A ti,ako ne mozes da jedes psenicne klice,ostavi ih u malo mlake vode,pa -na lice!Ne zezam se,ulje psenicnih klica je jedan od najmocnijih prirodnih antioksidanasa.Prirodna antirid maska.Jos ako tome dodas mleveno seme lana-zablistaces.

Ili pomešaj kašiku klica sa kašikom malteksa i eto ti zdrav energetski doručak a mislim da može i maska mada se ništa ne razumem u kozmetiku (ovo drugo nisam bašsiguran). Tako sam čuo od drugarice.

Pšenične klice

Vitamine i mikroelemente ne morate da kupujete, bez obzira kako bili reklamirani. Sve možete da napravite i kod kuće, i to iz - proklijale pšenice, koja se priprema vrlo jednostavno.

U dve tegle od 1 litra sipati po 3 - 5 kašika oprane pšenice. U prvu teglu nasuti vode i držati ju 24 sata na toplom mestu. Posle ta 24 sata vodu iz prve tegle prosuti, teglu ponovo zatvoriti i ostaviti da stoji. Istovremeno naliti pšenicu u drugoj tegli i ostaviti da stoji 24 sata. Posle toga prosuti vodu iz druge tegle, poklopiti ju i ostaviti, a do tada je u prvoj tegli pšenica već proklijala. Ona je spremna za upotrebu i treba samo da ju operete prethodno prokuvanom i ohlađenom vodom. Tako, koristeći naizmenično dve tegle, možete svakoga dana da imate spremnu porciju proklijale pšenice, a sa njome i sve materije koje su potrebne.

da li ste culi koliko je ovo zdravo ??????? ako neko ima iskustva,bilo bi lepo da ih podeli sa nama koji smo tek pre neki dan culi za ovu vitaminsku bombu i "lek za sve" !!!!!

Da li misliš na zelenu magmu odnosno ječmenu travu?

Ne,bas mislim na psenicnu travu! Znam za zelenu magmu,ovo je skoro isto to,samo mnooogo jeftinije! (kad kazem "skoro" isto,razlika je samo u jednom vitaminu koga ima vise u jecmenoj travi,odn. magmi!)Da ja ne bih prepricavala i propustila da nesto napisem,najbolje je posetite www.psenicnatrava.com ! (iskopirala bih ceo tekst ovde,ali ne znam kako se to radi!!!)

Evo ja sam iskopirala pa nek cita svako ko je zainteresiran: PŠENIČNA TRAVA

Pšenična trava pripada porodici slatkih trava, kojih ima preko 6000 vrsta. Ima dugu, bogatu istoriju i uglavnom je svima poznata. U Egiptu, još 5000 godina pre Hrista, proizvodnja pšenice je bila najrazvijenija poljoprivredna grana. U antičko doba, mladi vrhovi pšenične trave važili su za delikates. Stari Kinezi koristili su je za jačanje organizma, čišćenje krvi i upalnih procesa. U iste svrhe koristili su je i Indijanci u Srednjoj Americi. Pominje se u Starom i Novom Zavetu, a vezana je i za mnoge hrišćanske običaje. Za Božić je obavezna za trpezom, sa svećom u sredini, kao simbol napretka i zdravlja. Uskršnju trpezu takođe ukrašava pšenična trava sa jajetom u sredini.

Poznato je da životinje biljojedi instiktivno svoje potrebe za vitaminima i hranljivim elementima zadovoljavaju upravo koristeći mladu pšeničnu travu. I, zaista, mogla bi se nazvati idealnom i kompletnom hranom jer je neobično bogata vitaminima, mineralima, lipoidima, hormonima i hlorofilom. Činjenica je da hlorofil ima razna lekovita svojstva: čisti i obnavlja ćelije, steriliše rane, prečišćava vodu od fluorina i drugih otrovnih supstanci. Sok od ove trave deluje protiv svraba, uklanja bubuljice, leči oboljenja usta i desni, ždrela i sinusa, organa za varenje i disanje. Čak postoje opravdane indicije da organizmu pruža zaštitu od štetnog dejstva radijacije i pomaže mu u borbi protiv raka i drugih bolesti.

