neke biljke luče fitohormone koji deluju i na druge biljke. Npr. zasadiš peršun (koliko se sećam mislim da je ta biljka u pitanju) i ako imaš u blizini zasad jabuke plodovi će da otpadnu pre nego da sazre jer je peršun otpustao fitohormon (u ovom slučau etilen) koji deluje da jabuke otpadaju (inače ga i jabuke same proizvode jer izaziva sazrevanje). Fitohormoni čak mogu da se koriste kao bojni otrovi ali za biljke tj da pustiš fitohormon za opadanje lišća i tako šume da ostanu bez lišća i onda Amerikanci mogu da vide Vijetnamce koji su se sakrili dole u šumi.

U vezi sa diskusijom koja je sorta najbolja: Kod nekoga može da bude najbolja jedna sorta a kod drugoga druga sorta i to je normalno. Zavisi od mikroklime (padavine, vetrovi, vlaga u vazduhu i u zemlji, navodnjavanja, temperature zimi u proleće i leti) i zemljišta (pH vrednosti i procenta peska, humusa, gline..., mineralnih materija itd. ). Mi evropljani slabo podnosimo tropsku klimu a oni što žive kod ekvatora - njima i nije baš toliki problem - tako je i sa lešnicima, sorta od sorte se razlikuje. Vrlo je bitno da u zasadu ima više sorti zbog oprašivanja i onda nema greške (mora nešto da ubode:-)). U mom zasadu ima Istarskog dugog i okruglog, Rimskog, Ludolfa a pre par godina zasadio nekoliko Avelina, a prošle godine par H. Džina. Od kada su pre 4 god. ovi stariji počeli da rađaju ne propuštaju ni jednu godinu tako da je to očigledno dobra kombinacija. Inače imam i nekoliko divljaka u zasadu - nekoliko su baš bez veze, kao I. dugi ali sitni i brzo sazre i opadnu pa ih skupe životinjice. Oni su razgranati i idu u širinu. A jedan divljak je vrlo krupnog žbuna koji ide u visinu. E taj je fantastičan - plod sitan ali rodi par kofa. Ne bih imao nikakvu primedbu ni da su mi svi takvi:-) Pa i divlji lešnik je na ceni. Konditorci bi najradije samo njega hteli. Inače Ludolf i Rimski su napravili veće žbunove ili stabla koja idu u visinu a Istarski dugi mi nekako slabije ide u visinu, slabije napreduje i ide u širinu, mada rađa redovno. Eto to su moja iskustva. Svi imaju dobru debelu ljusku što je dobra osobina jer puhovi i ptičice samo na početku jedu dok su još meki (par procenata od prinosa što je zanemarljivo) tako da nisam za sorte sa tankom ljuskom. Luter Berbank, genije botanike, je napravio i orahe bez ljuske. Super ako imaš u vidu samo ljude ali se pokazalo da su vrane bile vrlo srećne lol .
POzdrav

nenadb citat:

Pozdrav U bre tubravich, kod tebe sve nesto kontra

Kontra početo pa kontra i ide. Samo se plašim da ne bude:"Što se grbavo rodi vreme ne ispravi." Parcela na kojoj sam posadio lesku nije pogodna za to i teško se sada može nešto popraviti. Takođe ni priprema nije urađena kako treba jer nije rađeno niti podrivanje niti rigolovanje već samo za moj kraj duboko oranje 20-25cm. Zemlja kisela sa malo fosfora koj nii prilikom pripreme nisam uneo jer nije imalo da se kupi. To je neka gnjecava glina koja teško prima i teško otpušta vodu tako da je s proleća teran pomalo zabaren što leska neće, a onda kad počne da se suši postaje kao cigla pa ako ne okopaš i ne pofreziraš na vreme puca i stvaraju se krateri kroz koje brzo izlazi i dubinska vlaga a zalivanje čini praktično nemogućim jer se sva voda sjuri u pukotine. Zbog toga bi mi možda bilo najbolje da za zalivanje koristim prskalice a to će morati da pričeka da dovedem struju na plac jer mi je sada zalivanje preskupo. potok sa koga crpim vodu je daleko 380m, a visinska razlika je 28m. pretprošla godine sam koristio samo jednu pumpu sa benzinskim motorom i kubik vode me koštao oko 100 dinara potrošenog goriva. Prošle godine sam nešto petljao prepravljajući neku pumpu za pogon pomošu traktora tako da sam prošao dosta jevtinije, a imao veći dotok vode tako da je i zalivanje bilo brže i kvalitetnije. Pokušao sam i da nađem vodu na placu, ali sam dobio samo 6l/h a koštalo me u to vrebe oko 500DM.

