pošto je breza i jela?

Da li nekom treba sadnice divljeg lesnika,breze i srebrne jele, prodajem po povoljnim cenama. 062/1898-774

Ma kakvi tesko,ja imam DVE babe.

sale1705 citat:

@Tartar Naveo si primere Francuske,Italije da li znas nekoga u Srbiji koji ima kaleme i da se moze pohvaliti boljim rodom od izdanaka.Tesko.Izdanak se lakse obnavlja ,slazem se ali to neznaci da je manje dugotrajan od kalema.Opet upustamo se u raspravu na osnovu informacija iz knjiga i interneta a znamo dobro da je kvalitet zemlje ,odrzavanje i tretiranje samih biljaka presudan u svemu . Ali ukoliko neko hoce da sadi 100,200,300 ha naravno radna snaga u tom slucaju je veoma velika stavka i svako bi se odlucio za kalem zbog lakseg pristupa mehanizacije. A u knjigama sam nasao veoma oprecna misljenja o kalemu ,rodnosti,sazrevanju i dugotrajnosti.A iz prakse sam video zasade izdanaka koji su po rodnosti i sazrevanju isti kao u knjigama. Na kraju svako ima pravo na svoje misljenje.

...i Spanije. Po proizvodnji lesnika Srbija se nalazi na zacelju. Nema ni nekih individualnih rekordera. Pa zasto bih onda uopste gledao sta neko u Srbiji radi. Gledam i ugledam se na one koji postizu rezultate valjda? Bas zahvaljujuci brzim komunikacijama danas mozes da budes u toku sa aktuelnostima u celom svetu...
MOzda sam ja bio malo neprecizan. Naime ja se ne zalazem za kalem ali ni za izdanak. Pokusao sam da iznesem razloge zbog kojih je apriorno odbacivanje kalema neprihvatljivo. Dakle, meni je potpuno prihvatljivo da neko ima svoju racunicu koja kaze da mu izdanak vise odgovara.
Sto se tice mehanizovanog sakupljanja plodova ne znam na kojoj povrsini je isplativo ali znam da je tesko naci radnu snagu za takav posao, osim u Turskoj.

@Tartar
Slazem se sa tvojom matematikom oko cene zasada .Ja sam ove jeseni zasadio 8ha izdanaka .I spremam se da predam za refundaciju.Ali za pricu o kalemu se ne bi slozio bas.Naveo si primere Francuske,Italije da li znas nekoga u Srbiji koji ima kaleme i da se moze pohvaliti boljim rodom od izdanaka.Tesko.Izdanak se lakse obnavlja ,slazem se ali to neznaci da je manje dugotrajan od kalema.Opet upustamo se u raspravu na osnovu informacija iz knjiga i interneta a znamo dobro da je kvalitet zemlje ,odrzavanje i tretiranje samih biljaka presudan u svemu .
Ali ukoliko neko hoce da sadi 100,200,300 ha naravno radna snaga u tom slucaju je veoma velika stavka i svako bi se odlucio za kalem zbog lakseg pristupa mehanizacije. A u knjigama sam nasao veoma oprecna misljenja o kalemu ,rodnosti,sazrevanju i dugotrajnosti.A iz prakse sam video zasade izdanaka koji su po rodnosti i sazrevanju isti kao u knjigama.
Na kraju svako ima pravo na svoje misljenje.

nenadb citat:

Lesnik treba saditi iskljucivo iz korenovih izdanaka jer tako najbolje prenosi osobine svoje sorte, ranije prorodi, vise radja, ima duzi zivotni i daleko duzi rodni vek , moze se podmladjivati a kod kalemljenog tu mogucnost nemate itd, itd....Ne znam zasto se kalem uopste spominje.

