Sve je to lepo sto si podelio Mediteranske cemprese,ali videcemo ako dozivimo za desetak godina kako ce oni opstajati,jer postoji poslovica-prvo preskoci pa kazi-hop,to govori moja tasta,jeste da je tasta ali u vecini slucajeva je bila u pravu.

Ako već imamo biljke vredi pokušati. Da nije raznih eksperimenata nauka ne bi imala napretka.

Tu se slazem, ja vam zelim povoljno vreme(ne extremno, ali nazalost to vreme ima vecu verovatnocu) u narednim godinama a to se odnosi i na moje cetinare.

Zelim svima srecu sa cempresima!
U ostalom, nije vise potrebno da se diskutira, dali mediteranski cempres u Srbiji moze da uspeva lepo ili ne. Dokazano je da moze i tacka (suprotno nije dokazano ),
Kao sto Miodrag kaze, ima puno mogucnosti uzroka ako jedna biljka ne uspe. U ovom forumu ljudi koji imaju mediteranske cemprese dele svoja iskustva, i objasnjavaju kako da se biljka neguje u kontinentalnim okolnostima: npr. i kad padne sneg, mogu posle toga grane da se isprave ili sneg da se otrese, itd.. Sve je na predhodnim stranicama lepo opisano. I da, moze da se desi i da se cempres iz nekog razloga i osusi. To se moze desiti i bilo kojem drugom drvetu. U bastovanju uvek postoji rizik neuspeha, cak i sa najobicnijim "domacim" biljkama. U Vojvodini ima hiljada bednih smreka koje se suse i ipak ih dalje sade.

Samo zato sto su neke biljke redje sadjene to ne znaci da nemogu da rastu. Tek sa esperimentiranjem je covek doznao sta uspeva a sta ne. Ima u Vojvodini skoro u svakom selu nara (Punica granatum) ili smokve (Ficus carica), koji su i malo osetljiviji od med. cempresa, pa sta. U botanickom vrtu u Bgu rastu Quercus coccifera (zimzelen 6-7 m visok!), Ziziphus jujuba i jos druge mediteranske biljke, pa sta. To samo dokazuje da postoje i povoljnija mikroklimatska mesta, nego ta gde se temperatura meri (sto je najcesce na otvorenom mestu, gde bude i hladnije). U Srbiji ima tako ponegde i Pinije (Pinus pinea) i osetljivih alepskih borova (Pinus halepensis). Da neko nije ranije probao i sadio ne bi se znalo da je to moguce, ali cinjenica je da jeste.
Naravno da su to mediteranske biljke, ali to ne znaci da je nemoguce da uspevaju i na kontinentalnom podrucju.

Ako se razumno sadi, moze jos sto sta da se sadi i uspeva sto do sada nije poznato.

Covece pricas napamet,ja imam nar i svake godine smrzne do zemlje pa krene ispocetka,smokva je smrzla do zemlje prosle god. krenula je.Nema tu ako se razumno sadi,uvek se sadi razumno,ali nije to to ,o tome se radi,jer moze neko da se pohvali da ima mediteranac star 50 godina ilineke vrste hemaciparisa,ili naprimer u Sremu crvenu bukvu,jeste u pravu si i smrca na duze staze moze da se osusi a to kosta. A je si li cuo da je vrba propala kod nas ili lipa. ili tuja,ili zova,a to sto mi sadimo to je vise entuzijasticki,kaze se jedna lasta ne cini prolece. Tise isto dugo traju kod nas.A dokazano je suprotno ja sam video u pazovi kako se osusio mediteranac. i to ne samo on.uspeva i sekvoja ali pitanje dokle,sigurno nece ni stoti deo preziveti od3500god.I opet po stoti put ponavljam ko voli mediterance neka sadi,rasce,ali kod nas je to macka u dzaku,evo sadio bih ga i ja ali mi se ne uklapa u koncepciju.I ko to ima dugogodisnje iskustvo sa mediterancima opet magla,dosada je to uvek bilo slikano na raznim mestima, sumnjive identifikacije (ponekad) neki su slikali kod komsija neki po ulicama,nista verodostojno tipa,evo prijatelji ja ga imam vec napr. preko 20 god. i moja iskustvsva su ovakva!Mante me magle.(Moze Dalmatinac da zivi u Sremu ali on je i dalje dalmatinac i zali )I nije dokazano i tacka.

