Najzad završih i postavih stranu o jukama na
sukulente.4t.com
Evo vam ovde jednog prelepog primerka hibridne juke stare oko
50 godina, slikane prošloga leta u Nišu.

juka je zimzelena biljka koja endemski raste u SAD,Meksiku i na Karipskim ostrvima.Po izgledu podseca na palmu:ima debelo i kratko stablo i sabljast oblik lisca.Cvetovi juke su oblikovani kao zvoncici i posebno nocu mirisu.
Juka spada u porodicu ljiljana,a indijanci je smatraju najlepsom biljkom pustinje.Zato sto ima i lekovito dejstvo zovu je i drvom zivota.Ova biljka opstaje i u nepovoljnim uslovima,jer nocu trpi hladnocu,mraz i vetar,sredinom dana nemilosrdne temperature,pa i susu koja moze da potraje mesecima,kao i jake orkanske oluje.
PO OVOM MISLIM DA BI KOD NAS ZIVELA KAO KRALJICA!
Da li je neko mozda ima?

ja je imam, doduse kratko, svega 2-3 meseca, i jako sam zadovoljna. laka je za odrzavanje, lepo izgleda, sta mi vise treba.
kupila sam je na nekoj rasprodaji za par dolara, i to s namerom da je iznesem napolje kad se vreme prolepsa, ali evo, jos uvek je u kuci. da li ona sme da ide napolje, na suncano mesto?

aha,
znaci, moze napolje.
bas lepo

procitah ovde na forumu da je ima neko u Nisu,ocekujem da ce mi neko reci gde ovde mogu da je nabavim

Ja imam jedno pet komada, i sve su mi vani. Uredno cvatu a imam ih jedno pet godina, samo moja ni jedna još nije tako velika, ova na slici je predivna.

Najzad da malo nešto i ja napišem.
Ćao Violeta. Ja sam pisao jukama ali ja nemam ni jednu juku (malo pretenciozno zvuči, ali mi one nisu neki izazov, s obzirom da većina otpornih vrsta sasvim dobro trpi naše zime, a ja volim da radim u "graničnom području"). Ovde u Nišu ima jako puno Y.flaccida (ova vrsta se čak nalazi i u okolini, po livadama i proplancima, pobegla iz kulture), Y. filamentosa, Y.gloriosa i Y.recurvifolia i njihovih međusobnih hibrida, kao i još nekih hibridnih formi.
Hm, ima dosta istine u onome što si napisala u prvoj objavi u okviru teme, ali ima i nekih netačnih stvari.
1.Rod Yucca NE spada u porodicu ljiljana (Liliaceae), već u porodicu agava (Agavaceae).
2.Sve juke imaju stablo, ali kod dobrog broja vrsta ono je podzemno, tj. ne vidi se.
3.Većina vrsta juka jeste dosta otporna na niske temperature, ali postoje i tropske vrste (kao što je Y.elephantipes, popularno "Drvo života" o kome je piasano u odeljku "Sobne biljke"- Frau pošalji sličicu da utvrdimo da tvoja juka nije možda takva pa da je ne izlažeš zimoći bespotrebno).
Fotografiju juke sa gore navedenog posta sam ja uslikao prošlog leta, ovde, u Nišu. Stara je oko pedesetak godina i najverovatnije je neki hibrid Y. gloriosa, moguće Y.gloriosa x Y.rostrata ili Y.gloriosa x Y.faxoniana.
Više o jukama (a vrlo uskoro i o agavama) možete pročitati na sukulente.4t.com

Većina Nišlija je juke našla u Nišu, a neki i van njega.

Sa velikim žaljenjem vas obaveštavam da je juka sa slike gore žestoko oštećena u toku zadnje zime. Pre par sati sam prošao pored dvorišta u kome se nalazi i video da joj je preostalo samo desetak listova na glavi krajnje levo, a iz razgovora sa vlasnikom sam saznao da je ostalih par glava polomljeno pod težinom snega. Kaže da je hteo da plače kad je video. Sasvim mu verujem. Srećom, većina polomljenih glava se dobro primila jer ih je zasadio po dvorištu. I još ispravka: stara je oko 100 godina, jer vlasnik pouzdano zna da je ona tu bila početkom Prvog svetskog rata.

pa dobro, nije strasno ako je ostalo zdravo deblo i bar jedan vrh

oporavice se, izbice novi vrhovi

evo mojih jukica: jedna je unutra, druga napolju (malo sam je trapavo slikala odgore, ona nema stablo, samo peruske)

Evo mi procvjetala Yuca, ova vanjska

kad vec pricate o yuccama...evo vam jedna dzinovska, slikana u februaru na kubi. ja sam bila njome fascinirana! ne mogu da odredim koliko joj je visok bio cvet, jedno 5-6 metara...

Nisam imala pojma da postoje i juke žutih cvjetova!
Prekrasna je!

Auuu, što je žuta dobra, morati ćemo u potragu za žutom da i mi budemo prvi kod nas !