Ovo je naravno samo jedno misljenje. I kako to kod nas biva samo delimicno tacno. Dakle, poluistina.
Istina je nesto drugo. Podaci o prinosima i pod kojim uslovima se postizu postoje na internetu. Usput oni su prilicno obeshrabrujuci.
Ovo sa prenosenjem naslednih osobina ne vredi komentarisati.
Mecija leska na koju se kalemi plemeniti lesnik je neuporedivo otpornija na bolesti. Ima znacajno jaci korenov sistem i manje zavisi od zalivanja koje, po svoj prilici, postaje nuznost kada su izdanci u pitanju.
Plantaze sa kalemljenim lesnikom daju najvece prinose(Francuska, Italija, Spanija) ali su u startu skuplje.
Nema beskrajne borbe sa korenovim izdancima. Manje posla = jeftinije.
Ako je korisceno vislje kalemljenje masinska obrada i masinsko sakupljanje plodova neuporedivo su laksi.
Kalemljena sadnica je trajnija.
Izdanacka se lakse obnavlja. To je tacno. Ali kalemljeni lesnik se podmladjuje relativno lako i redovno u toku svog "radnog veka".
Ovo sto dripac navodi je jedini dobar, dakle pravi, razlog za formiranje plantaze izdanaka.
Drugi bi mogla da bude gusta(2X) sadnja pod uslovom da se odreknemo refundacije. Dakle proizvodnja sopstvenih izdanackih sadnica i sadjenje dvostruko veceg broja po ha. Tako se ranije dodje do znacajnijeg roda pa kada sadnice pocnu da smetaju jedna drugoj onda se svaka druga vadi.....To apsolutno ima smisla. Znaci onaj ko ima od koga da uzme dobre izdanacke sadnice a za koje ne moze da dobije refundaciju ima racunicu da uradi ovako nesto.
plantaza kalemljenog lesnika

Hvala na objasnjenju,sada mi je bar malo jasnije.Pa da je u pitanju kalem,ovog sec bih odustao,jer je to previse kesa za mene.Stvarno ste od velike pomoci.

I jos nesto da dodam, nisam zeleo da ulazim u tu raspravu , ali ipak do iskustva sa lesnikom je jako tesko doci tako da ovo moram da spomenem.

Quote::

Refundacija?Mozes li pojasniti kako to funkcionise,npr. platis 700 din a drzava ti da 800 din sledece godine,tako nesto.Da mislio sam na korenovi izdanci.Pa jer njih niko ne uzima,vidim svugde pise kalem,kalem...Mozda jesam smesan jer ne znam.Kalem vise radja ili .. a izdanak manje ili je sasvim u nesto trecem fora.

Lesnik treba saditi iskljucivo iz korenovih izdanaka jer tako najbolje prenosi osobine svoje sorte, ranije prorodi, vise radja, ima duzi zivotni i daleko duzi rodni vek , moze se podmladjivati a kod kalemljenog tu mogucnost nemate itd, itd....Ne znam zasto se kalem uopste spominje.
Jedino treba obratiti paznju kakve sadnice kupujete, tacnije koliko su oziljene i koliki korenov sitem imaju , znaci dvogodisnje sa po nekim lastarom a ne da uzimate sadnice koje samo sto su otkinute od drveta i jedva da imaju po koju zilicu.A cene su razlicite, kako gde.

Pa Tartar ,prvo trebalo bi to pre da bude oko 600 sad/h a kao sto rece panters za 2008 kazu 400? Nisam citao koji su uslovi ali je prosto neverovatno koliko ih za lesnik bas zabole. Po kojem kriterijumu i koga konsultuju za broj sadnica po hektaru?Pitanje je i problem ,da li onaj koji dize zasad treba zbog njihove pomoci da unapred zrtvuje ne mali broj sadnica po hektaru?Ili ce se situacija resavati na "terenu" kako to ovde obicno biva.Sto se tice samih sorti , tu ne bi trebalo biti nikakvih problema posto se kod lesnika sortiment u principu ne menja decenijama.Nema tu nekih iznenadjenja kao kod ostalog voca.

Quote::

Nije vazno sto ti se sredstva vracaju u tri rate u periodu od tri godine. To su one godine na praznom hodu dok ne stigne kakav takav rod

A ovo.....zasadi 3,4,5...ili vise hektara pa ces videti
Ni dzak para ti nece biti dovoljan.Sadnice, zica za ogradu, sistem za navodnjavanje,traktor,freza..... i taman pomislis to je to za prve tri godine a onda atomizer,masina za lupanje, masina za izduvavanje,kalibrator, skladistni prostor i po mogucstvu masina za skupljanje.A mozda i mini susara. I prodje tako prvih deset godina.
Bice cupavo.

Znaci mnogo muke i maltretiranja.
Ali, sta ako neko zeli da posadi 8 ili 10 ha.
da bi bio laksi racun hajde da racunamo 10 ha po 500 sadnica = 5000 sadnica = 1 250 000 din = 14.500€ cca.
Ili hoces da sadis kalem, onda je 5000 sadnica = 4 000 000 = 46500€. To su znacajna sredstva.
Niko nece da sadi lesnik ili neku drugu vocku zbog toga sto ce mu drzava refundirati trosak sadnica. Pre toga se napravi neka osnovna racunica pa ako ona stima onda ozbiljan projekat, nazovimo ga biznis plan. Sve to covek radi zbog sebe i svoje zarade a ne zbog drzave. A refundacija ako je ima pomaze da se posaqo pokrene. Nije vazno sto ti se sredstva vracaju u tri rate u periodu od tri godine. To su one godine na praznom hodu dok ne stigne kakav takav rod. Ne vidim nista lose u tome sto su propisane vrste za koje drzava hoce da plati refundaciju. Pitanje je da li su ili nisu pobrojane najbolje. Takodje ne vidim nista lose u tome da inspektor obilazi imanje pa u slucaju da si iskrcio vocnjak moras da vratis novac. A ja bi takvog koji je uzeo pare a iskrcio vocnjak bacio i u zatvor.
Dakle i tu se potpuno slazem treba sve dobro prouciti, treba "gnjaviti" ministarstvo i razne sluzbenike na terenu da urade svoj deo posla.

