Fatka citat:

Imam jedno pitanje za vas: u jesen kada vadite iz zemlje i prebacujete u saksiju, da li ima jače žile i da li ih malo skraćujete?

A ko ih iz zemlje vraca u saksiju? To prvi put cujem. Caesalpinija vec prve godine razvija "kilometarsko korenje" u zemlji. Zato tako brzo napreduje u njoj i neprekidno cveta, za razliku od onih u saksiji. Jednom posadjena, ne moze se izvaditi/presaditi, a da se znatno ne izmasakrira koren. Pitanje je da li bi to prezivela i da li bi na takvim ranama pocelo truljenje tokom zimskog mirovanja.

Iz predhodnog posta ja procita da su u proljece stavljali u zemlju a na jesen vade, zato sam pitala za korijen.

Mary Jo citat:

Moja matora je prezimila u vrtu, zasticena i opet nije cvetala, ali je lepo drvce

Moja nije tako matora, ali je, takodje, lepo dvogodisnje drvce!!!
Ali, ako ti je za utehu, ja imam jos jedno lepo, malo starije i dosta vece drvce, cassiu! Cvetove gledam ovde, na forumu!

Fatka citat:

Iz predhodnog posta ja procita da su u proljece stavljali u zemlju a na jesen vade, zato sam pitala za korijen.

Fatka, da molim te citat tog posta, ja to ne mogu da nadjem, da je neko čupao pa sadio. I kako mu je to uspevalo ???

Evo Jovane:

Deniman citat:

Hvala, hvala. Naravno da ću semenke da podelim i ja sam ih dobila. Od proleća do jeseni Caesalpinia je zasađena u baštu, a u oktobru je vadim iz zemlje i stavljam je u saksiju. Prezimljava u hladnoj prostoriji zajedno sa citrusima. Seme sam dobila pre 7 godina, sada je biljka oko 1,2 m visoka. Eksperimentisala sam pre tri godine, ostavila sam je napolju tokom zime, zaštitila je, ali to nije pomoglo, biljka se smrzla do korena. Na svu sreću tokom kasnog proleća izrasla je nova i više je ne smem ostaviti napolju tokom zime. Sada je na sunčanom mestu i skoro svaki dan je zalivam.

Hvala Fatka, Lidija Još samo da znam od kada je taj post, nekako sam ga propustio a bas pratim ovu temu. Jel to nešto istorijsko? Dobro bi bilo da se autor javi pa nam objasni koliko je korenja morao da reže i kako je uspeo da prezimi biljku a da na presecima ne počne truljenje jer je biljka u tom periodu u dubokom snu i teško da može da se bori sa vlagom i gljivicama u saksiji i zemlji u saksiji. Kolika je to onda saksijentina, pošto caesalpinija pušta korenje do Japana

Caesalpinija nikako ne voli da joj se dira koren. Ja sam moje dve drzao prosle godine u saksijama koje su bile zakopane u zemlju. Cvetale su preko leta a na jesen sam ih izvadio iz zemlje i prebacio u radionicu. To "vadjenje" je zapravo bilo cupanje jer su biljke kroz rupe na saksijama prosle sa zilama debljine malog prsta i ukorenile se u tlo. Proletos su permanentno prebacene na isto mesto. Zakljucak je da im ovo seljakanje nikako nije pasovalo. Olistale su tek krajem juna a nisu cvetale uopste, drugim recima kunjale su celu sezonu.

Ja nisam nikakav stručnjak, ali često mi je moje iskustvo od velike pomoći da ne upropastim svoje biljke. Od kad mi se Caesalpinia smrzla do korena jedne zime i jedva se oporavila, otada je redovno vadim svake jeseni. Koren joj nije baš tako robustan. Trudim se da koren vadim zajedno sa zemljom i tako biljku stavljam u saksiju. Dosad nisam imala problema sa prezimljavanjem u hladnoj prostoriji. Ove jeseni ću je isto izvaditi, ja neću da rizikujem.

