Ja u basti sa neutralno/blago alkalnim zemljisten, imam 10 velikih aukuba (1,6 x 2,5 m) i odlicno uspevaju. Podnose susu i mraz a stetocine i bolesti ih zaobilaze. To nisu acidofilne biljke i nisu dobar indikator za kiselost tla.
Sona kiselina u toj koncentraciji moze spustiti pH vode na tu vrednost u zavisnosti od tvrdoce vode. Ja za zalivanje acidofila, kada potrosim kisnicu, koristim sumpornu kiselinu u tom odnosu, za novosadsku cesmovacu. Sumporna kis je bolja jer ne unosi u zemljiste nepotrebne i nekada stetne hloride vec korisne sulfate.
Zalivanje takvom vodom ne bi moglo spustiti mnogo pH zemljista, bar ne u neko dogledno vreme. Ono sluzi samo da se dodati i postojeci supstrat "ne zagadi" zalivanjem tvrdom vodom, sto posebno vazi za striktne acidofile (rododendron, kalmija, pieris, erike, kamelije...) i uslovne acidofile (hortenzija, magnolija...) koji su posadjeni u saksije.
Acidofili u odgovarajucem supstratu mnogo bolje podnose sunce. Cim acidofil istera bledo (svetlo) zelen mladi izdanak i on nikad ne dobije tamno zelenu boju vec (p)ostane slab i zut uzrok najpre treba traziti u nepovoljnim fizicko/hemijskim osobinama zemljista pa tek onda u suncu ili mrazu.

chek..jeste da nije tema o rododendronima, ali njega imam i zbog toga me interesuje kiselost zemlje.. mada niko ne kaze da necu nabaviti i pieris xD

posadio sam ga u bashtu, ali sam stavio kupljenu zemlju za rododendrone..
a listovi su prosarani jos uwek..

werujem da nije bash dobro da se menja zemlja, da se biljka wadi, pa ponowo sadi..zato me interesuje kako da odrzim potrebnu kiselost..

kako se dodaje krec, koliko cesto, objasni mi malo bolje, laik sam

ewo kako izgleda list..kontam da ne treba da bude takaw..

Krec ne sme da se dodaje nikako. To je kalcifobna biljka ("boji se kreca"), osim ako ne zelis da je ubijes istim ;).
Ovo su pocetni znaci gvozdjeve hloroze, verovatno zbog smanjne kiselosti. Spas za krace vreme je dodavanje helatnog gvozdja uz redovno djubrenje kiselim djubrivima za rododendrone. Posto je sada kasno za neko intenzivnije djubrenje ja bih kupio beli litvanski ili beloruski treset niskog pH, dodao helatno gvozdje u zemlju, a zemlju prekrio (malcirao) tim tresetom. Treset je potrebno navlaziti kisnicom ako je totalno suv, a obicno jeste kada se kupi u velikim presovanim balama, sto je najcesci slucaj. Mozda se do zime boja mladih listova popravi u tamno zeleno.

Palmark citat:

E sad,sastav zemlje u Sremu,na obali Dunava ne znam,ali sam vidjao jos neke acidofile,poput magnolia grandiflora u odlicnom stanju. Cuo sam za RECEPT,a Jovan bi mozda mogao da kaze da li je dobar za zakiseljavanje zemljista-navodno,1ml sone kiseline se razmuti u 10litara vode i time se zalije zeljeno podrucije-kao snizava debelo ph,na nekih 4-4,5ph....

Kako kaže Jovan, magnolija nije striktni acidofil. Kada budeš video velike kamelije u Sremu na otvorenom onda možeš biti siguran da je zemlja kisela. Mada ja čisto sumnjam da se bilo gde u Sremu može naći kisela zemlja.
Nego ovo za HCl i H2SO4... Zar vam nije mnogo bolje da zakiseljavate zemlju rastvorom sirćetne kiseline? Naravno trebalo bi podesiti odnos jer je slabija ali sa njom ne unosite apsolutno nikakve štetne materije u zemlju.

