Imam posebno podrum za zimnicu . Posebna je prostorija gde su dva zamrzivaca neke stare vitrine i sve i svasta . Treca prostorija je samo moja . Tu stoji alat od ekserce pa do cement i naravno moje biljke . To je bila neka garaza pa jedno 30 godina je slobodna . U tu prostoriju sam i zeceve nekada cuvao i brojlere otac tovio.
Sad je doslo moje vreme i ja tu pored svega i svacega unosim i biljke . A sta prave smetnju 30-40 hiljada komada sadnica . U jedno ovakvo korito stane 3000 komada . Svuda su korita i kofe, sramota me da pokazem.
Pozdrav

Što te bre sramota...
Ovo je blago...

Pozdrav proizvođacima šipka!
Da li neko od članova ima pristup knjizi Borislava Svirčeva Šipurak Vama (u tri dela, drugi deo, oko 15ak strana, bavi se uzgojem)? Štampano je u 100 primeraka, a u bibliotečkom sistemu Srbije ima ga, izgleda, samo rumska biblioteka.
U Hrvatskoj je pre par godina izašao priručnik Divlje ruže: važnost, uporaba i uzgoj. Pretpostavljam da bi za početnike ova knjiga bila sasvim dovoljna.
Ako neko ima literaturu o šipku, ili zna zanimljive sajtove ili forume koji se tiču uzgoja šipka, bio bih zahvalan kad bi mi ih preporučili.
Da li neko zna da li postoje zadruge proizvođača šipka u Srbiji?
Ima li neko od ljudi na ovom forumu u planu udruživanje?

Zdravo Moosk i dobro dosao na forum.
Da u najkracim crtama na najsazetiji nacin kazem sta mislim o sipurku.
To je biljka koja uspeva svuda , Potpuno nezahtevna biljna vrsta koja moze da uspeva od ravnice pa do planinskih delova ali ne na preko 1000metara .
Mnogi , da bi na neki nacin objasnili svoje postojanje pisu sve i svasta kao i predhodnu pripremu zemljista .
Ja vam savetujem da se sipurak pitomi moze saditi na livadu koja npr. 40 godina nije kosena .
Sadnja se obavlja rucno. Riljacem ili najobicnijim kocicem.
Najbolje je imati rucnu rasadaljku za papriku ali za 20 cm. duzu.
Posto sipurak rano krece sa vegetacijom moj savet je da se sadi tokom jeseni i zime kada nema snega i najkasnije do marta meseca . Moze i kasnije ali za takvu vrstu sadnje treba kupovati sadnice u saksijama sto otezava i transport i pakovanje .
Posto je to invazivna biljna vrsta za njeno gajenje nije potrebno nikakvo udruzivanje jer se plod veoma lako prodaje . Cena svezeg ploda se krece od 50 do 80 dinara [ barem kod nas na jugu]. Plod otkupljuju svi oni koji otkupljuju i drugo voce. Plod kupuju i preradjivaci tj. oni koji prave onu smesu za dzemove .
Znaci, nikakava tehnika u sadjenju i gajenju osim sto se od proleca pa do jeseni uklanjaju polegli lastari koji pored onih uspravnih nicu iz korena . Takvi lastari samo trose hranu i nikada se nece ispraviti. Orezivanje nije pozeljno jer orezivanjem lastara gubite na rodu. Sipurak nije kao malina i kupina .
Pozdrav i svako vam dobro.

Mosk
Pogledao sam te neke beleske o sipurcima u tim izdanjima ali nije to to .
Koliko vidim lokacija Pozarevac. Pozarevac nije ni u Crnu goru ni u Hrvatsku. Kod njih se za sipurak kaze nar ili mogranj ili ko zna kako.
U Srbiji rec sipurak ili sipak je vrsta divlje ruze . moze biti sa bodljama bez bodlji. Neke sorte imaju okrugle plodove neke jajolike a neke duguljaste . Neke radjaju u grozdovima a neke imaju pojedinacne plodove .
To sto pise u tim knjigama radi se o naru a ne o nasem sipurku. To sto ga oni zovu nar ili mogranj to je njihov problem.
U Srbiji se kaze sipak ili sipurak a u mnozini ,,sipci,,.
Pozdrav sa juga .

@Vojvoda

Ma znam ja to
Ali ove knjige jesu o šipku. Inače i ja kažem šipak ... za šipak
Čitao sam u poslednje vreme dosta toga o uzgoju Rosa canine u svetu. Neki Šveđani i Kanađani uglavnom. Ispostavlja se da je agrotehnika jako bitna, pogotovo u prve 2-3 godine. Mulč, stajnjak, pa i NPK u određenim količinama mogu da dupliraju prinos.
Ja za sada nemam ništa posađeno, ali planiram da prikupim nešto para i da počnem sa ozbiljnim radom na šipku.
Uz tzv. pitomi planiram da posadim i određenu količinu izabranih divljih klonova iz okoline Požarevca, pošto je izgleda za ove selekcionisane vrste povoljno da se oprašuju 'divljim' polenom - izgleda da utiče na prinos i neke karakteristike ploda.
Što se tiče udruživanja, ja sam više mislio na neku kooperaciju u kojoj bi veći proizvođači možda mogli da sarađuju u zajedničkoj proizvodnji poluproizvoda i proizvoda i kao udruženi da imaju veći uticaj na malo- i velikoprodaju, u smislu cena. A svakako je ekonomičnije da grupa ljudi ulaže u jedan set mašina za ceđenje, kazana i svega ostalog - možda spomenute mašine za branje, razne dozvole, HACCP itd.

