Evo da vam prikažem slike sa današnje mini izložbe bonsai četinara a i ponekog lišćara

Idemo dalje

Ima još ljudi samo polako

Ima još samo polako jedan po jedan

Predivno!

Eto, sad ste me "zarazili", odoh i ja u potragu za nekim lepim drvcem!

Nama bonsaistima je i cilj da "zarazimo" što više ljudi

Zaraza se širi, ha, ha, ha

Bonsai kultura i javori

28. i 29. maja 2005. godine u organizaciji Botaničke bašte „Jevremovac“ i Bonsai društva Beograda biće održana druga po redu u ovoj godini tematska mini izložba o bonsai kulturi. Ovog puta tema su javori.
Kao i prilikom prethodne mini izložbe održane 7. i 8. maja kada je tema bila „Četinari u bonsai stilu“ održaćemo i prikladno predavanje o bonsai kulturi i javorima. Tema predavanja je „Japanski javor (Acer palmatum) kao najpopularniji javor za bonsai“, a predavač će biti Ivan Mikarić, bonsaista sa dugogodišnjim iskustvom.
Biće prikazane i neke praktične tehnike gajenja i oblikovanja bonsai drveća, demonstrator će biti Aleksandar Dimitrijević.
Predavanje je predviđeno za 12 časova i trajaće 45 minuta. Nakon toga će članovi bonsai društva biti na raspolaganju posetiocima za sva pitanja u vezi bonsaija.

Na izložbi učestvuje osam izlagača sa ukupno četrdeset eksponata.
Izlagači su sledeći: Novica Blažić, Aleksandar Dimitrijević, Dragan Gucunski, Zoran Putniković, Vladimir Nešić, Ivan Mikarić, Nevena Blažić, Marko Ratić.

Izložba je prodajna, a osim formiranih biljaka biće ponuđene i mlade biljke, sadnice, kao i materijal potreban za gajenje bonsaija.


Rod javora (Acer) , koji je u centru pažnje na ovoj izložbi, obuhvata oko 150 drvenastih vrsta severne Zemljine hemisfere. Rasprostranjene su Aziji, Evropi, severnoj Africi i Severnoj Americi.
Za javore je karakteristično da imaju naspramne listove, većinom režnjevite (latinski naziv roda Acer znači šiljat, oštar i odnosi se na režnjeve lista). Ponekad su listovi toliko ’režnjeviti’ da postaju perasti.
Rastu kao visoko ili nisko drveće, ili žbunje.
Kod nas se možemo sresti sa dvadesetak vrsta iz ovoga roda.
Od autohtonih vrsta najčešći su: javor (A. pseudoplatanus), mleč (A. platanoides), klen (A. campestre), žešlja (A. tataricum), a vredi pomenuti i planinski javor (A. heldreichii) koji je balkanski endemit i vrlo lepo drvo koje raste samo na visokim planinama Balkanskog poluostrva i maklen (A. monspessulanum) koji ima najsitnije listove među domaćim javorima, a uz to je i kserofit, pa je za bonsaiste vrlo interesantan.
Od unetih vrsta najčešće se sreću: negundo (A. negundo, Negundo fraxinifolia), srebrnolisni javor (A. saccharinum, šećerni javor (A. saccharum) – sva tri iz Sevcerne Amerike, japanski javor (A. palmatum) – iz Azije.
Autohtone vrste javora nisu najpogodnije za bonsai kulturu, ali ih je moguće odgajiti kao bonsai (što možete videti na izložbi). Razlog je veličina lista – samo maklen i klen imaju list kraći od 10cm. Ostale vrste se prvenstveno gaje u nešto većim formama.