Stari agronomi kazu da sumporna kiselina najbolje i najtrajnije inaktivira Ca, kao gips, tj. CaSO4. On je slabo rastvoran pa ga u tom obliku biljke ne usvajaju a u zemljistu je neutralan, tj ne reaguje sa ostalim solima iz djubriva. To su neke "komparativne" prednosti u odnosu na acetate, tj. kalcijum acetat, jer zakiseljavanjem mi zelimo "da se resimo" Ca u vodi i u zemljistu

A koji odnos da napravim vode i sumporne kiseline?
Je l' ona moze da se kupi u poljoprivrednoj apoteci?
Za sad ne vidim da treba,ali ja bih to uradio preventive radi,pre nego mi pierisi i rododendroni pochnu bolovati.
A kako magnolia grandiflora nije iskljucivi acidofil? Jovan je pricao da sve redom grandiflore u NS umiru od hloroze,i nema velikih primeraka?

Palmark citat:

A kako magnolia grandiflora nije iskljucivi acidofil? Jovan je pricao da sve redom grandiflore u NS umiru od hloroze,i nema velikih primeraka?

Pa lepo, nije. Zna se šta su isključivi acidofili: rododendroni, kamelije, vres...
Situacija sa grandiflorama u NS je takva da su one kao prvo jako slabo sađene. Evo prošle godine su zasadili nekih 10 sadnica u samom centru i one ne da se ne suše već izgledaju fantastično. Listovi su tamno zeleni i zdravi kao da rastu negde na moru. Očigledno je da im zemlja odgovara.
A voleo bih da vidim nekog da ima lepu, zdravu i staru kameliju bilo gde u Vojovodini zasađenu u zemlju.

.Iskljucivi acidofili zahtevaju zemljiste sa oko pH 4.0-4,5 (5,0) da bi odlicno uspevali, ali se odrzavaju u zivotu i na pH oko 5,5.

Uslovni acidofili uspevaju na ovim vrednostima ali rastu i na vrednostima pH 5,5-6,5 (blago kiselo). Iznad toga, moguca je pojava hloroze,slabijeg napredovanja i znatno kraceg zivotnog veka.

P.S. Za sada, prosle godine posadjene novosadske "javne" grandiflore dobro izgledaju mada nisu nesto revolucionarno rasirile krosnju
Kisovito vreme im je odgovaralo jer ih komunalci nisu zalivali novosadskom vodovodskom vodom

Što se više udubljujem u tu problematiku acidofilnosti i kalcifilnosti sve više mi je nejasna. Na forumu čitam Jovanova iskustva sa grandflorama u njegovoj "alkalnoj" bašti i onda odem kod njega i u toj istoj bašti ugledam ogromnu božikovinu (nisam video veći ilex u životu) u savršenom stanju. U svim izvorima sam našao da je božikovina acidofilna biljka a ova njegova još raste uz betonsku stazu i ogradu.
Izgleda da su te kiselo-bazne stvari mnogo individualnije nego što to stoji u knjigama i da je svaka jedinka slučaj za sebe.

drveni citat:

A voleo bih da vidim nekog da ima lepu, zdravu i staru kameliju bilo gde u Vojovodini zasađenu u zemlju.

A nema ni starih velikih rododendrona Svi oni jako kratko zive ako su posadjeni u zemlju. Samo veliki entuzijasti bi ih mogli odrzati.
Suptropske biljke u nepovoljnim temperaturnim uslovima se stite od niskih temperatura stvaranjem nadzemne barijere (staklenik-plastenik). A acidofili, u nepovoljnim zemljisnim uslovima bi trebalo da se stite nekom vrstom podzemne barijere (zastita korena od viska baza). Ta barijera jos nije konstruisana. Zato je jedini nacin zastite-velika saksija. Ja moje 20ogodisnje kamelije visine 2m drzim u velikim saksijama. I zivece jos toliko, dokle god budu sticene od Ca i baznih soli

drveni citat:

...njegovoj "alkalnoj" bašti i onda odem kod njega i u toj istoj bašti ugledam ogromnu božikovinu (nisam video veći ilex u životu) u savršenom stanju. U svim izvorima sam našao da je božikovina acidofilna biljka a ova njegova još raste uz betonsku stazu i ogradu.

