Kod kuce imam stablo mušmule koje redovno radja pa sam iscupao jedno drvce koje je niklo ispod njega i posadio ga u saksiju.
Visoko je desetak cm i za sada odlicno napreduje.
Interesuje me da li moze da raste kao sobna biljka i da li ce jednog dana na njemu biti plodova?

Sobna biljka verovatno nikada neće postati - treba mu period zimskog mirovanja od oko 60 (možda i do 90) dana, koliko se ja sećam.
To znači da zimi mora biti u hladnom ili napolju.
I koliko znam mušmula se kalemi, pa tvoj 'pelcer' možda i nije mušmula.
Ova istina je možda surova, ali šta da radimo.
Probaj i ti da je kalemiš, ako supeš i meni pošalji jednu

Pa nikla je iz semenki koje padaju ispod drveta, izgleda potouno isto kao i drvo u dvoristu...Na sta se kalemi tj koja je podloga?

Evo je nasa musmula, listovi se suse na krajevima a nemamo pojma zasto...Da li moze da prezimi u stanu, Bonsai Master je pominjao period mirovanja a mislim da nece preziveti zimu ako ostane napolju posto su u NS zime prilicno hladne...

Ako postoji tema, šef će prebaciti.
Otprilike sada je vreme za branje mušmule. Ovde u Vojvodini ih ima dosta, mada rastu kao divlje, ljudi ih retko beru i koriste, neki ih drže samo kao ukras, zbog lepih plodova.

Ukratko:
Mušmula je još jedna biljka iz porodice ruža (uz jabuku, krušku, dunju, šljivu i oskorušu), koja ima više od 100 rodova i 3.000 biljnih vrsta. Drvo naraste do sedam metara, a daje plodove dok je mlado. Često se kalemi na dunju i krušku, i već iste godine može da rodi.
U Evropi se gaji milenijumima, posebno u Francuskoj, a bila je veoma popularna u srednjem veku, a smatra se da je poreklom iz centralne Evrope, ili predela oko Kaspijskog mora.
Mušmula cveta kasno, krajem aprila, pa joj mrazevi ne mogu naškoditi, a cvetovi su beloružičasti, slični jabukovim. Listovi su duguljasti, takođe slični jabukovim, mat, tamnozeleni i maljavi. Sazreva posle oko 180»-190 dana. Plod, koji liči na krušku ili jabuku, je zelenkastosmeđ, tamnosmeđ, riđ ili čokoladnosmeđ, s proširenom čašicom, i prečnik mu je oko pet centimetara.
Kad se uzberu, a to treba činiti kad lišće počne da opada, čak i posle prvih mrazeva, tvrde su i opore, pa ih treba ostaviti nekoliko nedelja da zru, gotovo ugnjile. „Meso” tada postaje meko, sočno, kiselkasto i kremasto, kao puter od jabuke, a neki kažu da podseća na ukus jabukovače, a neki - na vino.
Od mušmule se može praviti marmelada, liker i rakija.
U narodnoj medicini smatra se da mušmule poboljšavaju vid. Takođe, jačaju jetru i bubrege, hrane krv, dobre su protiv slabosti u leđima i kolenima, protiv vrtoglavice i impotencije.

Mmmmmmmmmm, obožavam mušmule , njam, njam

Mogu da ih pojedem tonu i ništa mi nije samo da budu potpuno zrele i onako lepo mljackavo gnjile. Znam i za njihovu lekovitost. Kod nas ih još nema na pijaci

Najlekovitije ih jesti ih ujutru pre jela, kafe, slatkog ili bilo čega drugog.

Ovo gore je japanska mušmula, te sjemenjak daje rod i ne treba je cjepit.

U područjima umjereno vlažne i tople klime, sa 600-700 mm oborina na godinu, na dubokim, plodnim, propusnim, umjereno vlažnim tlima, najbolje uspijeva mušmula, lat. Mespilus germanica.
Nisko stablo ili grm iz porodice ruža, visok 2-5 m.
Odlično podnosi sušu i niske temperature; čvrsto i žilavo drvo sporo raste pa ne strada ni pri temperaturama od minus 35 °C.
Cvate kasno, potkraj svibnja, pa joj ne škode ni kasni proljetni mrazovi. Može se uzgajati u krajevima sa srednjom godišnjom temperaturom 8-9 °C, čak i na nadmorskim visinama 900-1000 ma.

Jednogodišnje sadnice mušmule, dobivene okuliranjem ili običnim spajanjem plemke mušmule i sjemenjaka mušmule, divlje kruške ili oskoruše te dunje MA ili BC-29 kao podloge, posadite u jesen, za blage zime ili u rano proljeće. Malo stablo mušmule lijepo pristaje uz rub tratine ili ispred visokog drveća uz ukrasne niskostablašice i grmlje.

