Ja, da budem iskren, ne volim zimzelene živice.
Imam utisak da se njihovo održavanje vrlo brzo pretvori u borbu tebe protiv ograde. Možda eventualno tisa ali kod nje treba da osediš dok ne dostigne neku razumnu veličinu. Maklura mi je idealna vrsta za živicu (sasvim subjektivno mišljenje ). Raste umereno brzo, lako se održava i neće podivljati ako preskoči jedno šišanje, ima trnje da odvrati nezvane goste, raste taman toliko kolika treba da bude ograda.
E sad, kako bi ona uspela na Zlatiboru to je pitanje.
Kod Zlatiboraca sam primetio jednu čudnu pojavu a to je da kao ogradu sade vrste od kojih ne možeš napraviti živu ogradu.
Npr, smreka, jela, beli bor posađeni oko placa u neverovatnoj gustini.
IDIOTSKI!!!!!!!

Pa od toga nema teorije da bude normalna ograda.
Kao prvo ove vrste rastu izuzetno visoko a ne možeš ni da ih šišaš. Na šta liči takva ograda posle jedno 15-20 godina???

Sto se tice Zlatiborskih ograda: koliko ja znam tamo je zabranjeno praviti "pravu" ogradu kroz koju niko ne moze da prodje jer se time setacima staje na put. I da se zahvalim svima na pomoci, ja jos nisam odlucila sta cu posaditi ali sad imam predstavu.

Ja nemam pojma gdje je zlatibor i koja je nadmorska visina, ali nitko nije spomenuo jednu zanimljivu biljku za ogradu - Lovorvisnja (Prunus laurocerasus - pogledaj na google) Koje su minimalne temp. na zlatiboru?

Prunus laurocerasus - lovorvisnja: Brzorastuća je biljka i može prerasti okvire grma te nakon 10 godina može doseći veličinu od 5 x 4 metra. No, samo ako vam je to želja; lovorvišnja izvrsno podnosi orezivanje i možete je održavati na visini kojoj želite. Uz to, za ovakav porast mora imati baš idealne uvjete.Biljka dobro podnosi sjenu, mada bolje uspijeva na sunčanim položajima. Dobro podnosi orezivanje i vrlo je zahvalna biljka za žive ograde s obzirom da lijepo izgleda kroz sva godišnja doba. Preporuča se visina ograde od 100 do 300 cm sadnjom 2 – 3 biljke na jedan metar duljine.Otporna je u zoni 5 i na zagađenje. Listovi ipak mogu malkice stradati od hladnih sjevernih vjetrova te na proljeće dobiju mrlje slične opeklinama, takve listove jednostavno odrežite škarama, ali i ne morate. Bez brige mogućnost stradanja ograničena je samo na mlađe listove koji nisu dovoljno očvrsnuli do zime i to na vrlo niskim temperaturama.

Eto, nadam se da sam dao ideju.. ako su joj uvjeti tamo dobri? kakvo je tlo? Vapnenac(krecnjak) ili silikat ako tko zna?

Zlatibor je prostrana planinska visoravan ( oko 300 km2) sa nadmorskom visinom od oko 950-1000 metara. Najvisi vrhovi su nesto ispod 1500 metara; Klima je blaga (za planinu) mada ipak zna da se zadesi - 23 stepena.
Sastav zemljista dosta varira, zavisno od dela visoravni. Ipak, obzirom da su to geoloski dosta stara brda, ima dosta glinice, ili je u svakom slucaju prisutna ispod otanjeg zivorodnog sloja.
U tom kontekstu, lovorvisnja bi mozda jedva mogla, ili ?

Sumnjam da bi na Zlatiboru uspela lovorvišnja, ona je malo zimogrožljiva ako se ne varam. Možda do prve jače zime.
Njeni plodovi sadrže cijanovodonik pa može da bude potencijalno opasna, naročito za klince.

Hm, pozdrav evo malo citam vase komentare pa reko da se ukljucum malo...
Bio sam ubjedjen da ce oko moje kuce uskoro biti posadjena ograda od nekog cetinara....,medjutim ipak se odlucujem za Prunus laurocerasus .
Izmedju ostalog sto je do sada receno sa njom nema velike borbe kao sa vecinom cetinara sto je po meni jako bitno .Sto se tice nasih uslova obicno ide do oko 2 m. visine...mada moze da izraste i u nisko drvo visine 8 m- ukoliko se nalazi u idealnim uslovima.

U pravu si, ja sam u Belgiji video i stabla od desetak metara. ..

mladisumar citat:

Hm, pozdrav evo malo citam vase komentare pa reko da se ukljucum malo... Bio sam ubjedjen da ce oko moje kuce uskoro biti posadjena ograda od nekog cetinara....,medjutim ipak se odlucujem za Prunus laurocerasus . Izmedju ostalog sto je do sada receno sa njom nema velike borbe kao sa vecinom cetinara sto je po meni jako bitno .Sto se tice nasih uslova obicno ide do oko 2 m. visine...mada moze da izraste i u nisko drvo visine 8 m- ukoliko se nalazi u idealnim uslovima.

