Eh nisam odgovorio sta imam od sorti.
kod mene je jedna sorta jedna leja. Volim sarenu salatu
Zlatni Jubilej
Volovko srce
Zelena zebra
Ceri crveni
Crni tartuf
Cirokil ljubicasti
Slavonski jabucar
Slavonski krupni , plod od 500gr-700gr

Za zadnje dve ne znam pravi naziv sorte jer sam dobio od drugara. Njegova mama (sad je baba) cuvala je ta semena vise od 50 godina.
Ni ona se ne seca imena.
Jabucar su koristili za jelo a ovaj krupni za sok. Oni su iz Slavonske Pozege, pa sam po tome i nazvao.

OK,ja sam prihranio kalcijumom preko lista,mada vec sa tim odstupam od onog sto hocu da postignem.Pokusavam da gajim paradajz bez ikakvog prskanja i vestackog prihranjivanja.Ideja je da sadim samo sorte koje su otporne i "organske" tj. da mogu da se sade iz semena.Svake godine,pravio bih selekciju.Od svih biljaka koje su pokazale dobro zdravlje i rodnost,uzimam seme,a bolesljive su eliminisane odmah.Ipak,nekoliko bolesljivih uvek ostavljam namerno da bi "zarazile" ostale,tj. da bi se videlo koje biljke pokazuju otpornost.Tako sam i radio ove godine.Situacija nije idealana ali ni losa.Nekoliko biljaka pokazuje izuzetno dobro zdravlje-one su kandidati za seme,i sledeca godina ce biti mnogo bolja,buduci da potomstvo takvih biljaka nasledjuje (skoro)iste karakteristike.Takodje,svake godine cu saditi nove sorte,da bi se neka eventualno pokazala kao bolja,i da bi se uneli neki novi geni u okolinu.Prirodnim putem moze se desiti i ukrstanje izmedju sorti i dobiti se nesto novo i bolje.Da napomenem,to je ideja,za koju treba vise godina da bi se pokazala kao dobra ili losa,a ovo mi je tek prva.Ali ne vidim zasto ne bi moglo tako,i nastavicu sa tim i narednih godina.Princip je vrlo jednostavan zapravo,to su ljudi i radili hiljadama godina,to je obicna vestacka selekcija,samo malo pametnija,uzima se u obzir i otpornost biljke a ne samo kolicina roda i ukus.

isto mislimo
Sledece godine smanjujem na 3 sorte ( par godina selektirao semena od najboljih biljaka)
1 sorta za sok a 2 za salatu i sok.
Trazio sam ukus paradajza iz mog detinjstva i uspeo sam.
Bitno je ne fantazirati puno, ne biti perfekcionista, paznja treba biti na zemlju najpre a biljka na drugom mestu.
Isto cu primenjivati i sa ostalim povrcem, jednu po jednu.

CacaNS citat:

isto mislimo Sledece godine smanjujem na 3 sorte ( par godina selektirao semena od najboljih biljaka) 1 sorta za sok a 2 za salatu i sok. Trazio sam ukus paradajza iz mog detinjstva i uspeo sam. Bitno je ne fantazirati puno, ne biti perfekcionista, paznja treba biti na zemlju najpre a biljka na drugom mestu. Isto cu primenjivati i sa ostalim povrcem, jednu po jednu.

Nikad nemoj da upadnes u rutinu i da svake godine radis isto,bolje je svake godine isprobavati nove stvari i saditi nove kultivare,pored ovih koje vec sadis.Tako se povecava mogucnost da ti se u basti pojavi nesto bolje,zbog ukrstanja izmedju biljaka.Ali to je samo moje misljenje.
Inace primetio sam da cherry kod mene napreduje odlicno,i ne samo to,ukus mu je neverovatan i svi u kuci ga obozavamo.Buduci da daje plodove u velikim grozdovima pa je masa samog roda maltene ista kao i kod krupnih sorta,sledece godine ce bar 50% svog paradajza koji imam biti cherry sorte.Verovatno da su otporne jer su geneticki blize divljim vrstama koje takodje imaju sitne plodove.
Skoro pola biljaka kod mene je neki bezveze kultivar koji je bas neotporan,ali rodio je pa nisam hteo da likvidiram toliko biljaka,ali necu ga saditi vise.Ne znam kako se zove ali mislim da je "marathon" ili tako nesto.