@miroslavusjak:
Nepricam napamet. Ja se na forumu samo javim kad mislim da mogu nesto konstruktivno da doprinesem ljubiteljima biljka.
Neznam koju borbu vodis, ali mi je i svejedno. Video sam i osusenu vrbu i drugih osusenih "obicnih" drveca, pa ne trvdim da ne vredi da se sadi. Mislim da se sigurno slazes, da jedno mrtvo drvo pored stotina zdravih nista ne dokazuje. Steta je sto tako negativno mislis i ne pokusas nesto da isprobas sto tvrdis da volis. Imam utisak, da mozda i ne volis med. cempres. Slicno se ponasas i sa libanskim kedrom...
Opisano Ti je gde jednih i drugih ima pa se malo potrudi da proveris.
Inace u Sr. Karlovcima ima med. cempres koji je min. 60 godina star i vrlo lep... dokazi da ne

Da ponovim reci Zmijobora, koji Ti je vec lepo bio napisao:

"Miroslave, aj da ti i ja odgovorim - vidim da zaista volis drvece, inace se ne bih trudio.
Svako izraslo drvo je rezultat srecnih okolnosti. Neke od tih okolnosti su uobicajene, neke ne. Kao na primer, klima je obicno uslov bez kojeg se ne moze. Ali, negovanje biljke je nesto sto priroda normalno ne bi pruzila, a covek time popravlja nedovoljno povoljnu klimu, recimo.
Dakle. Ako ti je vec drvece hobi, pa uzivaj onda: eksperimentisi, potrudi se, uci na greskama, razmisljaj, kreni iz pocetka...
Da, imaces gubitke. Mozda i cesto.
Da, to kosta.
Ali, ako i kada ti nesto uspe, jos ces vise u tome uzivati: drvo u nekom trenutku kao da prestane da raste, ne obracas paznju - i odjednom, hej, tamo je hladovina leti, hej, to je drvo kojem se komsije dive i probaju da ga ispelcuju, eno, sad mu vidis svaki detalj koji se pojavljuje samo zimi ili u prolece ili samo leti, hej grickas njegove bobice ili uzivas u mirisu iglica ili volis da hodas bosih nogu po tepihu od opalog lisca tog drveta. Super, zar ne?
Zakljucak?
Ako ti se srcem sadi, a imas neku kintu za to - dobro razmisli gde i kako ga posaditi, da bi mu pruzio ono sto sumnjas da ce mu faliti - pa posadi.
I manje gundjaj, svima se desavaju greske, ali usredsredi se na uspehe a ne na pogreske, pa ces u proseku vise uzivati u zivotu! :)))"

Pozdrav

Borcanin citat:

Evo kako stoje stvari kod mene. Na prvoj slici je maditeranac star dve godine, sejan u prolece 2011. Cele te godine je kilavio, valjda je to normalno za klijance cetinara. Zato je prosle godine poludeo. Relativno skoro sam poceo da se interesujem za cetinare, dakle nemam iskustva oko njih, ali me je ovaj cempres stvarno iznenadio brzinom rasta. Ova tuja je takodje dvogodisnja, sejana u isto vreme, nju sam onako usput slikao. Zanima me kada ce ovaj cempres moci u dvoriste, na otvoreno?

Ja mediterance već nekoliko sezona sadim, negde u ovo vreme, u saksijama na prozoru sobe, potom sledeću zimu provedu u negrejanoj prostoriji, i na proleće idu na stalno mesto napolju. U vreme presadjivanja na stalno mesto obično imaju oko 15 do 30 cm. Do sada nisam imao nikakvih problema, čak ni prošle zime koja je bila jako hladna nisam imao gubitaka. Jedina je razlika što svi mediteranci koje sam sadio na Fruškoj gori, za razliku od ovih iz Zrenjanina, su prošlu zimu prošli sa oštećenim vrhom, ali odmah je vrh preuzela prva jača grana!

Inače prve mediterance koje sam dobio(Drveni) i zasadio 2009. godine odlično napreduju i sada imaju malo više od dva metra!