Čestitam na pametnom izboru

Thuja plicata raste najbrže. Thuja green giant je kultivar plicate. Osobno, meni orezivanje ne smeta ni najmanje, dobro mi dođe, jedno orezivanje godišnje.

Ivan2 citat:

Thuja plicata raste najbrže. Thuja green giant je kultivar plicate. Osobno, meni orezivanje ne smeta ni najmanje, dobro mi dođe, jedno orezivanje godišnje.

Dobrodosao, koliko osetim, drvofile

a za tuju 'green geant' -i ja sam za nju cuo, (mada mislim da je hibrid Tuje plicate sa necim drugim?) i nesto se razmisljam da nabavim jedno desetak komada, ali ne za zivicu...zna li ko gde je u Srbiji ima?

Diskutabilno je da li Thuja plicata Green Giant raste najbrže.
Prema onom šta stoji na internetu Thuja Green Giant je četinar koji raste najbrže ako je zasenjena lokacija i hladna i vlažna klima. Znači u sredinama koje joj odgovaraju ovo jeste "najbrži" četinar.
U svim ostalim uslovima, naročito gradskim po brzini rasta ništa ne može nadmašiti Lejlandov pačempres.

Evo gledam vaše komentare,i možda se ne bih složio sa konstatacijom da četinari na pojedinim mestima dobijaju drugu (zimsku) boju,a negde ne.Te da je potrebna neka niža temperatura,vetar ili slično.Zapravo,pojedini četinari,koji imaju tu karakteristiku,promeniće svoju boju još pri temperaturi od +5C,ili kada stane vegetacija,kada budu u periodu mirovanja.A sada što se tiče ograde od četinara predlažem:thuja occidentalis "columna" -stubasta tuja.Najotpornija ,najprilagodljivija,dosta brzo raste,kompaktna,i možda najvažnije proverena vrsta za te svrhe i lako se može naći.Ja ishvalih stubastu tuju,to je moj favorit,ali nisam rekao da je jedina,ni vaši predlozi nisu loši...
Za sada toliko,pozdrav za sve...

Totalna sam neznalica kada je u pitanju drvece zato pomagajte.Imam komsiski prozor na cetri metra visine htela bih da zasadim neko drvo(zimzeleno?)koje bi sakrilo prozor.Sta brzo raste i skriva poglede?Na sta obratiti paznju prilikom kupovine?Hvala

Pa,pitanje je vrlo delikatno,šta god da posadiš trebaće vremena da izraste do 4m,ako ima prostora tu bi mogla u obzir da dođe,možda neka smrča ili tako nešto...

THUJA PLICATA, uzgojio sam ih uspješno iz sjemena. Bile su mi oko godinu u rasadnom krevetu, nakon što sam ih posadio na trajnu poziciju (potpuno osunčnana strana, pjeskovito tlo) rasle su kao lude. Toliko su rasle da sam ih orezivao da ne izgube na gustoći i počele su se savijati, oko 10 cm u godini kada su tek presađene. A kada su dosegle visininu od 0.8 do 1 m, oko 30 cm godišnje. Tako da imam ogradu staru 5 godina i visina joj je oko 2,3 m. S tim da izgleda preljepo, po meni Thuja plicata uz malo održavanja je možda najljepša živa ograda, preko zime ima tamno zeleno plavu boju. Preko proljeća i ljeta malo svjetliju boju.

Za razliku od recimo thuje occ. columne, koja se dosta sadi, i koja ima smeđu boju preko zime i suši se unutarnje lišće, ova nema tih problema. Ali zato plicata nema kupolastu formu, te je treba malo dotjerati. Za orezivanje je nevjerojatno otporna.

Ali opet vidio sam i columnu za živu ogradu, koja se ne održava i to izgleda užazno, također vlasnici colmne bi trebali paziti na to da im se glavne grane ne odvale i povezati ih.

Nakon nekog vremena svaka neodržavana živa ograda postane prevelika ili ružna. Te ih je potreno mijenjati. Ja sam prije plicate imao columnu tuju.

Također, pačempres lavsonijana je isto izvrstan izbor za ogradu koja brzo raste.

Zbog toga što sam po prirodi štedljiv, jako bitna mi je stavka i novac. Za nekoga tko sadi veće količine, 100, 200 ili 500 kao što sam ja. Jako je bitno da je i cijena povoljna, ja sam svoje sam uzgojio. Ali koliko sam vidio plicata i lavsonijana imaju znatno nižu cijenu. Mislim da je oko 15 kn za metar, to je oko 2 eura.