Potrebno joj je 15 četvornih metara, a jama za sadnju, promjera 1 m, mora biti duboka oko 60 cm. Kako biste oblikovali nisko stablo, u proljeće sadnicu prikratite na visini 60-70 cm, a iduće godine za vegetacije ostavite 4-5 najljepših mladica za glavne kosturne grane.
Sve ostale izbojke na deblu i granama ljeti redovito odstranjujte. Druge godine u proljeće glavne grane prikratite na duljinu od 30 cm kako bi se razvila pravilna piramidalna krošnja.
Sljedećih nekoliko godina grane redovito prikraćujte, a poslije krošnju redovito prorjeđujte da ne bude pregusta.
Mušmula prve plodove razvija u trećoj ili četvrtoj godini poslije sadnje, a u punoj rodnosti može dati 60-70 kg po stablu.

Za redovito plodonošenje jednogodišnje grančice svake godine prikratite na polovicu.
Poslije dvadesete godine krošnju povremeno pomladite kako donji dijelovi ne bi ogoljeli.

Mušmula je otporna na bolesti i štetnike pa je dovoljno jedno prskanje bakrenim pripravcima u kasnu jesen ili u proljeće prije početka vegetacije.

Uz redovitu rezidbu, gnojidbu, obradu i zastiranje tla ta voćka, s plodovima pomalo neobična oblika što nalikuje na zvrk, svake godine obilno rađa.
Od cvatnje do dozrijevanja potrebno je 180-190 dana. Zelenkastosmeđi, tamnosmeđi ili čokoladnosmeđi plodovi s proširenom čaškom, za berbe u kasnu jesen, tvrdi su i opori.

Jedite ih svježe tek kad omekšaju, a smeđe, sočno, kiselkasto meso postane kremasto.
Mogu se i prerađivati u voćnu pastu, marmeladu, liker, rakiju, a dodaju se i jabučnici za brže bistrenje.
Sve su sorte mušmule samooplodne, a mogu biti krupnoplodne ili sitnoplodne, jabukolike ili kruškolike.
U nas se najčešće uzgaja domaća krupnoplodna, krupna nizozemska i kraljevska.
ovo sam kopirala iz jednih novina - pa kome treba.

neverovatno ali istinito,ove sezone u KG je bilo musmula na sve strane! inace musmule imaju lekovito dejstvo po floru stomaka a uskoro cu napisati i par recepata ako ih nadjem

Da li klima u Sremu pogoduje Musmuli? Ima li neko iz ovog podrucja posadjene musmule i kakva su iskustva? Ja sam zainteresovan da posadim par komada.

Vladan citat:

Da li klima u Sremu pogoduje Musmuli? Ima li neko iz ovog podrucja posadjene musmule i kakva su iskustva? Ja sam zainteresovan da posadim par komada.

Mušmule odlično uspevaju u Vojvodini. Ja sam pre neku godinu posadio 2 u baštu i svake godine rode kao lude. U Rasadniku na Rimskim Šančevima imaju neke stvarno krupne mušmule.

Snježna citat:

Ako postoji tema, šef će prebaciti. Otprilike sada je vreme za branje mušmule. Ovde u Vojvodini ih ima dosta, mada rastu kao divlje, ljudi ih retko beru i koriste, neki ih drže samo kao ukras, zbog lepih plodova. Ukratko: Mušmula je još jedna biljka iz porodice ruža (uz jabuku, krušku, dunju, šljivu i oskorušu), koja ima više od 100 rodova i 3.000 biljnih vrsta.

Pogrešno je govoriti da mušmula i ruže spadaju u istu familiju (porodicu).
Po staroj klasifikaciji bila je samo familija Rosaceae, a po novijoj klasifikaciji podela je malo drugačija.
I ruža i mušmula zajedno pripadaju odeljku semenica (Phylum Spermatophyta), pododeljku skrivenosemenica (Subphylum Magnoliophytina ili Angiospermae), Klasi dikotiledonih biljaka (Classis Magnoliatae), podklasi Rosidae i redu Rosales u kome se razlikuju familije.
Između ostalog i familija Malaceae gde pripadaju rod Cydonia ili dunja, Sorbus ili oskoruša Mespilus - mušmula, Crataegus - glog, malus - jabuka, pirus - kruška..., dok breskva, badem, kajsija, trnjina, kao i višnja, trešnja i šljiva pripadaju porodici Amygdalaceae.
Ruža pripada familiji Rosaceae, kao i kupine i maline.

Ako si cupnuo verovatno si cupnuo podlogu koja je u vecini slucaja dunja. Naravno ne sorta vec podloga dunje npr. Provansalska, ba 29 ... Tako da ti musmula nece roditi a pored problema sto mora da skupi sumu negativnih temperatura mislim da bi bila prevelika za kucu.

Moze li musmula da se dobije iz semena?Ima li neko iskustva?