Dragi moji prijatelji, sinoć u 21,45h je preminuo moj otac. Preminuo je potpuno svestan u osmočasovnim neizdrživim bolovima koji se nisu smanjivali ni na koje analgetike i opioide. Nikada u životu se neću od ovoga oporaviti, izdahnuo je u zagrljaju mame i okružen svojom decom. niko ne zaslužuje ovakvu stravičnu smrt.

Nemam reci...Saosecam sa tobom...Neka pronadje vecni mir u Carstvu Nebeskom...

"TUGO",
Primi moje saucesce.

Primi moje saucesce ja sam pre godinu i po izgubila mladjeg brata znam da je tesko ali zivot ide dalje nesmemo posustati .

Moje saucheshce Tugo...jako mi je zao,znam kroz shta si sve proshla,drzi se!!!

Stigla mi je posiljka...Jos jednom,beskrajno hvala!

Tugo, primi moje saucesce
sad sam tek videla bila sam par dana po lekarima mojoj mami je tumor marker jajnijka za 4 nedelje sa 3200 otisao na 6500 znaci metastazira ubrzano za 6 dana ce je primiti u bolnicu

Moje sucesce...

Ljudi ja sam ovde nova.Procitah dosta komentara ovde o Mileti iz Krusevca.Ne znam iz kojih ste gradova vi sto ste koristili njegove proizvode,jer ja sam iz Krusevca i nisam cula do sad za njega.Ajde sto nisam ja cula nego nije ni moja majka.I tako ja videla njegov broj telefona ovde na forumu i moja majka ga zvala jer smo u potrazi za lekovitim biljnim melemima.Umalo se nije slogirala kad je on njoj objasnio gde zivi , na 20 metara od nas!! A mi nismo culi za njega!!Bas mi nesto tu cudno..Znam da ima cerku u Nemackoj i da mu ona salje neke stvarcice gotove,a kako ona to tamo pravi to ne znamo.Meni samo nije jasno kako do sad nismo culi da je neko iz grada bio kod njega. Kako je svet mali vidite.

Koliko znam ćerka mu je u Americi i ne šalje mu ništa nego je lekar tamo???
Kako ste ljudi kako vaši mili? Mene ne prestaje da boli, budna vidim, sanjam kad zaspem uvek isti film.

pozdrav svima.udjoh na kratko..pozdrav

Pozdrav. Kod moje majke situacija losa...Pocela je da govori nepovezno...Ne dajem joj vise nista od diuretika,samo infuzije...Predlozio sam svojim i njenim najblizima da je vise ne vodim u bolnicu...Ne spavam gotovo tri dana i noci jer je pocela sama da ustaje a nema snage.Nema reci koliko sve boli...Tugo,drzi se! Narode,moramo biti hrabri i ako ja to nisam.

Inace,isao sam i ja kod jednog travara po lek u centralnoj Srbiji...Prvo sam se raspitao u njegovom mestu i komsiluku,takodje se ispostavilo da ga niko ne zna. Sve mi je bilo jasno. Okrenuo sam se i vratio nazad kuci.

Tugo nedaj se, zivot ide dalje, cuvaj svoju decu njima tebas itekako saberi se puno te pozdravljam
Zlaiborac hrabar si ti kako mozes i da pomislis da nisi
samo vazno je da covek prepozna kad je borbi dosao kraj i da im olaksa i ucini sto bezbolniji odlazak sto je kod ove opake bolesti nemoguce,
najveci problem je sto su se oni za koje smo se borili ili se jos uvek borimo predali jos pri samom saznanju i time nam ovu nasu bitku otezali maksimalno,
znam i ja da za moju mamu nade nema ali cu se boriti do poslednjeg dana i daha kao i svi jer drugacije se ne moze,
puno vas sve pozdravljam necu moci da se javljam jedno vreme

Život ide i mora ići dalje, moja mama kaže kad neko izdahne u bolnici to je za porodicu apstraktna i manje bolna smrt nego kada se nalazi pored bolesnika do poslednjeg izdisaja, to čoveka ubija, uništi, razara,ali ipak treba znati da je nesrećniku verovatno lakše uz svoje najmilije nego nepoznate ljude. Nikada više neću biti ista, kao da mi je neko rukom iščupao pola srca strašno boli, slike se ne gube nego stalno vraćaju i danju i noću. Još uvek ne mogu da prihvatim da ga više nema, ali moram se okrenuti deci, porodici, bratu, sestri, majci. Naša bitka se nastavlja i ne znamo kakav će biti ishod. Zlatiborac ja sam Boga molila da mi tata ne bude svestan ali na žalost bio je do poslednje sekunde, ta agonija je bila jeziva, volela bih da mogu izbrisati iz memorije poslednjih 8h njegovog života, ali na žalost ne mogu. Svi se držite i koliko god bili jaki pokleknućete jer ljubav koliko daje radosti, toliko boli neuporedivo više. Ne želim da vas plašim samo vas pripremam ja nisam bila spremna. Kuća je postala prazna kutija, tu je mama ali i ona je usamljena i bolna, sve u kući kao da je zamrznuto od gubitka. Kažu ljudi proći će vremenom, ne mogu da im poverujem a volela bih.