Ako ti podizes zasad da bi ti drzava refundirala,onda bolje nemoj ni podizati vocnjak.Ti podizes sa svojim parama,a ako ti drzava bude nesto dala sueper,jedino je sigurno da ce ti uzeti(ta posticajna sredstva o kojma se prica ne dobijaju se bas tako-kad ispunis sve uslove-a koji su uslovi to ne ces znati sve dok ne podignes vocnjak jer uredba izlazi kasnije-registrovano gazdinstvo,sertifikovane sadnice,fiskalni racun,fotosanitarno uvrenje,sertifikat rasadnika,potvrda da je fotosanitarni inspektor vrsio kontrolu rasadnika i u toku vegetacije!!!!! vodite racuna o ovome-to vam treba izdati rasadnik,(gospodja nacelnica fitosanitarne inspekcije u ministarstvu trazi ovo-da joj ime ne spominjem),da su sorte sa kojima podizes zasad na sotnoj listi, da ispostujes broj sadnica po hektru(2007 je bilo 500 za izdanak, a 2008 400 sadnica)-ljudi u ministarstvu su jako strucni, mozda sledece godine bude 600 sadnica.Ako budes posle svega ovog ispunio uslove,onda ti fotosanitarni inspektor dolazi u kontrolu-gleda svu tu dokumentaciju,gleda biljke na terenu da li su zdrave,gleda proj primljenih sadnica,sacinjava zapisnik,salje ga u ministarstvu-gde ko zna koliko ceka-a onda ti isplacuju taj novac u sledece tri godine u tri jednake rate,stim da fotosanitarni ispektor moze u bilo koje vreme da ti bane na vocnjak i da predlozi ministarsvu da ti ne isplate subvenciju-novac koji si dobio vracas sa kamatom!!!!.......batali to ,prvo prouci dobro u sta se upustas,dobro razmisli,skupi kes,puno radi i za mnogo godina ces imati uspeha-koliko to ti jos niko sa ovog sajte nemoze reci!

To jos nije definisano da mora da ti bude jedina delatnost.Samo se prica posto je min.poljoprivrede najavio smanjenje budzeta pa kolaju razne price , izmedju ostalog i ova.Videcemo od januara .Ali je istina da ce vocari koji su trebali dobiti novac od stredstava refundacije u 2008 god. dobiti svoj novac u 2009 god. ( i to ko zna kad ).
Zvao sam min.polj. i raspitivao se sto se tice visegodisnjih zasada nece se skracivati subvencija ali treba ovo uzeti sa rezervom dok zvanicno ne izadje sluz.glasnik.

Ok.Znam za te uslove koje navodi Tartar,ali ovo nisam znao,da mi to bude jedina delatnost.Meni treba ustanova kojoj da se obratim,da vidim s njima oko toga (za povratna sredstva).Vremenski koliko treba cekati na njih ako su ispunjeni uslovi i tako.

I jos jedan novi uslov-da ti to bude jedina delatnost sa kojom se bavis
Tesko je drzavi stati na put.

Ja mislim da odgovore na sva svoja pitanja vec imas ovde na forumu.
Ako zelis da gajis lesnike(ili bilo sta drugo) onda je prirodno da se teoretski potkujes i pripremis, pa je i iscitavanje ovakvih foruma neophodna literatura.
Narocito su dragocena neposredna iskustva .

Sto se tice refundacije i uopste podsticajna sredstva za poljoprivredu se redukuju za sledecu godinu...pa je po meni neizvesno sta ce biti sa tim?

Drzava daje (ili je davala) sredstva za formiranje vocnjaka i ta sredstva su fiksna za svaku vrstu voceke ili tip sadnice. Ti moras da imas registrovano domacinstvo, da kupis sertifikovane sadnice u rasadniku sa licencom, i da postujes gustinu sadnje. Pod tim uslovima bi trebala da ti se vrate sredstva bez obzira koliko si ti placao sadnice.