Dakle, za par dana ću pljunut lovu i kupit jedan lijepi Trachycarpus Fortunei od jedno 120cm.
I sad trebam od vas savjete kako i u kakvu zemlju ga posaditi. Imam na raspolaganju sve...šljunak, pijesak, pjeskovito tlo na nekih 100cm dubine, imam perlit, vermiculite, imam gnojivo organsko i umjetno, imam i bijeli treset ako zatreba. Imam čak i kalijev nitrat KNO3, da ga nafiksam pred slijedeću zimu.

Imam i volju za kopanje veeeelike rupe i čvrstu štihaču.

Ajmo savjete na sunce.

E,da...i još jedno pitanjce: Dal je Trachycarpus Fortunei i Chamaerops Excelsa u stvari jedna te ista biljka? Nazivlje u rasadnicima je katastrofalno a osoblje pojma nema. Ja bi to sve na burzu poslao.

Pozdrav Chainee.

Inače, znam gdje u Zagrebu ima za kupiti Strelicije u cvatu od jedno 1,5 metara. Samo 500kn, pa ko voli nek se javi.

našla sam sve upute na njemačkom. prevest ću ti na večer ili sutra, ako ti netko do tad ne odgovori. sad nažalost moram na posao.

Chamaerops Excelsa je stari naziv za Trachycarpus fortunei i ne koristi se dosta dugo. To što u našim rasadnicima i dalje stoji tako je čisti nemar i neznanje.

Vidim da imaš sve potrebno za sadnju fortuneia, čak i više od toga. Lopata u ruke i iskopaj rupu nešto veću od lonca( ne treba pretjerivati)Dodaj dosta šljunka, pijeska, kamenčića... Propusno tlo jedna je od presudnih stvari kod uzgoja palmi u hladnijim uvjetima. Probaj nači palmu sa što dužim (dubljim) korijenom, što dublje to bolje.

Suncano ili polusenovito mesto, zasticeno od jakih vetrova koji kao i sneg i led mogu da "samelju" listove. Mora postojatii mogucnost zalivanja bar prve godine po sadnji, u najsusnije i najtoplije doba godine. VAZNO!!![b]Posaditi na istu dubinu kao sto je biljka bila u loncu, u rasadniku.[/b]Dakle, stablo ne sme biti zatrpano zemljom ali ni korenje ne sme da viri van nivoa tla. Obicna, dobro drenirana bastenska zemlja, dovoljno da je umereno plodna. U uslovima alkalnog zemljista, kod sadnje uz neke gradjevinske objekte, pokazala se otpornom i ne pokazuje znakove gvozdjeve hloroze. Palma ostaje zelena i u uslovima zalivanja tvrdom vodom, sa krecnjakom, a otporna je i na hlor iz gradskog vodovoda.

A sada i moje iskustvo. Palme koje su dugo vremena uzgajane u saksiji veoma se "zbune" kada im se omoguci da sire korenje bez ogranicenja. One cesto tada prvih meseci prilagodjavaju koren novonastalim uslovima, vise rastu pod zemljom nego nad njom i rast novih listova i celog nadzemnog dela je tada sporiji nego da je ostala u svom loncu. Obilno zalivanje i gnojenje preko lista moze ubrzati i popraviti stvar. Mada i tu treba biti veoma oprezan jer meni se desavalo da tada najintenzivniji porast imaju bas u vreme kada se trebaju pripremati za zimu, tako da su, neizbezno, najosetljivije na niske temperature bas prve zime po sadnji. Kalijumovo gnojivo preko lista i preko korena moze biti potrebnije i korisnije u prvoj godini, nego azotno. Azot koristiti samo do polovine leta.

Mislim da je ovo sasvim dovoljno . Nije potrebno imati "zelene prste" da se uspesno uzgaja ova palma

Ok, dobro ste obavili zadatak, pa se zahvaljujem.

Nego...vezano za Jovana... procitao sam negdje na netu da jedan tip preporuca da se palma posadi u zemlju zajedno sa teglom, tako da se ne gubi sezone ili dvije sto se tice rasta nadzemnog dijela biljke. I kao, nakon nekog vremena biljka pusti korijenje kroz drenazne rupe u tegi i na kraju razvali cijelu teglu, kao da je nikad nije ni bilo.

Meni to zvuci dosta freaky

Jel netko probao ili cuo nesto slicno?

E da, i kakvo se gnojivo preporuca za palme? Mislim i na organska gnojiva a pogotovo na NPK.

Pozdrav

e dobio si odgovore.. necu morati ništa prevoditi..

To nikada nisam cuo ali kada se malo bolje razmisli, mozda i ima nekog "rezona". Zavisi od kakvog materijala je posuda. Ako je od biorazgradivog ( napr. neka PET plasticna masa ) moglo bi se pokusati ali svakako odstraniti dno potpuno a stranice tegle prorezati ostrim secivom. Ali i tada bi biljka bila znatno zavisnija od ljudske paznje i brige, odnosno od zalivanja, nego da je potpuno slobodna "od struka nanize" . Zato ja ne bih eksperimentisao na taj nacin. Verujem da klimatski uslovi koji vladaju u kraju gde ce biti posadjena nisu takvi da se ocekuju mrazevi nizi od -10 C, a nekako do te granice, bar prema mom iskustvu, cak i "nepripremljene" palme te vrste prezime bez ostecenja.

Mineralno gnojivo finske firme KEMIRA je nesto najbolje sto sam koristio, nije skupo a ima da se nabavi i u manjim pakovanjima.

