specijalac citat:

@drveni - Između ostalog za pH vrednost prirodne kišnice odgovoran je način njenog nastanka. Naime, prolaskom kroz atmosferu dolazi do vezivanja ugljen dioksida u njenim kapima. Kako znamo da CO2 utiče na vodu tako što se u njoj "rastvara" i formira hemijsku ravnotežu sa ugljenom (slabom) kiselinom (CO2 + H2O -> H2CO3) logičan je zaključak da CO2 iz atmosfere menja pH kapi kišnice. Kišnicu je najbolje odmah iskoristiti jer stajanjem dolazi do razlaganja molekula ugljene kiseline prirodnim reakcijama (oksidacijom). Proces je svakako ubrzan visokom spoljašnjom temperaturom. što uzrokuje porast njene pH vrednosti. Ne uzimajući reakciju sa posudom u obzir. Da ne spominjem da se stajanjem kod prirodne kišnice formiraju "žabokrečine" koje takođe doprinose povećanju njene pH vrednosti. Još jednom napominjem da nisam hemičar, a ako sam ja možda negde i pogrešio, lakmus papir sigurno nije! Pozdrav Igor

Sve je tačno. Sem ovaj deo o povećanju pH. Rastvoreni CO2 ne povećava već smanjuje pH. Ugljena kiselina je slaba kiselina i nikako ne može povećati pH. Ako dodamo i efekat azotnih i sumpornih oksida iz atmn. (aerozagađenje) pad pH vrednosti je još očitiji. Svi smo čuli za kisele kiše.
Lakmus papir neće slagati ali bure u kom skupljaš kišnicu hoće, naročito ako je u njemu pre kišnice držan kreč ili nešto slično.

H2CO3 jeste kiselina i on je odgovoran za pH vrednost kišnice - kiselost, međutim organizmi koji se nastane u buretu konzumiraju CO2 za životne procese pa stoga doprinose razlaganju ugljen dioksida iz jedinjenja, što uzrokuje porastom pH vrednosti kišnice nakon izvesnog vremena ukoliko ne bude upotrebljena.

Bure koje koristim je plastično a prethodno nije ništa drugo u njemu bilo skladišteno. I dalje mislim da prirodna kišnica stajanjem gubi na kvalitetu dok veštačka (proizvedena) gotovo da je istog kvaliteta barem 2-3 nedelje nakon spravljanja. Porast pH vrednosti prirodne kišnice nije posledica niti CO2, niti ostalih "zagađivaća" iz atmosfere (oni su odgovorni za njeno sniženje) već naprotiv proces razlaganja jedinjenja koje čine kišnicu pH kiselom!

specijalac citat:

H2CO3 jeste kiselina i on je odgovoran za pH vrednost kišnice - kiselost, međutim organizmi koji se nastane u buretu konzumiraju CO2 za životne procese pa stoga doprinose razlaganju ugljen dioksida iz jedinjenja, što uzrokuje porastom pH vrednosti kišnice nakon izvesnog vremena ukoliko ne bude upotrebljena.

Nemoguće je da mikroorganizmi SAMI svojim metabolizmom toliko povećaju pH vrednost kišnice da ona postane bazna. To o čemu pričaš je deo ugljeničnog ciklusa koji se odvija u okeanima ali naše bure je suviše mali sistem da bi takve zavisnosti u njemu bile uočljive. Druga stvar, ugljenični ciklus je uravnotežen i od morske vode pravi pufersku smešu sa stabilnom pH koja se opet blago pomera ka nižim (kiselijim) vrednostima usled pomenutog aerozagađenja i povećanja emisije CO2.

specijalac citat:

Porast pH vrednosti prirodne kišnice nije posledica niti CO2, niti ostalih "zagađivaća" iz atmosfere (oni su odgovorni za njeno sniženje) već naprotiv proces razlaganja jedinjenja koje čine kišnicu pH kiselom!

