A da li je ova sisarka isto od Cedrus atlantica Glauca, i kako dalje da postupam sa semenkama ako je to to?

djeka citat:

A da li je ova sisarka isto od Cedrus atlantica Glauca, i kako dalje da postupam sa semenkama ako je to to?

Jeste! Ta je idealna!
Vrlo verovatno da će se za koji mesec, na suvom sama otvoriti. Bez kvašenja.
Za kedrove ide tri nedelje stratifikacije pre setve.

Ma jednu sam vec rukom rasturila i sve sam stavila u kesu i znaci sad to u frizider?
Ala ce se moji iznenaditi kad otvore firizider i pocnu da traze nesto za jelo

Kedar cveta u jesen.
Šišarice i seme se razvijaju tokom sledeće godine, a dostižu zrelost u proleće treće kalendarske godine (I - cvetanje; II - razvoj; III - zrelost).
Šišarice je najbolje brati pred samo raspadanje (kako je prikazano na slikama), mislim da se kod nas šišarice raspadaju tek u jesen III godine. Za manje količine semena, možete skupljati seme koje je ispalo iz šišarica. Birajte samo jedro seme (u šišarkama ima puno šturog semena).
Ako koristite samo jedro seme, procenat klijavosti je preko 90%.
U neadekvatnim uslovima ponik kedra strada od uzrokovača poleganja ponika (Fusarium sp. i ostale vrste).
PS: I ja sam se mučio sa otvaranjem nedozrelih šišarica, branih u zimu III godine. Uspevao sam da izdvojim seme i ono je bilo odlične klijavosti => šišarica nije bila zrela, ali je seme bilo zrelo.

drveni citat:

Za kedrove ide tri nedelje stratifikacije pre setve.

Kedar zahteva izvesne 'preduslove'. Između ostalog puno svetlosti.
Ako nisi u mogućnosti da obezbediš dovoljno svetlosti, ostavi seme kedra negde na suvom i hladnom otprilike do početka marta, a onda ga stratifikuj.
Možeš sejati i direktno napolju, u dobro pripremljenu zemlju.

djeka citat:

A da li je ova sisarka isto od Cedrus atlantica Glauca, i kako dalje da postupam sa semenkama ako je to to?

jedrih ces semenki naci samo u tom srednem delu, gornja i donja trecina daju jalove semenke.
U srednjem delu ces , nadam se, potrefiti oko 40-60 dobrih semenki, od kojih bi skoro sve mogle nici. Nekad je razmak izmedju nicanja i po cetiri meseca, zavisno koliko duboko gurnes semenku u zemlju....
Ja sam prvi put preterao i posle sest meseci, pretresajuci sada vec naizgled praznu zardinjericu, nadjem to seme i posadim ga ponovo mnogo plice...i sve nikose...!

p.s. ja nisam semenke stratifikovao uopste.

I ja imam dobro iskustvo sa sijanjem cedra isto bez stratifikacije. Klijavost je bila odlična.

Danas sam nasao jedan ogromni cedar atlantica u jednom Subotickom kvartu, cedar visok nekih 20 metara sa puno sisarki, no posto je stablo unutar kuce samo sam 2 sisarke mogao ubrati ali i to je dovoljno. E sad jednu sisarku sam rakrinkao izvadio iz nje nekih 100 semenki:) E sad sisarka jos nije bila otvorena samo ima lepu zutu boju meni se cinilo da je zrelo.


E sad pitanja su dali sam trebao da sacekam da se sisarka sama otvori, iz ovakve sisarke izvadeno semenje dali ce klijati?
Ove sad izvadene semenke dali se mogu zasaditi odma bez stratifikacije potapanjem dva tri dana u vodu pa sadnja?