Primetno je odsustvo Ca u formuli, sto veoma godi biljkama koje ne podnose kalcijum, fantasticno omaksava vodu a prskalice, filtere i posudje cisti od kamenca. Moje kamelije ga obozavaju , kao uostalom i sve druge biljke. Postoje razlicite formule, koje odgovaraju zahtevima odredjenih kultura i vremenu primene.

Toliko za sada

Ok Kemira, ali koji sastav se preporuča za palme?

U rano prolece, CROPCARE 3, granulirano gnojivo koje sporo, u toku 2-3 naredna meseca otpusta hraniva, ali samo kada je koren dovoljno razvijen, znaci druge godine po sadnji i na dalje. Moze se ponoviti i pocetkom jula, kod vec prilagodjenih biljaka, ali polovina prethodne kolicine. Na zalost ovo gnojivo sadrzi i Ca, ali to ovim biljkama ne smeta.

Kod novoposadjenih biljaka blagi rastvor FERTICARE 1, preko lista i direktnim zalivanjem u zonu korenovog sistema ( napraviti mali "tanjiric ili zdelicu" sa povisenim rubovima od zemlje tacno u obimu koji zauzima korenov sistem, da se rastvor ne bi razlivao po povrsini i da bi sav dosao do korena ). Od sredine avgusta svako kalijumovo gnojivo sa sto manjim sadrzajem azota. Ferticare 3 ga mozda ima i suvise. Sa azotom nikada ne treba preterivati. Neki uzgajivaci tvrde da u uslovima ostrije klime trachycarpuse ne treba "forsirati" i da ih treba gnojiti samo u prolece organskim mulch-om. Onda svakako ne rastu maksimalnom brzinom ali zato imaju cvrsce, deblje i otpornije listove na mehanicka ostecenja i temperaturne rizike.

Mislim da je uzgoj Trachycarpusa na kontinentu bez ikakve zaštite na dulje staze neizvediv. Iako mnoge od tih palmi prezimljavaju bez problema vani ne treba smetnuti sa uma da bi ih jedna malo hladnija zima lako mogla ubiti. Minimum za ovu palmu je -17C pa ako temperatura padne koji stupanj ispod smrt palme je neizbježna. Iako su prethodne zime bile blage ipak se ne treba uzdati u to te početi saditi biljke na granici otpornosti bez ikakve zaštite.

Palmama se bavim od svojih tinejdzerskih dana, dakle od ranih 80ih. Gotovo

sve sam "istestirao" i isprobao u uzgoju na otvorenom, u uslovima uzeg

gradskog jezgra Novog Sada u kome,prema mojoj statistici, za sve ove

godine samo jednom je minimalna temperatura pala na -18 C, a za posmatrano vreme nije padala ispod -15 C. Tada su mi se u

vrtu smrzli 20 godisnji duplocvetni narevi ali oba "crnogorska" Trachycarpusa ( semenjaci sa budvanske rivijere) su, uz

potpunu defolijaciju prezivela. Na zalost, sa "istarskim" nisam imao

srece. Otpornost trachycarpusa na niske temperature je izrazito

individualna. Posadjeni na 2 metra razdaljine medjusobno, neki su ugibali

i na -8 C ali najveci broj njih, od koji su mnogi bili visoki i 4 m, su

stradali na temperaturama izmedju -13 i - 15 C. Gotovo je sigurno da im je otpornost znatno smanjena ukoliko temperature ispod nule traju duze od 7-10 dana, makar one bile i daleko iznad minimuma koji biljke podnose. Cini mi se da ipak bolje prezimljavaju biljke koje nisu mnogo hranjene, mazene i pazene. Garantujem da cifra -17 C ne znaci nista ako se ne uzmu u obzir i brojni drugi klimatsko-meteoroloski parametri, kao i "dobar" ( apsolutno sasvim slucajan ) genetsko-fenotipski sklop svake pojedinacne biljke.

Jedno pitanje, molim za savet. Imam malu fortunei palmu, stara je oko tri godine, ne znam da li da je posadim u bastu sada ili kada jos malo odraste, mozda za jedno godinu ili dve...

Penjing citat:

Jedno pitanje, molim za savet. Imam malu fortunei palmu, stara je oko tri godine, ne znam da li da je posadim u bastu sada ili kada jos malo odraste, mozda za jedno godinu ili dve...

Sacekaj dok ne pocne da formira stablo (u punoj sirini).

Zavisi od (mikro)klimatskih uslova koji vladaju na lokaciji koja je izabrana za sadnju. Mladim palmama koje nisu za najhladnijih dana, zatrpane snegom, moze ozbiljno naskoditi mraz od -10 C. Ipak, ne cekati dugo da odrasla palma bude vezana za posudu ( engl-"pot bound"), odnosno da se korenje jako stisne u malom prostoru. Takva palma se, iako odrasla, sporije prilagodjeva prilikom sadnje na otvorenom. U svakom slucaju, najkriticnije su prva ili prve dve zime, makar bile i prosecne, za nize, kontinentalne predele na Balkanu.

Ja imam u planu, na zimu napraviti mali mini-plastenik oko svoje palmice (ili dvije, ako ću imat dosta para), dobro je malčirat, i omotat je nekim Božičnim lampicama koje dobro griju. Te lampice će se palit u osobito hladnim noćima. Našopat je Kalijevim nitratom u jesen i nadat se najboljem.
To su sve manje ili više Bonancine fore, koje mi se čine OK.

Ha, šta kažete na pakleni plan???

Čajno pecivo - Chainee