Kiselost, odnosno povećanje kiselosti se manifestuje smanjenjem pH vrednosti. Te stvari su obrnuto proporcionalne. Voda je kiselija što je njena pH vrednost niža.
Ja isto koristim kišnicu za zalivanje, i povremeno merim pH. pH vrednost moje kišnice je uvek 6 bez obzira što se skladišti u betonskom rezervoaru. Poznato je da je beton blago bazne reakcije ali se zbog starosti cisterne i dugotrajnog kontakta sa vodom površinski sloj betona očigledno inaktivirao i više ne utiče na pH vode.

drveni citat:

specijalac citat: Porast pH vrednosti prirodne kišnice nije posledica niti CO2, niti ostalih "zagađivaća" iz atmosfere (oni su odgovorni za njeno sniženje) već naprotiv proces razlaganja jedinjenja koje čine kišnicu pH kiselom! Kiselost, odnosno povećanje kiselosti se manifestuje smanjenjem pH vrednosti. Te stvari su obrnuto proporcionalne. Voda je kiselija što je njena pH vrednost niža. Ja isto koristim kišnicu za zalivanje, i povremeno merim pH. pH vrednost moje kišnice je uvek 6 bez obzira što se skladišti u betonskom rezervoaru. Poznato je da je beton blago bazne reakcije ali se zbog starosti cisterne i dugotrajnog kontakta sa vodom površinski sloj betona očigledno inaktivirao i više ne utiče na pH vode.

Pogledaj malo bolje, upravo sam to i ja rekao samo na nešto drugačiji način.

Pozdrav
Igor

Evo kako izgledaju neki od kalema sa početka meseca. Unija između podloge i pupoljka uzetog sa plemke nastala je za nepune dve nedelje, 10-ak dana (10-11 dana). Kao što se sa slike može primetiti već je uveliko u toku postupak forsiranja rasta plemke koji sam inicirao prostim odsecanjem gornjeg dela podloge na 2-3 cm iznad mesta kalemljenja. Nekoliko podloga sam eksperimentalno savio i zavezao za podlogu, a neke zasekao iznad mesta kalemljenja. O uspešnosti ovih tehnika ću kasnije podneti izveštaj.
Postupci kojima sam kalemio početkom jula meseca bili su mešoviti, međutim, većinom su preovladavale varijacije kalemljenja na pupoljak. Pre svega zbog svoje jednostavnosti i visokog procenta uspešnosti.
Na slikama su prikazane podloge kalemljenje "inverted T budding" i "chip budding" tehnikama. Ova druga tehnika (chip budding) se meni čini prilično zgodnom. Kod navedene tehnike je važno obratiti pažnju na spoj. Kambijumski slojevi podloge i plemke se moraju gotovo savršeno poklapali, kako ne bi došlo do curenja sokova.













Pozdrav
Igor

Citrus limon - Limun je drvo iz roda Citrus - porodica Rutaceae i njegov plod, poreklom je iz Indo-malajske oblasti.


Rezultat je davnog ukrštanja po svoj prilici pomela i citrone, ali već vjekovima uspijeva kao samostalno drvo koje se razmnožava reznicama ili kalemljenjem.

Limun se kod nas mnogo gaji, to je nisko drvo, sa bodljikavim vrhovima grana, kožastim sjanozelenim listovima eliptičnog oblika, dužine do 6 cm, sa okriljenom lisnom drškom, sama granica između drške i same liske nije jasno vidljiva. Cvetovi su beli, mirišljavi, plodovi krupni, žuti. Biljke limuna koje se dobijaju setvom semenki neće da plodonose, ali daju gorke plodove. Da bi se dobio pravi jestivi pitomi limun, biljku treba kalemiti na isti način kako se kaleme vožke, tj. na okce. Ovo kalemljenje je lako, ali događa se da razvitak kalema bude veoma usporen, te da se izbojak iz okca razvije tek posle 7-8 meseci.

Preko zime limun treba držati u hladnijoj prostoriji, oko 6 C, može i sa malo svetlosti. Preko leta na jačoj svetlosti, direktno na suncu, uz redovno jače zalivanje mlakom vodom i redovnim pranjem listova.