Pšenična trava i sok od nje su u Japanu i Americi više od jedne decenije najprodavaniji prirodni proizvod, u isto vreme i odlično pomoćno sredstvo u lečenju raznih bolesti. Važi pravilo: "Ko želi da ozdravi ili ostane zdrav, treba da više puta u toku dana (3 - 5 kafene kašičice) uzima sok od pšenične trave, geršle, ječma..."
Treba znati da jedna kafena kašika sušene pšenične trave, geršle ili ječma ima potpuno istu hranljivu vrednost kao 2 - 3 porcije presnog, organski gajenog povrća.

Postupak dobijanja pšenične trave je sledeći:

Pšenična zrna, koja su prošla proces natapanja i klijanja (vidi objašnjenje), gusto rasporedite u plastičnu posudu na koju ste već stavili šumsku rastresitu zemlju debljine 4 cm. Aku u tu zemlju, zbog rastresitosti, stavite nekoliko kišnih glista, tim bolje. Pokrijte sa nekoliko listova novinske hartije. Sve to omotajte crnom plastičnom kesom koju ste prethodno izbušili. Nakon tri dana, otkrijte zemlju i svakodnevno je vlažite vodom. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne i mokra. Otkrivenu plastičnu posudu stavite na mesto koje nije direktno izloženo suncu, na temperaturi od 18 do 20 stepeni Celzijusovih. Žetva počinje posle 10 do 14 dana, s tim da se na jedan do dva dana pre toga posuda iznosi na sunce (zbog sinteze hlorofila). Uzima se cela biljka, zajedno sa korenjem i makazama seče pšenična trava. Koristi se kao salata ili dodatak drugim salatama.

Ukoliko nemate uslova ili vremena da sami gajite pšeničnu travu, to ne znači da treba da se odreknete njene lekovitosti. Kod nas je možete poručiti svežu ili u osušenom stanju (samlevenu u prah), gajenu na organski ispravnom zemljištu, daleko od civilizacije i bez upotrebe pesticida i herbicida...

Ako pratite prirodu, ne možete pogrešiti.

[quote="dona"
Ukoliko nemate uslova ili vremena da sami gajite pšeničnu travu, to ne znači da treba da se odreknete njene lekovitosti. Kod nas je možete poručiti svežu ili u osušenom stanju (samlevenu u prah), gajenu na organski ispravnom zemljištu, daleko od civilizacije i bez upotrebe pesticida i herbicida...
Ako pratite prirodu, ne možete pogrešiti.[/quote]

Dona a gde moze da se naruci-kupi samlevena u prahu.

Ovi su brojevi bili na stranici odakle sam kopirala tekst pa Ljubinka proveri ako te intersuje Srbija:
+381 18 718-264
+381 63 82-73-785

Austrija:
+43 650 3-27-03-79

e-mail:
info @ narodnilekar.co.yu
www.psenicnatrava.com

Sok od pšenične trave

Sok od pšenične trave je pravi dar prirode i sadrži sve elemente neophodne organizmu.
Ogroman je izvor hlorofila (70%), enzima, minerala, vitamina, aminokiselina (proteina najbolje kvaliteta).
Hlorofil, ta biljna krv je po svojoj molekularnoj građi slična ljudskoj krvi. Razlika je u tome što hlorofil sadrži atomsko jezgro magnezijuma, a hemoglobin atomsko jezgro gvožđa.
Hlorofil i belančevine daju hemoglobin od koga se sastoji 75% naših ćelija. Zdrava krv i krvna slika su u direktnoj vezi sa zelenom biljnom hranom.

