Za hercegovački krš je idealna vrsta medunac (Quercus pubescens).

I slažem se da bi bilo interesantno videti diplomski.

drveni citat:

Za hercegovački krš je idealna vrsta medunac (Quercus pubescens).

Iako je puno češći, bar u zapadnoj Hercegovini, sladun ( Quercus frainetto ) i po meni je on idealan za hercegovački krš. Mada niti medunac nije uopće loš, uostalom medunac ( Quercus pubescens ), sladun ( Quercus frainetto ) i makedonski hrast ( Quercus trojana ) su tri vrste koje dominiraju u submediteranskom prostoru Hercegovine.

Quote::

I slažem se da bi bilo interesantno videti diplomski.

I još uvijek čekamo.

Anton citat:

Iako je puno češći, bar u zapadnoj Hercegovini, sladun ( Quercus frainetto ) i po meni je on idealan za hercegovački krš. Mada niti medunac nije uopće loš, uostalom medunac ( Quercus pubescens ), sladun ( Quercus frainetto ) i makedonski hrast ( Quercus trojana ) su tri vrste koje dominiraju u submediteranskom prostoru Hercegovine.

Šume bilo koje vrste hrasta su pravo blago za lokalni živi svet s obzirom na to koliki broj životinjskih vrsta i insekata preživljava zahvaljujući hrastu.

drveni citat:

Šume bilo koje vrste hrasta su pravo blago za lokalni živi svet s obzirom na to koliki broj životinjskih vrsta i insekata preživljava zahvaljujući hrastu.

To je istina, zato smatram da je potpuno nepotrebno i dapače, loše, uvoditi alohtone vrste, kada imamo autohtone kvalitetne vrste.

Anton citat:

Iako je puno češći, bar u zapadnoj Hercegovini, sladun ( Quercus frainetto ) i po meni je on idealan za hercegovački krš. Mada niti medunac nije uopće loš, uostalom medunac ( Quercus pubescens ), sladun ( Quercus frainetto ) i makedonski hrast ( Quercus trojana ) su tri vrste koje dominiraju u submediteranskom prostoru Hercegovine.

Mislim da bi se i Celtis australis i Platanus orientalis dobro snašli na prostoru hercegovine.

drveni citat:

Mislim da bi se i Celtis australis i Platanus orientalis dobro snašli na prostoru hercegovine.

I snalaze se dobro, ima ih svugdje u urbanim sredinama, Celtis australis i u ruralnim sredinama.

Ima dobrih tekstova na internetu o tome kakav su problem sebi napravili španci sa introdukovanim vrstama, pre svega eukaliptusom. U pokrajni Iberija su hrastove šume zamenjene eukaliptusovim radi dobijanja drvne pulpe, kasnije se pokazalo da je u tim novim šumama mnogo veća opasnost od požara, životinje nenaviknute na novo drveće počele su da umiru od gladi i sl.

drveni citat:

Ima dobrih tekstova na internetu o tome kakav su problem sebi napravili španci sa introdukovanim vrstama, pre svega eukaliptusom. U pokrajni Iberija su hrastove šume zamenjene eukaliptusovim radi dobijanja drvne pulpe, kasnije se pokazalo da je u tim novim šumama mnogo veća opasnost od požara, životinje nenaviknute na novo drveće počele su da umiru od gladi i sl.

Da ne idemo dalje u OT, ovo nije ništa neobično, nažalost ovakvih primjera ima more. To je samo jedan u nizu dokaza, kako je ekosustav izrazito kompleksna stvar i kako najmanje zadiranje u isti može dovesti do totalnog kaosa.

Zanima me šta bih od listopadnog drveća mogao da posadim na nekim parcelama koje više ne koristim za poljoprivrednu proizvodnju, a nemam nameru da ih prodajem. Voleo bih da sadnjom drveća koje ima industrijsku vrednost (za preradu u drvnoj industriji) sačuvam vrednost zemljišta, a da, sa druge strane, doprinesem lepoti kraja u kome se zemljište nalazi.

Radi se o južnoj Srbiji (Niš i okolina), nadmorskim visinama 300 - 600 m i prosečnim godišnjim padavinama od 600 mm. U mojoj okolini preovlađuje cer i ima nešto bagrema i bukve.

Unapred se zahvaljujem za svaku sugestiju

Zoran Jakšić

sadi crne orahe, americki hrast, taksodijum (ako ti je zemljiste vlaznije), javor, kesten (ako mu je dovoljno kiselo - a seme kupis u samousluzi, 'jestivi kesten' - sad je dobar trenutak) sadi duglaziju, kedrove...
ako nista drugo ne mozes nabaviti - sadi jele i smreke, bagrem, hrast medunac (dakle ne cer), javor i jasen...

Ja ti savetujem divlju tresnju,ima neverovatan prirast,po meni moze da se poredi sa plantazama tikovine u Burmi neznam dali sam pogodio teren ili sta je drugo u pitanju ali enormno brzo rastu,Uskoro kacim slike.

vlad035, i ja sam primetio da kad joj odgovara - divlja tresnja raste i po metar SVAKE GODINE!?
Sve dok ne dosegne tih svojih petnaestak metara, naravno..
Meni je jedna sama porasla u dvoristu - za sedam godina (i uz dva presadjivanja , sto normalno usporava rast!?) porasla mi je na sedam metara i imala oko desetak cm u precniku na oko 1.5 m visine od tla!
Morao sam je ukloniti, dvoriste je bilo premalo...
Problem je ako joj ne odgovara, naravno...

Zmijobore, vlad035 znam da vjerojatno pitam pitanje na koje ste n puta odgovarali ali što se divlje trešnja tiće dali uzeti košticu vrtne trešnje ili baš tražiti pio šumi. Dali podrijetlo sjemena ima veze sa time što će izrasti. Pitam, jer je kod nekih biljaka upravo to i slučaj a kod nekih ne.
Hvala unaprijed.

bolje je posaditi divlje i pitome
nego samo pitome (lakse se nadju ako zivis u gradu, znam, ali...)
dakle, teorijski bi rezultat trebao biti isti, jer su one jestive nekad bili samo mutanti one divlje, a sa velikim mesnatim plodovima umesto onih sitnih, kozica-preko-kostice, od divljih.
medjutim, posto se pitoma tresnja vec vekovima 'usavrsava', mnoge su vrste nastale ponovnim ukrstanjem sa divljim, pa opet odabir, i kloniranje, pa tako u beskraj. sto znaci, da su cesto odredjene genetske osobine ipak promenjene u pravcu krupnijeg ploda a manje razvijenog stabla, da se taj plod lakse dohvati...
drugim recima, iz divljih je veca verovatnoca da ces dobiti snaznije stablo, ali posto pitome nece dati sve klijance sa zakrzljalijim stablom, treba i njih koristiti - pa sta bolje ispadne - to posadis.
nemoj se plasiti da posadis i sto sadnica za jednu koja ti zaista treba - prostor dobijes sadeci ih gusto - lako se posle kod selekcije presadjuju i to nije problem!
veruj, vidi se vec posle prve godine sta brzo raste a sta ne, i to odabiras, pa koja god da je: 'pitoma' ili 'divlja'!

Hvala Zmijobore!