Mlade biljke se presađuju svake godine, a starije svake 3-4, s tim što se svake godine u saksiji ili sanduku zamenjuje gornji sloj zemlje. Zemlja za limun, kao i za srodne vrste je smeša humusa, peska, stajskog đubriva i nešto malo gline. Pri presađivanju paziti da se ne ošteti koren. Najbolje je presađivanje obaviti kad na biljci nema cvetova ni plodova, što je kod starijih biljaka teško odrediti jer one preko cele godine cvetaju i plodonose. Kod nepažljivog presađivanja dolazi do otpadanja cvetova, nedozrelih plodova i listova.

Da bi se dobio limun sa lepo formiranom krošnjom, potrebno je svake godine, naročito dok je biljka mlada, vršiti orezivanje.

Odsečene grančice mogu se ožiljavati u vlažnoj mahovini ili u flašici sa vodom. Tada kalemljenje nije potrebno.


Razlike između novih varijacija su samo u izgledu, njihova prehrambena svojstva i privredni značaj ostaju nepromenjeni. Limun se vrlo retko koristi kao sveže voće, tako da manje promene ukusa nisu značajne. Za industrijsku upotrebu je dobra bilo koja vrsta osim, onih koje nisu dovoljno trajne. Takve su, gotovo nepoznate vrste crvenih i slatkih limuna čiji su plodovi kiseli, ali su istovremeno i slatki, pa ih uzgajivači koriste kao sveže voće. Njihov plod, kad se ubere, mora se potrošiti u dva-tri dana, pa je zbog toga gotovo nepoznat.

Limune uglavnom dijelimo po boji tj. žute i zelene, ali to je samo komercijalna podjela, jer oba rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz prolećnog cveta drveta veštački izazvanom sušom (mora trajati 40 dana između juna i jula). Tako dobijen plod ima tanku, zelenu koru i vrlo sočno "meso". Takav plod podnosi duga putovanja i skladištenje pa je moguć izvoz po celom svetu. Uobičajeni žuti plodovi, rastu na istom drvetu, samo što sazrijevaju zimi. Ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vijek, ali kako je vrlo isplativ, vrlo često se koristi.


Od limuna se ne baca a ma baš ništ, sve se koristi: sok, pulpa, kora! Limun je na samom vrhu liste namirnica koje sadrže najviše antioksidanta. Zahvaljujući limunskoj kiselini, neutrališe toksične materije i njihovo dejstvo, olakšava varenje, ubrzava razgradnju masti i poboljšava asimilaciju hranljivih sastojaka. Pored toga, sadrži visoki procenat selena i vitamina C, koji povećavaju odbrambenu moć i usporavaju starenje, i vitamina B grupe, neophodnih nervnom sistemu.

Kad jelima od mesa i ribe dodamo sok, pohovana jela postaju lakša, specijaliteti sa roštilja ukusniji, a prelivi neobičniji. Sok od limuna daje voćnoj salati ukus, miris (i vitamine) i ne dozvoljava tek isečenom voću da pocrni. Limun se uvek cedi u poslednjem trenutku i na tanjir stavlja neposredno pre služenja da se ne bi izgubili vitamini i mineralne soli, osetljivi na vazduh i svetlost. Da bi iz limuna dobili što više soka, potopite ga nekoliko minuta u toplu vodu, blago protrljajte između dlanova, a onda cedite.

Kora je o pravi mali rudnik dragocenih sastojaka: flavonoidi, koji joj daju boju, jačaju kapilare i olakšavaju razmenu kiseonika u organizmu. A upravo se u kori limuna kriju esencijalna ulja, kao što je limonin, sa digestivnim i antiseptičkim osobinama. Iseckana na kockice ili sitno strugana, limunova korica daje poseban ukus tortama, sufleima, džemovima i pudinzima.

Možete se dodati: ulju, šećeru, sirćetu ili alkoholu (čuveni liker "limončelo")

endži97 citat:

Limune uglavnom dijelimo po boji tj. žute i zelene, ali to je samo komercijalna podjela, jer oba rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz prolećnog cveta drveta veštački izazvanom sušom (mora trajati 40 dana između juna i jula). Tako dobijen plod ima tanku, zelenu koru i vrlo sočno "meso". Takav plod podnosi duga putovanja i skladištenje pa je moguć izvoz po celom svetu. Uobičajeni žuti plodovi, rastu na istom drvetu, samo što sazrijevaju zimi. Ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vijek, ali kako je vrlo isplativ, vrlo često se koristi.