Quote::

Ovo mi nije jasno jer najveci broj sorti je takav?

Pa sa svima , osim sa Istarskim dugim i sa Lambertom crvenim sam i imao problema

Quote::

Jesi ti siguran da je bila plamenjaca u pitanju?Ja jos nikada nisam upotrebljavao fungicide jer kod lesnika za tim prakticno nema potrebe.Pre ce biti da je u pitanju bila bakterioza ili opekotine od sunca.

Tako mi rekli zaštitari u dve poljoprivredne apoteke na osnovu uzorka koji sam doneo. Preporučili mi i prskao Ronilan-om. Inače ja te akrepe od bolesti i štetočina lično slabo poznajem tako da sam prinuđen da slušam savete.

Quote::

Kazi mi sta je bio problem jer koliko znam nema otpornije i manje zahtevne sorte a koja tako dobro i redovno radja.

Isto kao i kod ostalih s tim što mi je ta sorta bila draža pa mi više žao. Osećam se izdanim i primio sam to vrlo lično.

Quote::

Mislim da onda to nije u pitanju halski vec jedna druga sorta , zaboravio sam joj ime ali je izuzetno dobar oprasivac.Mislim da si ti vec kacio slike te pojave ako se dobro secam? Halski ima jako debelu i tvrdu ljusku i nikada nisam video ni jedan koji je otvoren na sredini.

Moguće da sam i pogrešio jer sam identifikaciju sorti radio na osnovu fotografija sa interneta i iz knjige profesora Koraća.

Quote::

Vidis tonda romana spada medju najrodnije sorte i meni su se ove godine grane krivile od roda kod nje.Medjutim ona vise nego bilo koja druga sorta zahteva zalivanje i djubrenje.A uz to je jako osetljiva na ekstremne temperature pa se kod nje cesto javljaju neke vreste opekotina na gornjim delovima grana ,sto u principu nije strasno ako joj se sve da jer je sorta koja ima veliki kapacitet. Mislim da bi morao da povecas zalivanje jer si u proslim postovima dao podatak koji je po meni vise nego mali.Recimo , ja zalivam (u susnuim periodima) svaki treci dan po osam do deset sati(celu noc) a kapljaci mi idu na svaki metar i daju oko 8-10 litara na sat (malo sam ih odvrnuo pa tako daju vecu kolicinu od predvidjene).Naravno to je u mom slucaju, ne mora kod svakog zemljista toliko vode ali kod mene ima blagog primesa peska tako da zasadu prija.To vidis kada susa upekne a lesniku je list lepo rasiren i ima zagasito tamnu boju. Eto ako sam pomogao.

Romanu imam i ispod prozora u Valjevu. Žbun je impresivan i ima neverovatan porast mladara (i preko 1,5m za godinu), ali slabo resa, a samo jednom je rodio da se tako samo poželeti može.

Smiljane uvek mi je drago ako nekome pomognem da razreši neku dilemu.

Quote::

@nenadb, koliki je, brem otprilike, postotak loma kod rimskoga? Koliko se taj postotak uopce krece? Dali se izlomljna jezgra moze nekim (ajmo reci jednostavnijim) separatorima izdvojiti?

Smiljane , nije to toliko strasno loma ali kada ga uporedis sa drugim sortama nije ni malo.Rimski mi je veoma specificna sorta i jos uvek nemam definisano misljenje jedino o njemu.Cekam jos godinu-dve pa cu nesto vise znati u vezi te sorte.Inace zaista kada sam ga posadio najvise mi je on bujao i rastao a ja sam se odusljevljavao.A onda sam primetio da mi druge sorte vec pocinju radjati a on velik i bujan -nista.I taman kada sam vec hteo dici paniku oko njega, on je poceo radjati i to izuzetno jako.Nijedna sorta ne krije rod kao on i uvek mi se na pocetku ucini da je za razliku od drugih sorti bas on omanuo .....kad kasnije vidis da je sve vise nego odlicno.
Ono sto mi se ne svidja kod njega jeste radman.Sam plod kada opadne je toliko krupan da mi se cini da je veci i od halskog ali kada ga oljustis od ljuske nemas vise taj utisak.Da me ne razumes pogresno i dalje je on dosta krupan ali ako recimo tondu uporedis naspram njega ona je patuljak ali kada tondu ocistis razlika i nije tolika jer tonda ima tanku ljusku i jezgro koje je strasno napunilo ljusku.Nijedna sorta mi nije imala odnos ljuske i jezgra kao tonda (lange) i to ni blizu.Od malog dzacica tonde izvlacio sam 7-8 kilograma jezgre a kod drugih sorti uvek kilogram do dva manje.
Izlomljenu jezgru jako tesko mozes odvojiti ,jer ventilator nastelavas tako da ti sto bolje odvaja ljusku od jezgre a ljuska ti je slicne tezine kao lom i tu je problem.Da to naknadno radis preseo bi ti posao.Bitno je da lepo kalibriras lesnik i da imas dobar sistem lupanja ,onda imas jako malo loma ,kod nekih sorti gotovo ga uopste i nemas a samim tim i daleko lakse odvajas ljuske.