Sok sadrži:

- antioksidanse
- beta karotin
- vitamine A, B, E, C, F, K
- holin
- 70% hlorofila
- minerale
- žive enzime
- 21% aminokiseline


Lekar i biohemičar dr T. Ernst je otkrio i izolovao antikancerogeni vitamin B17 (laetrile) koji se nalazi i u pšeničnoj travi (dvostruko više ga ima u soku od ječmene trave).
Marta 1984. izlazi saopštenje dr Robinsona "žive namirnice i kancer" sa spektakularnim saznanjem:

- presna hrana umanjuje rizik od raka 75%
- sok od pšenične trave 95%

Primena soka od pšenične trave:

- odlično sredstvo za čišćenje krvi;
- za jačanje kostiju i zglobova;
- kod stomačnih tegoba, pospešuje varenje, reguliše metabolizam;
- klistiranjem sokom od pšenične trave otklanjaju se štetne naslage sa zidova debelog creva;
- otklanja malaksalost i vraća vitalnost;
- odlično deluje na srčani mišić i cirkulaciju krvi;
- poboljšava rad pluća;
- deluje pozitivno kod muškog i ženskog steriliteta zbog visokog sadržaja vitamina C i E.
- sprečava pojavu sede kose, usporava proces starenja;
- odličan je za regulaciju šećera u krvi;
- reguliše krvni pritisak.

SOK OD PŠENIČNE TRAVE = VAŠ POTPUNI OBROK
Gospodin H. Earp - Thomas je izolovao preko 100 različitih materija od vitalnog značaja za organizam u soku od pšenične trave. Njegova analiza pokazuje da upravo 0,4 cl svežeg soka zadovoljava skoro sve dnevne potrebe organizma, što se jasno vidi iz ove tabele:
Miligrama (mg) Procenata (%)
vitamin A 7,15 89
vitamin B1 1,45 131
vitamin B2 10,15 677
vitamin B3 37,55 250
vitamin B6 45 403
vitamin B12 15 500
vitamin C 157 209
vitamin D 14,30 168
vitamin E 15,70 130
vitamin H 5,05 1683
vitamin K 4,0 61
folna kiselina 5,54 1800
gvožđe 28,50 230
jod 1 50
kalijum 1600 178
kalcijum 257 80
bakar 25 1666
magnezijum 51,50 17
mangan 5 100
fosfor 257 18
selen 0,50 500
cink 2,50 21

Ovo je bez sumnje veoma zdrav napitak/jelo, ali mi nije jasno odakle tu vitamin B12, kada ga u biljkama nema. Pa i za vitamin D je cudno da je tu, navodno, prisutan.
Hm, hm, hm.

Da li netko ima i recept kako se pravi taj sok?

dona citat:

Postupak dobijanja pšenične trave je sledeći: Pšenična zrna, koja su prošla proces natapanja i klijanja (vidi objašnjenje), gusto rasporedite u plastičnu posudu na koju ste već stavili šumsku rastresitu zemlju debljine 4 cm. Aku u tu zemlju, zbog rastresitosti, stavite nekoliko kišnih glista, tim bolje. Pokrijte sa nekoliko listova novinske hartije. Sve to omotajte crnom plastičnom kesom koju ste prethodno izbušili. Nakon tri dana, otkrijte zemlju i svakodnevno je vlažite vodom. Zemlja treba da bude vlažna, ali ne i mokra. Otkrivenu plastičnu posudu stavite na mesto koje nije direktno izloženo suncu, na temperaturi od 18 do 20 stepeni Celzijusovih. Žetva počinje posle 10 do 14 dana, s tim da se na jedan do dva dana pre toga posuda iznosi na sunce (zbog sinteze hlorofila). Uzima se cela biljka, zajedno sa korenjem i makazama seče pšenična trava. Koristi se kao salata ili dodatak drugim salatama. Ukoliko nemate uslova ili vremena da sami gajite pšeničnu travu, to ne znači da treba da se odreknete njene lekovitosti. Kod nas je možete poručiti svežu ili u osušenom stanju (samlevenu u prah), gajenu na organski ispravnom zemljištu, daleko od civilizacije i bez upotrebe pesticida i herbicida... Ako pratite prirodu, ne možete pogrešiti.