Lep članak, Endži!
Taj metod se inače zove "Verdelijev metod", a osim na limunu primenljiv je i na ostalim citrusima. Lično, osim uzgajivačima agruma na otvorenom, ne bih savetovao njegovu primenu.

02.07. sam stavio reznicu citrusa u bocu po specijalcevim napucima,dali je sada vrijeme da je izvadim iz boce i posadim u saksiju?
ne znam dali je pustila korjenje,jer nisam do sada otvarao,osim nadoljevao vodu na cep.....
1 list koji sam ostavio je identican datumu kad sam odrezao reznicu,znaci nije se osusio samo je pitanje ima li korjena?

Ne pokusavaj ih presadjivati sve dok ne budes potpuno siguran da su se ukorenile. Siguran pokazatelj nije cak ni pojava izbojka na reznici, jer ume da prevari. Ne znam u cega si stavio reznicu da se oziljava, ali pretpostavljam da je to neka posuda koja pri dnu ima otvore za oticanje viska vode. Tek kada na njima budes mogao videti koren, pazljivo izvrsi presadjivanje.
Vreme presadjivanja u mnogome zavisi i od medijuma u kome se reznica nalazi. Svoje reznice oziljavam u mesavini perlita i treseta (skoro jednakih delova) - ponekad peska ali ne preterujem. U takvoj sredini mlade ukorenjene reznice u izbusenoj jogurt casi mogu uspesno docekati naredno prolece kada vrsim njihovo presadjivanje. Tada mozes biti siguran da je reznica formirala odgovarajuci korenski sistem i da ce presadjivanje lepo podneti. Po mom misljenju, ukoliko su u adekvatnoj sredini, nema ih potrebe presadjivati sve dok ne prerastu posudu u kojoj se nalaze. Jedina prepreka moze biti situacija u kojoj imas vise reznica (5, 6, ...) u jednoj saksiji. U tom slucaju presadjivanje ne moze da ceka. Medjutim ja i tada preferiram presadjivanje, tek posto uocim bele korencice na otvorima saksije.

Sta oziljavas, limun ili nesto drugo? Pomorandza i mandarina idu malo teze - treba im vise vremena. Mada sam ja uspesno oziljavao cak i poncirus i to bez hormona. Tako da, samo napred.

Pozdrav
Igor

reznica mandarine (chahara),
boca od cocacole rezrezana na pola,dolje sam busio rupice da visak vode moze izaci van,nakon sto sam stavio reznicu u smjesu pijeska i treseta,stavio sam i gornji dio boce i medjusobno stojio donji i gornji dio boce selotepom....
dali da reznicu ostavim u samo toj donjoj polovici boce da slobodno raste ili da bocu drzim i dalje zatvorenu sa gornjim djelom boce zbog vlage?

I ja sam stavio par reznica mandarine, doduse moje su C. reticulata (klementina) otprilike tada kada si i ti tvoje. Jos uvek ne teraju nista. Sto se tice "poklopca" njega ne skidaj sve dok reznica ne potera grancicu sa listicima. Prvo skines poklopac pa onda kroz nekoliko dana (kada listici malo narastu) i celu bocu - nagli sok, promena vlaznosti vazduha moze da prouzrokuje susenje mladih izbojaka. Ako postupis ovako kako sam ti gore opisao nema zasto da se brines.

Samo strpljenje i sve ce biti super!
Igor

ok,cekamo,nigdje nam se ne zuri...
hvala Igore.....

Moj mali limun sa prethodne strane tera nove grancice i listove kao lud, ali su mu novi listovi 4-5 puta veci od starih, kao da je skroz druga biljka u pitanju . Ima malo direktnog prepodnevnog sunca, ostatak dana je u hladovini. Mozda to ima veze?

Jako ima veze sa kolicinom svetlosti. Biljke koje rastu u poluhladu uglavnom imaju vece listove. Pozdrav, Igor.