Slikano prije desetak dana.Ove godine ih nisam povezao.Nadam se da ih snijeg koji sad pada nece iskriviti





Pod zastotama su razni sukulenti

S njima se postize dasak mediterana u kopnu

Dobri su ti čempresi.
Evo dva gradska. Zima 2011/12. ih nije ni oštetila.

www.google.rs/maps/@45...312!8i6656

www.google.rs/maps/@45...312!8i6656

Drveni, odlični su ovi novosadski, lijepe pravilne forme.
Jučerašnje stanje. Snijeg je dosta suh i nije se lijepio na čemprese pa nema povijanja.




evo ga i treći uz smokvu, ali taj nije tako uredan pa bi mogao na proljeće pod škare


Vide se i na ovom kratkom video prilogu

www.youtube.com/v/WCB5NSxBpLo

Upozorenje svima, samo otresite snijeg s čempresa! I bice ok. Drveni, odlična dva u Novom Sadu. Henoh no comment + Tracy(posebno dobri),smilje, yucce, itd...Vrh.

Henoh jesu ti čempresi iz rasadnika ili si ih sam proizveo?

Drveni, na prve dvije slike desni je izvađen iz prirode na otoku Pagu ispod dalekovoda i prije ili kasnije bi bio posječen, a ovi ostali su iz rasadnika. Trebalo mu je neko vrijeme da se pribere. Inače to nije lak posao izvaditi ih iz kamenjara koliko god bili mali.

Gringo ili Misterio, hvala ti. U tvom zavičajnom selu, ali i sve prema manastiru Krka je već Mediteran. Kod manastira sam vidio uz stare čemprese i C. humilis, A. americanu već pravi Mediteran.

Da li oni trebaju da se orezuju ( oblikuju) ,moj jedan nema tako lep obik?

Oblik im je genetski uslovljen, javljaju se u dve forme (stricta i horizontalis) s tim da je u našim uslovima potrebno umotavanje stricte kanapom zimi bar dok su mladi jer ih deformiše sneg.
Inače se mogu šišati i to prilično dobro podnose.

Nadovezao bih se o genetski uslovljenom obliku. Kroz stoljiće ukrštanja bas u slici koju sam stavio ima i međuformi. Nime Franz J. & Sissy su bili u posjeti Kistanjama oko 4 dana. pa su posadili i prve drvorede uglevnom čempresi (sadnice iz istre svi su se pokazali v.piramidalis). Dok su oni domaći oko manastira svi, baš svi verticalis strogo. Tako da među samoniklim ima i prelaznih formi. Šišanje bi preporučio svakako. Poradi gustine krošnje na prvom mijestu.

Godinama veoma zainteresovana za ovo prelepo drvo, iščitah temu.

Znamo svi da je pre nekih tridesetak,a,možda i više, godina, smokva bila isključivo mediteranska voćka, da bi već neko vreme,vrlo uspešno, živela i radjala i na kontinentalnom delu, pa dodjosmo tako i do sorte "novosadska" smokva.

Toliko o tome, da l je ovaj čempres samo, i samo, mediteranska biljka ili se može prilagoditi i nekim drugim uslovima.
Jedna lasta ne čini proleće, ali, ako ova kultura opstaje u raznim gradovima ovog kontinentalnog dela, znači da -može.


Vidim da pojedini tvrde da nije baš preporučljiva za predele sa snegom, zbog snegoloma.
Pre pola sata dobih ovu fotografiju iz Grčke, Zamia, gde se jasno vidi "pocepan" vrh " , možda čak i liči na "poput četke", a, nije takav zbog snegoloma.

Čitanjem skontah da se ovaj čempres može veoma dobro održati i opstati u našim uslovima, samo je pitanje da l ga hoćeš ili nećeš.

[img][/img]

Veoma ste lepe i korisne savete za održavanje dali,hvala svima.

Kupila bih ove jeseni sadnicu, pa me zanima obim odraslog stabla.

Odnosno, da budem jasnija, koliko da ostavim slobodnog prostora od njega do prvog zida, zbog povećanja obima stabla prilikom rasta?

za 100 godina možeš očekivati oko pola metra debla

puljka5 citat:

za 100 godina možeš očekivati oko pola metra debla

Sriću ti tvoju....

Opet sam se loše izrazila....obim cele krošnje me zanima...Za jedno 10-20god.

Čempresi mozda više od i jednog četinara daju taj,,šmek'' mediterana. Ponajviše ako imaju pravu njegu da ih vjetar i snijeg ne deformišu.

poz,hoću da sadim 2 čempresa ali u proljeće naravno,što je razlika između Cupressus sempervirens totem i Cupressus sempervirens pyramidalis?