Jedino se neslažem da se zemlja pokriva novinama. Pošto imam dugogodišnje iskustvo u klijanju žitarica, mahunarki, deteline i drugih biljaka koje se jedu presne. Novine sadrže u sebi dosta olova koje se upija u zemlju, pogotovo su opasne novine u boji koje imaju teške hemikalije za bojenje papira. Radije koristim običan beli papir ali ne onaj za fotokopiranje jer i njega prave od nekih toksičnih materija narošito da bi bio onako beo. Najbolje je naći stare papirne vreće ali one proste žuto-sive ili neštampan novinski papir. Nikako novine jer će sve biti kontraproduktivno. Papirus je dobar ali je skup. Može i lanene krpe one obične iz kuhinje. Ako hoćete više klijališta ja sam pravio police i u njima držao razne klice samo ih pred kraj iznosim na sunce. Ovo je mnogo zdravija i puno jeftinija varijanta nego kupovina gotoe trave ili praha koji su "očajno" skupi a pri tom imate zadovoljstvo da ste sami proizveli vašu harnu . Sok pravim tako što sve to posle ubacim u sokovnik(mora biti dobar sokovnik) i pijem sok a "pulpu" koja ostane ide u salatu ili neka druga jela.

Turin_Turambar citat:

Ovo je bez sumnje veoma zdrav napitak/jelo, ali mi nije jasno odakle tu vitamin B12, kada ga u biljkama nema. Pa i za vitamin D je cudno da je tu, navodno, prisutan. Hm, hm, hm.

U klicama ima vitamin B12 ali ga nema ni u semenki a ni u odrasloj biljci. Zato se i klijaju semenke jer u samoj klici u momentu klijanja je sva enegija i snaga života. Postoji tačna tabela kada se koja klica od koje biljke koristi za ishranu odnosno kada su energetski najjače. Ja sam nekad imao tu literaturu koju sam pogubio ali sad ponov skupljam, dosta o tome pišu Hrvatski. Mada ima dosta knjiga na Engleskom.

Upotreba klica u ishrani je klasičan primer ishrane presnom hranom. Za samoproizvodnju klica vam ne treba mnogo preduslova. Dovoljno vam je malo dobre volje, staklena tegla, gaza i gumica za teglu. Oprana, puna zrna potopite u čistu mlaku vodu i to dva prsta zrna, tri prsta vode. Po isteku vremena natapanja, zrna procedite, a vodu nikako ne bacajte već je pijte jer je puna minerala i vitamina. Teglu prekrijte gazom i učvrstite gumicom. Dok klice ne narastu 1,5 do 2 cm ispirajte ih jednom do dva puta dnevno hladnom vodom. Moraju biti uvek vlažne, ali ne mokre. Nekoliko sati pre upotrebe, proklijala zrna (klice) stavite na sunce radi formiranja hlorofila. Neutrošene klice možete čuvati više dana u frižideru, zatvorene u plastičnoj posudi ili tegli. Ispirajte ih svakog dana hladnom vodom.



Vreme natapanja pšeničnog zrna je 12 sati, a vreme klijanja od 3 do 4 dana. Idealna temperatura klijanja je 20 Celzijusovih stepeni.
Na potpuno isti način mogu klijati i zrna ostalih žitarica i drugog semenja. Samo je vreme natapanja i klijanja drugačije. Pogledajte tabelu:


Potrebno vreme natapanja i klijanja žitarica
Vrsta Vreme natapanja Količina Vreme klijanja Namena
Pšenica 12 sati 200 g 3 - 4 dana salate, musli, supe, riđuvelak, desert
Suncokret 24 sata 200 g 2 - 3 dana sosevi, salate, dodatak jogurtu
Heljda 3 - 4 sata 100 g 2 - 4 dana musli, namaz, salate, dodatak supama
Ovas 10 sati 200 g 2 - 3 dana musli, hleb, supe
Sočivo 12 sati 100 g 3 - 5 dana salate, supe, namazi, pire
Kukuruz 12 sati 200 g 2 - 3 dana musli, corn-flex
Mungo pasulj 12 sati 100 g 3 - 5 dana supe, salate, pire, sendviči, sokovi
Pirinač 24 sata 200 g 4 - 5 dana salate, supe, prilog jelima
Susam 8 sati 200 g 2 dana preliv za salate, musli, sosevi, desert
Soja 12 sati 100 g 2 dana mleko, supe, prilog jelima
Azuki pasulj 12 sati 200 g 5 dana salate, sendviči, pire