Na tromedji izmedju venecuelanskih republika Anzoategui, Miranda i Guarico nalazi se jedan vrlo pintoreskni gradic - Valle Guanape.

Nedaleko od grada ima jedno planinsko jezero gde sam par puta ranijih godina ishao da pecam sa familijom (dok sam josh bio ozenjen).

Valle Gunape je poznato po mnogim interesantnim detaljima, a svakako je jedan od njih i tetka Angelina Perez, koja ima najinteresantniji rasadnik mozda u chitavoj Venecueli..

Tetka Angelina ima oko 65 godina, ali je vrlo inteligentna, oshtroumna i lepa zena za svoje godine. (Ih, shto nije jedno 25 godina maladja, udvarao bi joj se! Rekao sam joj to!)

Pre mnogo godina joj je umro muz, pa sada ona sama, sa radnicima, odrzava neverovatan rasadnik koji se prostire na otpilike na 5-6 hektara.

Pored divne stare kuce u kolonijalnom stilu koja je na samom ulazu, pochinje vrt.

Veliki deo prekriva jedan stari Saman (drvo) enormnih proporcija, koji cene da je star oko 700 godina!

Na njemu su zakachene mnoge bromelije i orhideje najredjih vrsta i boja..

Kasnije dolazi vrt orhideja koji je pricha za sebe.. Uvek ima na stotine orhideja koje cvetaju, preko chitave godine. Najobilnije cvetanje je u mesecu maju.



Posle toga dolazi ono najzanimljivije: vrt BONSAIJA!

Josh Angelinin pokojni muz je pocheo da gaji bonsaie pre skoro pola veka!

Imao ih je jakom mnogo, ali sada je ostalo (kada sam ja bio!) josh samo stotinak komada, ali kavih!

Verujte, da ni japanski (koje sam video na slikama) nisu nishta lepshi!

Tetka Angelina posebno pazi te bonsaie, jer kaze, to je uspomena na supruga.

Nerado ih prodaje, ali ja sam bio navalio kao svrab (znate vec gde), pa mi je MORALA da mi proda jedan bonsai - Cikas palmu, koja je bila prosto neverovatna!
Koshtalo me je to zadovoljstvo 300$, ali vredelo je.

Stablo bonsaija se videlo da je bilo vrlo staro i bilo je polegnuto. Listovi su bili fantastichni.

Svi koji su to kasnije videli u mojoj kuci ostajali su zadivljeni.


Na zalost, jedan dan je jedan moj dobar prijatelj trazio bonsaji da ga odnese i pokaze nekom u Karakas..
Dao sam mu, nisam imao kuda..

Nije mi odmah vratio, a kada mi ga je vratio, cikas je pocheo da se sushi. Ko zna shta su mu bili uradili...

Prvo mi je pozutelo i opalo lishce, isteralo je ponovo i opalo, pa tako par puta dok na kraju nije vishe isteralo...

Uradio sam sve da ga spasem, ali nisam uspeo


Od ostalih tetka Angelininih bonsaija za oko mi je zapao mali mango koji je imao plod normalne velichine, razni oblici Pino caribe, grozdje sa plaze i josh neke tropske biljke koje slabo poznajem.




Posle dolazi veliki rasadnik tropskih biljaka, a nakon toga , na dva hektara Caoba, drvo od koga se dobija najbolji furnir na svetu i koje koshta...ih! Samo ta dva hektara pod stablima koja su debela u prechniku preko 70 cm. vredi chitavo jedno bogatstvo...



Pitam ja na kraju domacicu da li bi to sve prodala, a ona kaze da bi, jefitno..

Pitam: Koliko? a ona kaze tiho "3 miliona"

Chini mi se prejeftino. Kazem "Pa to je jako jefitno!" A ona se nasmeja i reche "Ali DOLARA!".

Verujte, i u dolarima je prejeftino, o kavoj se lepoti i vrednosti radi!

300 dolara mi deluje jeftino za biljku kakvu si opisao. Ja neke moje, verovatno lošije, ne bi prodao ni za duplo više.