Planiram da nabavim onu knjigu iz Hrvatske, pa ako se to desi možda bi bilo dobro da se na ovoj temi iznesu neki saveti koje ti autori daju. Ali o tom po tom.

Pozdrav

E sad je malo jasnije ali poslusaj me . Jedini pisani tekstovi o uzgoju sipurka imas na institutu za vocarstvo u Cacku ali ne u toj meri kao naucna literatura . Jos uvek je sipurak biljka koja se po dendrologiji tretira kao divlja biljna vrsta i nista vise .
Postoje preko 200 vrsta sipurka ili divlje ruze koje uspevaju u svetu.
To sto mislis da sadis pitomi a i divlji na jednoj parceli nebih ti preporucio.
Pitomi sipurak nije nista drugo do najobicnija sorta divljeg sipurka koja se hibridizacijom dovela u takvo stanje da nema bodlji i da redovno radja .
Pitomi, znaci da takvu sortu covek sadi i odrzava . Redovno kosi i odrzava i trud svoj ulaze.
Zamisli kada bi ja npr. odne 100 sadnica i svuda po napustenim livadama oko mog mesta na svakih 200 metra posadio po jednu sadnicu. Te biljke bi nikle i jednog dana dale rod . Pored gomile zbunova divljih trnovitih sipuraka rasla bi i radjala ova bestrna sorta . Niko je nebi ni odrzavao ni ista radio oko nje . Da li je to pitoma sorta ili ne .
Mozda gresim ali mislim da ne .
Sta je pitomi kesten. Pitomi i divlji se razlikuju po svemu i nisu iz iste porodice . Cak se ne mogu ukrstati.
Pod pojmom pitomi kesten znaci da je jestiv i da je plod za upotrebu.
To je isti princip i za ovu sortu sipurka jer je odlicna za upotrebu. Nema bodlje a i to malo pri dnu sto ima je meko i nistavno.
Divlji ili pak sorta koja samoniklo raste je puna bodlji . Jos ako raste na peskovitim i kamenitim terenima od trnja se ne moze ni prici.
Kod ove sorte koja se gaji u komercionalne svrhe prica je drugacija . Mnogo brze raste i od proleca do jeseni moze da naraste i preko 2 metra . Ne morate da mi verujete ali livada gde smo nekada sadili je S kategorija . Svuda okolo je bagrem a mogucnost navodnjavanja nikakava .
Ima dosta njih koji imaju plantaze sipurka od po hektar /dva ali vecina sadi da bi kuvala plod i kasnije prodavala za dzem onu masu.
Neki daju na otkup ili pak prodaju tim istim koji preradjuju.
Nije problem nikakav prodati plod sipurka . Nije to goji ili aronija .
Ja imam 50 godina i od kad znam za sebe sve otkupne stanice su uvek otkupljivale plod sipurka i ostalog voca .
ako imas mogucnost sadnje sipurka ja bih te savetovao da se ne pekljas sa divljim trnovitim sipurcima nego da posadis ovu sortu. Neces pogresiti prijatelju.
Od pre 5-7 godina je masa njih propagirala sadnju plantaza pod gidzijem , aronijom i jos nekim biljkama ali ja nikada nisam reko tako nesto. Tamo gde postoji 1% da nece biti otkupa to ne sadi na vece povrsine.
Jos kada citam a ima i na jutubu. Plantaze goji bobica na Radan planini. Strasno i zalosno. Poznajem i kupca i prodavca . Jedan iz Nisa a drugi iz Lebana . Kolege .
sipurak je odvajkada bio cenjen i kao i malina, kupina , jabuka, tresnja ce uvek u buducnosti naci svoj put na ovom nasem brdovitom Balkanu.
O goiju niko nista vise ne govori a ai o aroniji.
Ono sto se nekada sadilo sadite opet ali polako . Bilo koje famozne bilne vrste koje jos i nemaju prevod na srpski i koje nisu priznate od strane nasih instituta samo zaobidjite .
Poslusajte me ako hocete .
Sljive su bile i bice ih uvek ali godzi beri i fluberi kao i sve ostalo sto se zavrsava na beryu procice kao puzevi i nojevi .
Zivi bili pa doziveli da vam jos neko kaze ovo sto vam ja veceras napisa.
S postovanjem Nenad Sinadinovic .