Najčešći domaći javor u bonsai kolekcijama je klen. Raste kao niže drvo ili kao žbun. Kao vrsta, on je vrlo široko rasprostranjen. Može se naći na visokim planinama, a i u ravničarskim šumarcima. Zbog velike rasprostranjenosti (u različitim životnim uslovima) javljaju se njegove različite ekološke varijante. Tako su ekološki vrlo različiti klen koji raste unutar neke vlažne bukove šume i klen koji raste sa belograbićem na suvim krečnjačkim padinama. Na ovo treba obratiti pažnju kod sakuplanja u prirodi – trebalo bi zapisati sa kakvog terena smo uzeli pojedini primerak i na osnovu toga proceniti o merama nege.
Među domaćim javorima samo maklen ima sitniji list od klena. Ipak, ni klen nema sitan list. On je u prirodi dužine oko 10cm. Problematično je i to što uobičajene tehnike za smanjivanje lista ne pomažu mnogo – list se smanji tek za 50%. Problem je i relativno dugačka peteljka lista. Zbog toga je klen zgodniji za sredje veliki i veliki bonsai, mada se uz intenzivne mere može gajiti i kao mali bonsai (20-30cm visine).
Maklen ima zaista sitan list, u prirodi do 4cm dužine i 7cm širine, koji se uz primenu uobičajenih tehnika još dosta može smanjiti. Otopran je na sušu, pa je i sa te strane pogodan za bonsai. Nepovlojna osobina mu je relativno duga peteljka lista, ako i kod klena. Problem je i što se u Srbiji retko nalazi u prirodi, a i nešto je osetljiviji na hladnoću pa se zimi mora posebno štititi.

Od stranih vrsta kod nas se kao bonsai mogu videti srebrnolisni javor i negundo, kao i japanski javor. Srebrnolisni javor i negundo i pored dekorativnog lista nisu pogodni za bonsai zbog veličine lisne površine.

Japanski javor je tradicionalna bonsai vrsta koja se već vekovima gaji u bonsai kulturi. Vrlo je dekorativan, a postoji preko 200 različitih podvrsta, formi i varijeteta koji se razlikuju po veličini, boji i obliku lista, boji i izgledu kore, načinu rasta... Svi su vrlo dekorativni, a izuzetno važna osobina za bonsai je da imaju sitan list koji se bonsai tehnikama može još dosta smanjiti. Može se gajiti u svim veličinama (i ekstra mali – do 15cm). Kod nas se mogu kupiti u rasadnicima kao sadnice, u cvećarama ili kod kolekcionara kao formirani bonsai, ili se može krenuti od semena. Loše osobine japanskog javora su: traži visoku vlagu vazduha, list obavezno dobije ožegotine na suvom letnjem vetru; u toku leta treba oko podneva vršiti zasenjivanje jer strada i od prejakog sunca; grane su mu relativno krte, pa ih nije moguće baš uvek oblikovati onako kako hoćemo; ne podnosi isušivanje zemlje.

Više informacija o izložbi, gajenju i oblikovanju bonsaija, kao i o radu Bonsai društva Beograda možete naći:

• www.bonsai.org.yu - na internet prezentaciji društva:
• bon.sai@sezampro.yu – preko emaila društva
• www.svetbiljaka.com – na forumu o biljkama koji je pokrenuo jedan od bonsaista
• na redovnim mesečnim okupljanjima društva koja se dešavaju svakog poslednjeg utorka u mesecu u Botaničkoj bašti „Jevremovac“, počev od 18 časova (sledeći sastanak je 31. maja 2005.)

Četinari jako lijepo izgledaju na tom kamenju!

Treba mi prostora da ubacim slike sa mini izložbe Javora i drugih lišćara u Botaničkoj bašti 28.05.2005 a da ne brišem svoje stare slike sa prethodne izložbe
NE U FOTO GALERIJU VEĆ U FORUM

Prosirio sam quotu na 5 Mb po coveku za forum

OK,pa da probamo
NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE Marcuse i dalje ne ide izgleda da je kvota ostala 2Mb ne prihvata slike ispod 100 Kb

@ dita71: hvala na korisnim informacijama u vezi javora!

Evo Marcuse da probamo

Idemo dalje