Deniman, da li, sa takvim "rezimom" vadi-sadi, tvoja caesalpinia redovno cveta i koliko dugo (u mesecima)? ¨
Moguce da je takvim "skolovanjem" dobila za nju neprirodan mali i
razgranat koren koji ima puno sitnih zilica,
kao sto se dobija recimo u rasadnicima cetinara, kada se svakogodisnim presadjivanjem formira korenov grumen kruznog,
loptastog oblika sa koga ne otpada zemlja, pa se tako lakse balira i bolje primi kada se sadi na stalno mesto.

U pravu si, koren je kratak, nekoliko debljih korena ima i mnogo žilica. Uvek se trudim da ne oštetim koren, kada vadim biljku.
Pošto mi je Caesalpinia stradala od zime pre nekoliko godina, trebalo je dosta vremena da se oporavi i tek sada je postala lepa biljka i prvi put mi cveta, kao što sam već i pisala. Plašim se da će stići i prava zima i ona će još uvek da cveta, toliko pupoljaka ima.

Deniman citat:

U pravu si, koren je kratak, nekoliko debljih korena ima i mnogo žilica. Uvek se trudim da ne oštetim koren, kada vadim biljku. Pošto mi je Caesalpinia stradala od zime pre nekoliko godina, trebalo je dosta vremena da se oporavi i tek sada je postala lepa biljka i prvi put mi cveta, kao što sam već i pisala. Plašim se da će stići i prava zima i ona će još uvek da cveta, toliko pupoljaka ima.

Da, ti si i ne znajuci, "skolovala" svoju caesalpiniju. E sada je to vec eksperiment. Kako si opisala, ona se "otela" i cveta neumorno. Tako i treba. Cvetace do prvih hladnijih dana u oktobru i onda ce poceti da odbacuje list. U novembru treba da je "gola". Onda probaj da je izvadis.

Ono sto je sada kljucno pitanje, kakav ce joj koren biti u novembru. Da li ce glavnina ostati tako "zbijena" i pogodna za presadjivanje ili je pustila koren "do Japana" kako ja volim da kazem. Meni je uvek bila situacija-kada napreduje i cveta ceo vegetacioni period, koren joj strasno ode u dubinu i daljinu. To je povezano. Zato tako divno i napreduje. Ali, to je nepovoljno za presadjivanje natrag u saksiju.

Zato te molim da nas obavezno izvestis kakvo ces stanje korena zateci u novembru kada je budes vadila. Ako tako dobro napreduje a zadrzi mali, zilicasto-mrezasti koren, to je ohrabrujuce za sve nas, da i mi pokusamo sa takvim uzgojem. Citao sam da tako nesto odlicno podnose brugmansije i plumbago, ali ne i caesalpinije.

Svakako ću je izvaditi i onda stiže izveštaj o stanju korenja.
Mnogo sam čitala o ovoj biljci i savetuje se da biljka treba da provede zimu u hladnom stakleniku, gde je temperatura između 8 i 10°C, jer nije otporna na mraz. Zato se i plašim da je ostavim napolju (jednom se već smrzla).
Problem je samo da je ona svake godine sve veća, a možda će tako da postane i otpornija na naše hladne zime.

Evo je, konačno. Od jučer je počela otvarati pupoljke.

Moguce da se tebi caesalpinia smrzla jer si iz Sombora,a tu su,ako dobro znam,zime znatno hladnije nego u Novom Sadu i posebno Beogradu.
Moja ,posadjena ovog proleca u zemlju,narasla je preko metra,razgranala se,cveta i izgleda impresivno.
Sad sam u nedoumici sta da radim,ja sam na periferiji Beograda,ali uz sam Dunav,temperatura ne ide ispod -15 a i to retko,uglavnom do -10C kad je bas najhladnije. Uz neko utrpavanje,ona bi to trebala preziveti,zar ne? Jovane? Drveni?

Znam samo da ja moje sigurno više neću vaditi iz zemlje pa neka se i smrznu.
Izgleda da im je jako bitna lokacija. Kod Jovana sam video kako je on pozicionirao svoje Caesalpinie. Biljke su sa severa i istoka zagrađene zidom a sa druge dve strane su otvorene. Leti se toplota odbija od zidova i kad je napolju vrelo, tamo je pakao. E ta žega im dođe ko budali šamar.