Napokon mi je stigla knjiga Divlje ruže: važnost, uporaba i uzgoj. Ima oko 90 strana. Uzgojem se bavi na oko 30 strana. Ostatak je opšti deo, upotreba i, na kraju, recepti. Klasicna brošura, kakvih na našim prostorima ima za svaku moguću kulturu (pa verovatno i za godži i aroniju ;)) samo ne i za tako bitnu biljku kakva je divlja ruža. Sada se bacam na čitanje.

Samo napred. Prvo nauci sve sta je potrebno pa onda sadi.
Pozdrav

Je možda neko čitao o skandinauskom, švedskom šipku, koji navodno leči probleme nas mlađih od 80, koji se dodaje lekovima, kao glukozamin.
Samleo sam šipak, pomiješao sa medom i to jeo 2 mjeseca, vjerovali ili ne lakše mi je u iztrošenim koljenima.
Nije sve u novcu.

Bogami rodjo alal ti vera ako si to uspeo ali samleti sipurak pa sa bilo cime pojesti deo sipurka je malo zajebano.
Nekoliko zrelih plodova mogu haos da naprave da coveku nikada na pamet nece pasti da stavi plod u usta i da proguta .
Drugo je caj os suvih plodova ili sameljanih plodova u filter kesici .
Tebi neka je sa srecom i ako je stvarno dobro probacu i ja ali ne na taj nacin.
Pozdrav sa dalekog juga .

Pročitah knjigu i ne oduševih se. Akademski relativno potkovano, ali po pitanju prakse jako šturo. Autori kao da nemaju nikakvog iskustva u uzgoju šipka. Deo o uzgoju je bas razočarao. Nadam se da ce neko ozbiljan u svetu da napiše nešto ozbiljno, neki priručnik pa da se to prevede...

Slusaj moosk. Sipurak je biljka koja ne trazi neku posebnu negu pa je iz tog razloga nema pisanih naucnih radova. To je isto kao kada bi neko trazio strucnu literaturu za uzgoj trnjina, drena ili pitomog kestena .
Sipurak raste u prirodi i bez ikakave zastite lepo radja .
Mnogi strucnjaci pisu knjige a u sustini jednu jedinu biljku u zivotu nisu posadili. Mi u Srbiji imamo doktore polj. nauka koji su npr. doktorirali na pitomoj borovnici a nijedan od njih nije uspeo da razmnozi istu. Kako to , postavlja se pitanje da Holandjani i ostali sa severa znaju da razmnozavaju a mi ne .
Bitan je faktor i to klimatski faktor a ne laboratorija kako pisu neki ,,nabedjeni,, strucnjaci na ovom forumu.
Nasi strucnjaci znaju bas sve i imaju laboratorije ali klima kod nas je sasvim drugacija od klime na severu Evrope. Bitna je prva godina u razmnozavanju. Govorim o borovnicama .
za sipurak strucnu literaturu mozes naci na institutu u Cacku ali mislim da nista posebno ne pise jer sipurak je nezahtevna biljna vrsta i ne trebaju neka ulaganja . Polj. ing. sasa Bugarcic je lepo opisao sustinu gajenja i to je dovoljno.
Pozdrav .

[quote="Vojvoda"]
Polj. ing. sasa Bugarcic je lepo opisao sustinu gajenja i to je dovoljno.

www.zdravasrbija.com

Nenade. Potreba za literaturom postoji, po mom misljenju. Iako je šipak otporan i ne previse komplikovan za odrzavanje, on, kao i druge ruže, ima svoje specifičnosti. Početniku u toj kulturi, kao i u drugim, treba pomoć stručnjaka - u prvim godinama sadnje, u različitim fenofazama, pojavama bolesti etc. Malo pravog znanja se može naći na forumima. Neki , kao onaj čovek iz Salaša Noćajskog su napravili od šipka pravu misteriju - znam da ni to nije bas tako. Pogotovo što je posle odrezao cenu za svoje sadnice 120 din. Ili koliko vec. A Nandor Bor ih prodaje za 5 din. Elem, ono sto početniku treba je priručnik, tipa onih brošura koje ministarstvo i fakultet izdaju za godži, kupine, maline. Sa tzv. walk-throughom kroz proces, kako finansijski, tako i poljoprivredni. Početnici, za razliku od vas, Nenade, čoveka sa decenijskim iskustvom, imaju dosta toga da nauce. I to nije bas lak proces.
Šipak bi mogao da se isplati, i uzgajivačima i državi. Ali sa apatičnim institucijama i, ispravi me ako grešim, uzgajivačima koji mole boga da niko nikada više ne posadi plantažu šipka i tako im uzme deo trga, teško da ima šanse da se približmo Turcima ili bilo kome drugome u ovoj oblasti.
U al' raspalih od ranog jutra :-)
Sigurno da sam u nekim stvarima preterao, ali to su utisci čoveka koji već dugo upija svaku informaciju o šipku, sa medija i interneta.