@tubravich, nenadb hvala na pojasnjenjima i vlastitim iskustvima. Ja posadio 80% rimskoga pa kud puklo da puklo

@nenadb, koliki je, brem otprilike, postotak loma kod rimskoga? Koliko se taj postotak uopce krece? Dali se izlomljna jezgra moze nekim (ajmo reci jednostavnijim) separatorima izdvojiti?

Sto se tice rimskoga nasao sam negdje da je kod njega za bolji urod jako vazna (jaca) rezidba svake dvije tri godine.

magdazr citat:

ne znam nista o gajenju lesnika, a hteo bi da krenem da se time ozbiljno bavim. odakle da krenem. gde mogu da nadjem literaturu o tome. odakle poceti.

Ja sam u toj fazi bio pred jedno godinu dana (s tim da sam i o poljoprivredi jako mlo znao). Pokusavao sam naci knjige ali sve sto sam nasao su bila nekakvi prepisani tekstici ili iskustva sa "laboratorjskih" nasada ili profesorska znanja koji ti na dva pitanja ne znaju odgovoriti u tri recenice nego ti odgovaraju sa traktatima

I zato sve sto znam sam vecinom pokupio na forumima i od ovakvih ljudi (respect) kao sto su nenadb i turbavitch (ima ih jos da se ne uvrijede neimenovani) i cituckanjem opcenitih knjiga o vocarstvu.

I jos nesto sto vise saznajem, uvidjam koliko malo znam. Maltene da mi sa kolicinom procitanih stranica i odgovorenih pitanja kolicina znanja pada, a tek sam zasadio Valjda ce mi se vremenom stvari razbistriti

ne znam nista o gajenju lesnika, a hteo bi da krenem da se time ozbiljno bavim. odakle da krenem. gde mogu da nadjem literaturu o tome. odakle poceti.

Pozdrav
U bre tubravich, kod tebe sve nesto kontra

Quote::

Naime sve sorte sa otvorenom kupolom su imale problem sakupljanja kapi rose na plodovima

Ovo mi nije jasno jer najveci broj sorti je takav?

Quote::

Sada znam da moram koristiti fungicide i malo češće od normalnog rasporeda prskanja. To je specifičnost na mojoj plantažici i verovatno još negde gde su slični mikroklimatski uslovi.

Jesi ti siguran da je bila plamenjaca u pitanju?Ja jos nikada nisam upotrebljavao fungicide jer kod lesnika za tim prakticno nema potrebe.Pre ce biti da je u pitanju bila bakterioza ili opekotine od sunca.

Quote::

Lange jeste vrlo ukusan i još mnogo toga, ali kod mene traži više pažnje tako da mi malo skače po živcima.

Kazi mi sta je bio problem jer koliko znam nema otpornije i manje zahtevne sorte a koja tako dobro i redovno radja.

Quote::

Halski ima ružnu osobinu da mu ljuska puca i jezgro zbog toga promeni boju i postane gorko. Inače je kod mene baš rodan. Pretprošle godine sam na jednoj grani dužine oko 60cm izbrojao preko 100 lešnika.

Mislim da onda to nije u pitanju halski vec jedna druga sorta , zaboravio sam joj ime ali je izuzetno dobar oprasivac.Mislim da si ti vec kacio slike te pojave ako se dobro secam?
Halski ima jako debelu i tvrdu ljusku i nikada nisam video ni jedan koji je otvoren na sredini.

Quote::

T.G. Romana su mi među najstarijim žbunovima, ali nisam zadovoljan rodnošću.