Cherry:

nisam ljubitelj cerija ali ga sin i tasta vole pa ga imam malo.
Pre 2 godine sam imao hibrid cherola , tako nesto se zove, kidao mu zaperke pa je otisao u vis 2 m i jos po sajli natavio ,pa na kraju sezone, kad sam ga izmerio bio je 4,5 m a radjao ko lud. Ko voli ceri taj je extra.
Evo bas danas zavrio sok od zlatnog paradajza, isto ko djus izgleda, original.
Al cu da ga cepam s votkom

Ове године ненормално добра година за парадајз.. што каже Војвода нема Туте апсолуте и нема кишних периода са трулежи и пламењачом.. тако да парадајз фантастичан. Шери парадајз имам две сорте, бели и црвени и сејао сам га ове године први пут и нећу више. Јес да рађа много али укус је мени безвезе за салате... За декорацију није лош. Долази време да се остављају семена... тако да најбоље ћу оставити за следећу годину. Ми смо направили око 40 флаша сока... биће још толико и то је то за ову годину. Мало за пити а мало за кување јела..

Evo su sve sorte koje sam uzgajao ove godine.Nazalost nemam pojma koje su tacno osim da je ovaj duguljasti "san marzano".Najbolje su se pokazali ovaj najmanji cherry i ovaj najveci,zatim ostale cherry sorte i marzano.

Zna li ko koja je ovo bolest?


PZ93 jel si seme cherry-ja kupio ili je od prosle godine?

kreketalo citat:

PZ93 jel si seme cherry-ja kupio ili je od prosle godine?

Od cherry-ja ovog u sredini sam dobio rasad na poklon,a od ovog najmanjeg kupljeno seme,preko SB prodavnice.Videcemo sta ce izrasti kada ga sledece godine posadim iz semena uzetog iz ovih plodova.

kreketalo citat:

Zna li ko koja je ovo bolest?

Meni deluje kao plamenjaca ili neko drugo gljivicno oboljenje

Pa zar nije ovo siva trulež-botritis?

Pre će biti nedostatak kalcijuma.

Ok oprskacu ga sa nekim svojim cajevima za koje smatram da deluju na gljivicna oboljenja, nego Zorane znas li koliko treba usitnjenoj ljusci od jajeta da fermentira u rastroru npr. slavola?

Ne verujem da je gljivično oboljenje. Uzmi bilo koju knjigu o gajenju paradajza ili pogledaj slike na netu, ovo je školski primer nedostatka kalcijuma.

Ne koristim slavol, pa ne znam, ja pravim tečno đubrivo po sledećem receptu i od tada nemam više ovaj problem.

"Kalcijum – fosforno tečno đubrivo
Osušene, usitnjene ljuske od jaja sipati u teglu. Dodati pirinčano sirće (ili jabukovo) u razmeri 1:3 (na jedan deo ljuski - tri dela sirćeta). Pojave se mehurići, što je znak da se dešava reakcija izdvajanja kalcijuma iz ljuske. Povremeno protresti. Posle desetak dana, kada mehurići nestanu, proces je završen. Razblažiti vodom u razmeri 1:500, do 1:1000. Tako se dobija kalcijumovo đubrivo. Ako želimo i fosforno, deo ljuski ugljenisati na vatri i dodati osušenim ljuskama. Ovakvo đubrivo je odlično za rasad, ako se preterano izduži, kao i za plodovito povrće, naročito za paradajz i papriku. Najbolje ga je primeniti folijarno, malo pre cvetanja."

Napomena: tegla ne sme biti prepuna jer prvih par sati baš peni.

Hvala na receptu, pokusacu tako sutra ga pravim.

Nije potrebno prskati jel nema svrhe...
Nije bolest.
Ovo je tzv.potpaljivanje ili trulenje donjeg dijela ploda nastalo uslijed velike vlage tj.isparavanja nakon zalijevanja zbog visoke temperature zemljista.
Ublazavanje ovakvih steta moguce je sadnjom na mulch foliju i zalijevanje kapanjem ispod ili sistem kap po kap i na to lagani malc od npr.slame.
Kakvo prskanje dolazi u obzir u ovoj zavrsnoj fazi sazrijevanja plodova?