Izvori ti nisu dobri . Verovatno od "novijih" naucnika koji prepisuju, prepisuju.... slucajno bas pogresan podatak. U starim knjigama (a i stranim, posebno britanskim) nema takvog podatka. U dunavskom parku, u blizini saletle imas prekrasan stari ilex, ne moze biti tamnije zelen . Gore u Institutima u Kamenici, jos veci, uz puteve i betonske ploce. Moji mladi sejanci od ovih velikih-sve sjajni, "crno-zeleni"

Jovan1. citat:

Izvori ti nisu dobri . Verovatno od "novijih" naucnika koji prepisuju, prepisuju.... slucajno bas pogresan podatak. U starim knjigama (a i stranim, posebno britanskim) nema takvog podatka. U dunavskom parku, u blizini saletle imas prekrasan stari ilex, ne moze biti tamnije zelen . Gore u Institutima u Kamenici, jos veci, uz puteve i betonske ploce. Moji mladi sejanci od ovih velikih-sve sjajni, "crno-zeleni"

Jovane, a ja pak jedino i nalazim podatak da božikovinama treba kiselo tlo.
Evo jedan pdf baš od šumarije požega Hr šume - sadnja.

[quote="Jovan1."]

drveni citat:

A nema ni starih velikih rododendrona Svi oni jako kratko zive ako su posadjeni u zemlju. Samo veliki entuzijasti bi ih mogli odrzati.

Joj, ako ti na ovo ne kontriram bit ću straaaašno nesretna jer bi to značilo da bum ostala bez svojih rodića. Uh .
Ovo su 2 ili 3 rhododendrona od mog susjeda (uvijek ih zaboravim slikati u vrijeme cvatnje), poprilično stara. Okolo su mislim borovi, tako da im stalno padaju iglice. Mislim da ih on zalije gnojivom za acidofile ili dodaje treset. Sad više nisam nešto sigurna.



U jako su dobrom stanju i rastu izuzetno gusto. Ovo je slikano u jesen prošle godine. Ne bi točno precizirala visinu jer je ovo kosi teren, oko 170 cm ovaj najviši.

Pa to i nije kontradikcija. Verujem da mogu uspesno, mozda cak i "optimalno" uspevati i na kiselim tlima. Ali isto tako uspevaju i u neutralnim i blaze alkalnim, bar ova naša "domaća" tj evropska vrsta Ilex aquifolium. Dokaz - Ilexi u Vojvodini. Ilex opaca i neke duge americke vrste su striktni acidofili

Britanske vrtlarske enciklopedije i knjige kod predstavljanja pojedinih rodova i vrsta, veliku pažnju posvećuju upravo kiselosti tla. Britanija je odana "vrtlarska zemlja" i to je za njih veoma važno jer na ostrvima imaju sve, od izrazito kiselih skotskih tresetišta (peaty soil) do plitkih tla formiranih nad "kredom" (chalk, chalky soil)
www.eais.net/soil/#5

Zato posebno upozorenje u vidu jasnog simbola stoji u tim knjigama kod svake acidofilne biljke, da ne bi u startu bilo grešaka i materijalnih troškova kod onih koji veruju takvim izvorima. Gotovo da nikad nisu pogrešili. Za njihovu autohtonu vrstu Ilex aquifolium nema takvog simbola, odnosno, uspeva na većini vrsta zemljišta osim, pretpostavljam "on poore chalk".

www.which.co.uk/docume...154026.pdf

Hmm, na netu su češće greške. Nisam siguran da ceanothus i arbutus sa gornjeg linka obožavaju kredu!!! Ostalo od navedenog vidim u svom okruženju i zaista dobru uspeva a to je i standardna ponuda ovdašnjih rasadnika sa biljkama sa kojim "nema problema".