Vidis tonda romana spada medju najrodnije sorte i meni su se ove godine grane krivile od roda kod nje.Medjutim ona vise nego bilo koja druga sorta zahteva zalivanje i djubrenje.A uz to je jako osetljiva na ekstremne temperature pa se kod nje cesto javljaju neke vreste opekotina na gornjim delovima grana ,sto u principu nije strasno ako joj se sve da jer je sorta koja ima veliki kapacitet.
Mislim da bi morao da povecas zalivanje jer si u proslim postovima dao podatak koji je po meni vise nego mali.Recimo , ja zalivam (u susnuim periodima) svaki treci dan po osam do deset sati(celu noc) a kapljaci mi idu na svaki metar i daju oko 8-10 litara na sat (malo sam ih odvrnuo pa tako daju vecu kolicinu od predvidjene).Naravno to je u mom slucaju, ne mora kod svakog zemljista toliko vode ali kod mene ima blagog primesa peska tako da zasadu prija.To vidis kada susa upekne a lesniku je list lepo rasiren i ima zagasito tamnu boju.
Eto ako sam pomogao.

Kod mene su se najbolje pokazali Istarski digi i Lambert crveni. Naime sve sorte sa otvorenom kupolom su imale problem sakupljanja kapi rose na plodovima, a pošto mi je parcela tako okrenuta da je ogreje prvi zrak sunca pojavljivala su se gljivična oboljenja-plamenjača. Što je kupola bila kraća problem je bio veći.To mi se prvi put desilo prošle godine pa nisam bio spreman. Sada znam da moram koristiti fungicide i malo češće od normalnog rasporeda prskanja. To je specifičnost na mojoj plantažici i verovatno još negde gde su slični mikroklimatski uslovi.
Lange jeste vrlo ukusan i još mnogo toga, ali kod mene traži više pažnje tako da mi malo skače po živcima.
Halski ima ružnu osobinu da mu ljuska puca i jezgro zbog toga promeni boju i postane gorko. Inače je kod mene baš rodan. Pretprošle godine sam na jednoj grani dužine oko 60cm izbrojao preko 100 lešnika.
T.G. Romana su mi među najstarijim žbunovima, ali nisam zadovoljan rodnošću.
T.di Giffoni solidan, ali mi nekako deluje "malokrvno". Sve je u redu dok ne počne da puni jezgro, a onda izgubi onu jasnu tamno zelenu boju i imam utisak kao da će svakog trenutka da počne da mu opada lišće i da će da se osuši. Iznese normalan i pristojan rod i sledeće godine kad krene vegetacija i zametanje plodova opet je prelep.

Normalno sve ih isto đubrim, štitim, zalivam, prihranjujem, okopavam, orem i freziram prostor između njih pa opet ni približno isto ne napreduju niti rađaju. Kad naučim kako da od svake sorte u datim uslovima izvučem maksimum ići ću na proširenje i to onim sortama koje se budu najbolje pokazale.

Quote::

Meni lično se Rimski ne sviđa nešto naročito jer je vrlo rano počeo da rađa i to tako da ima više lešnika nego lista, ali od tada nije porastao 5cm a izdanaka skoro da i nema tako da mu je prinos pre 3 godine bio skoro isti kao i sada a žbun je ostao veoma sitan.

Kod mene je poceo nesto kasnije da radja nego ostale sorte ali zato sada radja jako obilno.Sto se tice zbuna kod mene je rimski jedan od najvecih i najimpresivnijih kao i tonda.Moze biti da ti fali zalivanje.
Po pitanju rimskog prvo sam bio za to kada bih prosirivao zasad ,da bih ga stavio medju prve sorte, medjutim kada sam poceo da ga lupam vec sam se predomslio jer mi je zbog specificnog obrazovanja jezgre unutar ljuske (bude prosto zalepljen za nju) ,pravio nesto vise loma nego druge sorte.Kod halskog recimo nisam uopste imao loma.

Quote::

Kad se pomire 4 od ovih 5 faktora onda će i priča o sortimentu biti nešto drugačija i dosta jasnija. Možda će na prvo mesto poželjnih sorti izbiti i neka koja je sada samo eksperiment ili raste u nekoj bašti kao ukras, a neka sada atraktivna će ići u grupu pratećih. Kod plasmana bilo koje robe, pa i lešnika veoma je bitno KKK. -Kvalitet. -Količina. -Kontinuitet.