Moje iskustvo (probao desetak načina) za idealno klijanje:

1. ostaviti šišarke na toplome dok se same posve ne otvore (kutija za cipele stavljena na umjereno toplo mjesto u kući)
2. kada se otvore šišarke, sakupiti sjeme
3. sjeme ostaviti jedan dan u vodi u koju je stavljen fungicid (Captan)
4. sjemenke osušiti
5. posve suhe sjemenke uvaljati u prah fungicida (Captan) i višak otresti
6. odmah posijati u supstrat za klijanje na dubinu 1 do 2 cm i ostaviti negdje na otvorenom i natkrivenom mjestu
7. umjereno i oskudno zalijevati tijekom zime (neka se malo i smrzne zemlja)
8. klijanje se događa već i trećem ili četvrtom mjesecu (April-travanj)
9. odmah po klijanju prskati otopinom fungicida svakih dva tjedna

Ako je sjeme "plodno" imam klijanje i preko 90%

Sretno.

Moje iskustvo je da je seme klijavo čak i pre nego što šišarka sazri - problem je što se u toj fazi šišarka nikako ne raspada sama, pa sam seme vadio nasilno.
Kad sazri (a u oktobru bi trebalo da je zrela) šišarka posle nekog vremena na toplom sama se otvori (kao što Trebor reče).

Prvi put pisem na ovom forumu, pa bih iskoristio priliku da pozdravim sve aktivne clanove, iz cijih sam komentara puno toga naucio o kedrovima.

Na Kosmaju imam jedan stari porodicni plac na kojem nema nicega osim bagrema i korova. U nekoj, nadam se, skorijoj buducnosti cu mozda uspeti da organizujem neku malu brvnaru. Ovog leta nameravam da ocistim jedan deo placa od korova, kako bih mogao da vidim sa cime raspolazem u smislu konfiguracije terena.

Pored toga, definitivno zelim da napravim malu "sumu" kedrova, od desetak stabala (a mozda i vise, zavisno od velicine slobodnog prostora). Jedino nisam siguran koju vrstu zelim. Po onome sto sam procitao, himalajski deodara kedar mi se najvise svidja i prosto sam fasciniran tim drvetom!

E, sad, citajuci po forumu sve sto je napisano o kedrovima, vidim da se i dalje javljaju odredjene nedoumice oko identifikacije pojedinih komada. U mom kraju na Novom Beogradu, postoji obilje kedrova, nekih visine i preko 20m. Zagledajuci ih, ja i dalje nisam siguran koje su to vrste... Atlaski, himalajski???

Kao osnovna identifikacija, uglavnom se navodi nacin na koji grane rastu i kako se pruzaju, ali se slabo pominje duzina iglica. Citajuci na netu, video sam da himalajski (deodara) ima duzinu iglica od 2 do 5 cm, dok atlaski ima duzinu od 1 do 2 cm (max 2.5 cm).

Ako u obzir uzmemo duzinu iglica, onda u mom kraju rastu sve sami atlaski kedrovi, dok opet, kada pogledam kako im se pruzaju grane, ja bih rekao da su to himalajski kredrovi... Uf...

Kada budem stigao, okacicu slike, ali me u medjuvremenu zanima identifikacija na osnovu duzine iglica. Ako gledamo kako je napisano, onda identifikacija ne bi trebalo da bude problem, ali se i dalje dosta polemise da li je ova ili ona vrsta kedra...

Nadam se da ce neko moci da da strucan odgovor na ovu temu.

Hvala!

Verovcatno je u pitanju atlantski kedar.
Imaćeš problem da iskrčiš bagrem sa placa, veliki posao, višegodišnji rad ...
Sizifovski

Jel uspelo nekom razmnozavanje kedra konkretno atlaskog reznicama. Ili ne vredi da pokusavam. U parku kod mene ih ima nekoliko ali sisarka ni jedna.

Kedrovi se razmnozavaju semenom a mogu i kalemljenjem na podlogu crnog bora . od reznica moze ali su za oziljavanje potrebni uslovi koje retko ko moze da obezbedi.

Pozdrav

Kedar ćeš da nakalemiš na crni bor na Svetog Živka. Što bi rekli stari ljudi.