@Pineo-nema tu nikakve borbe, samo neznam sta pokusavas da dokazes,jednostavno moje je misljenje da mediteranski cempres kod nas u Pazovi nemoze duze da se odrzi ,a verovatno i u vecem delu Srbije,to sto si ti video osusenu vrbu malo je tendenciozno,jer ipak je vrba drvo naseg podneblja,i iskreno receno trebala bi biti osnova Vojvodjanskog vrta.Voleo bih da si svoje iskustvo potkrepio slikama tvog vrta,da vidimo tvoja iskustva sa cetinarima,da bi mi ostali mogli da uporedimo.Jer znas kako se kaze slika vredi vise od hiljadu reci,samo molim bez skidanja sa NET-a.Pozdrav.

Miroslave ti ono što ne želiš da vidiš zaista i ne vidiš. Na forumu je gomila slika mediteranskih čempresa u kontinentalnim uslovima Srbije. Henoh je postavio bar desetak slika zagrebačkih čempresa.
Svojim upornim NETAČNIM tvrdnjama ispadaš smešan.

Ja znam da sam u pravu, Drveni a VI niste u pravu ali sta da se radi,lepo ja Vama govorim za Pazovu sam 100% siguran da ljudima ne uspeva mediteranski cempres,a bogami niko me ne placa da proveravam tvrdnje,sto Vi govorite,zato sto ste i Vi pocetnici u ovoj oblasti pokusavate da odomacite mediteransku biljku u kontinentalnoj klimi.Samo mi niko ne odgovori koja je donja granica hladnoce za mediteranski cempres??? ako je preko -25*C onda po Vama moze i u Moskvi da se sadi,ko je onda smesan??? da nije neko tu pobrko loncice.

Po mom iskustvu, mediteranski čempres kod mene, dakle govorim o zoni 7a/7b područje Korduna, ne može uspjeti. Zašto je tako, ne znam. Dva puta sam ga sadio, prvo manju biljku, pa veću. I redovno je poslije zime bio smrznut. Ponekad djelimično, a na kraju uvijek završi sušenjem cijele biljke.

evo kod mene iskustva. od vec odraslih primjeraka,odavde iz osijeka, sam skupio sjeme i posijao cemprese. sad su stari 5.godina. sve je bilo ok do prosle godine kad je bilo ono -27 C oko 3 dana,kad mi se jedan od 3, smrzao do zemlje, al se obnovio odmah iduce ljeto, drugi je djelomicno promrzao a treci je samo na vrhovima nastradao. taj je na najboljoj lokaciji, u zavjetrini i najmanje je imao stete.
odraslih primjeraka mediteranskog cempresa, po osijeku ima skoro na svakom koraku, visine po cak 7-8 metara ako ne i visih. i na tim starijim cempresima nema nikakvih ostecenja cak ni poslje one prosle zime , kad su moji manji nastradali. stariji primjerci imaju malo i vecu otpornost. ovdje po gradu znam za najmanje 20ak komada, kojima nije bilo nista, i normalno prezimljavaju ko i neki obicni cempresi. isto tako i u zagrebu i ostalim kontinentalnim gradovima hrvatske, bih,srbije.... sigurno mogu uspjevat, ovisno o poziciji, i starosti same biljke. pozdrav

Ja sam primetio da ljudi dosta i grese i sve sto je uzano i visoko trpaju u mediteranski cempres,to mogu biti i razne druge vrste cempresa,kojih ima dosta pa i Elvud moze biti uzan i visok.Sto se tice smrzavanja meni je malo promrzla Kavkaska jela-ali nije se obnovila, tamo gde je smrzla ,isto tako i Himalajski kedar, tamo gde smrznu grane nema obnove.Hocu da kazem, zimzeleno kada smrzne do zemlje -hasta la vista baby-

Ovaj sneg koji se pretvorio u led i nahvatao na cetinare i nemoze se otresti to je taj sneg koji lomi grane, ja sam povezao nesto od cempresa ali ni to nije spasilo neke grane cempresa, tako da je ovo potvrda iz prethodnog izlaganja,koliko je snegolom nezgodan po svim vrstama cempresa a pogotovo za medteranski cempres,osim hladnoce.

Ovo je naravno potpuno netačno, naša prosečna zimska hladnoća im ni najmanje ne smeta. Dokaz za to su mnogobrojni čempresi u našoj okolino.