E dotle za moj pojam ostaje neprikosnovena po svim pitanjima: rodnost, ukus, otpornost, lako se skida ljuska po pecenju,rano stize i brzo se susi.....i jos gomila stvari......naravno tonda djentila(lange).
Mislim da od nje bolje sorte nema i siguran sam da bi mi ona kada bih kretao sa ovim znanjem u podizanje zasada ,bila zastupljena 80%.Ostalo bih morao da dodam zbog oprasivanja

Smiljan citat:

Sto znaci recenica sa gornjeg linka da rimski pripada grupi "pratecih sorti"?Ima li vise vrsti "rimskih"? Sto mislite zasto se ne spominje Lambert?

Ako si pročitao pesmu Čika Jove Zmaja:"Ciganin hvali svoga konja" onda će ti neke stvari biti mnogo jasnije.
-Rasadničari hvale ono što imaju.
-Uzgajivači ono što je najlakše obraditi i prodati u trgovačkom kvalitetu.
-Prerađivači ono što je najlakše preraditi ( mali procenat loma prilikom krckanja, krupnoća i oblik su bitni zbog celih lešnika u čokoladi, dok se lako odvajanje opne sa jezgra prženjem podrazumeva).
-Potrošače najviše interesuje ukus, a za stonu upotrebu i krupnoća uz obavezno lako krzkanje ljuske.
-Trgovce, naravno, interesuje ono na čemu se može najbolje zaraditi i oni mogu biti najbolji "lakmus papir" za prođu određenih sorti pod uslovom da su dovoljno edukovani i da se dovoljno angažuju u tum pravcu.
Kad se pomire 4 od ovih 5 faktora onda će i priča o sortimentu biti nešto drugačija i dosta jasnija. Možda će na prvo mesto poželjnih sorti izbiti i neka koja je sada samo eksperiment ili raste u nekoj bašti kao ukras, a neka sada atraktivna će ići u grupu pratećih.

Kod plasmana bilo koje robe, pa i lešnika veoma je bitno KKK.
-Kvalitet.
-Količina.
-Kontinuitet.

Prateće sorte nisu na prvom mestu interesovanja tržišta iako imaju neke kvalitete.

Vrste "rimskih"- to je valjda ona priča o genotipu i fenotipu koju razumeju stručnjaci, a mi laici za tu oblast samo primećujemo na terenu.
Meni lično se Rimski ne sviđa nešto naročito jer je vrlo rano počeo da rađa i to tako da ima više lešnika nego lista, ali od tada nije porastao 5cm a izdanaka skoro da i nema tako da mu je prinos pre 3 godine bio skoro isti kao i sada a žbun je ostao veoma sitan.

Pretpostavljam da se Lambert ne spominje jer ne ispunjava ni jedan od 5 gore navedenih faktora u potpunosti. On je poznat samo kao sorta oprašivač i to za sorte koje kasnije cvetaju, a crveni i kao parkovski ukrasni žbun.

Ako grešim u nečemu gore navedenom voleo bih da me neko demantuje ili dopuni jer svima nam je potrebna kvalitetna informacija, a znanja nikad dosta.

Sto znaci recenica sa gornjeg linka da rimski pripada grupi "pratecih sorti"?Ima li vise vrsti "rimskih"? Sto mislite zasto se ne spominje Lambert?

rogicd citat:

Nije mi bila namjera da prozivam nenadb i tubravich.

Prozivaj slobodno! Pomoći ću koliko mogu, naravno na osnovu proverenih ličnih iskustava.

Pogledaj ovo:
www.poljoberza.net/Aut...p;autor=18
možda će ti biti od pomoći. O nekim bolestima i štetočinama sam pisao ranije i postavio i neke slike. Što se tiče zaštite mislim da je nenadb postavio dobar program sudeći po slikama njgove plantaže.

rogicd citat:

Zna li neko koja je ovo sorta?

Pozdrav svima
rogicd nema potrebe za izvinjavanjem ,svi imamo svoja misljenja.
Nezahvalno je sa slike reci o kojoj sorti je rec ali mislim da je u pitanju halski dzin.

Dajte malo vise slika sa makro pozicijama, kako dobrim, tako i sa bolestima i opisom cim ste tretirali od zastitnih sredstava.Ona prirucna, jeftina, a prije svega prakticna krckalica i kalibrator su odlicni i za nas, male po proizvodnji, odlicni.
Nije mi bila namjera da prozivam nenadb i tubravich.Ako su licno svatili ja se izvinjavam.
Moja opaska jeste bila potaknuta citajuci vase tekstove, ali sa mojim, licnim, iskustvima.

Zna li neko koja je ovo sorta?