Danas sam malo pogledala svoj cca 6-godišnji kesten i vidjela da ga je napao rak

Saptacice, kako izgleda taj rak drveta? Postavi nam par fotki, da mozemo i mi da prepoznamo.
Zadnjih se desetak godina sve vise o tome govori, da li to znaci da ga ima sve vise, ili je taj pojam ('rak drveta' ) usao u modu...Ili je tek u zadnje vreme definiran?

Evo ih neke fotke, nadam se da ce se videti u dovoljnoj meri...a tekst sledi ispod...

....

...

Ima nekih strucnih termina, ali je dovoljno razumljiv...

CRYPTONECTRIA PARASITICA
(syn. Endothia parasitica)
rod: Endothia
fam: Melogramataceae
III red: Pyrenomycetales
kl: Ascomycetales


PROUZROKOVAČ RAKA KORE PITOMOG KESTENA - ENDOTIOZA

- Ova gljiva je izazvala najveće epifitocije – američki kesten (Castanea dentata) je praktično uništen, a ogromne štete su zabeležene i na C. sativa (evropski kesten) i C. pumila. Konstatovana je, takođe, i na Q. pubescens, Q. petraea, Q. ilex i Fagus sylvatica, ali se na njima javlja sporadično i ne prouzrokuje sušenja.
- Gljiva je rasprpstranjena u evropi (Belgija, Francuska, Grčka, Italija, Mađarska i Yu), Aziji (Kina, Indija, Japan, Koreja) i N Americi (SAD i Kanada).
- SIMPTOMI BOLESTI: Znaci bolesti se različito ispoljavaju kod izdanaka i mladih stabala sa glatkom korom, a različito kod starih stabala sa hrapavom korom.
- Kod mladih stabala 1. se zapažaju promene u samoj kori koja se na mestu infekcije malo ulegne i menja boju po-stajući zagasita, dok kambijum ispod nje postaje smeđi. Ubrzo boja zagasito smeđe kore se menja i postaje crve-nkasta, uzdužno puca i postepeno se odvaja od drveta tako da se stvara otvorena rak-rana. Ispod i na samoj kori uočava se žućkasta micelija koja se lepezasto širi (pojava ove žućkaste micelije je 1 od najsigurnijih znakova za-raze). Na mladim stablima i izdancima, ukoliko je do infekcoije došlo rano u proleće, lišće ima normalnu veličinu i simptomi se ispoljavaju u pojavi hlorotičnosti i sušenju. Lišće na stablima ostaje i u toku zime jer usled brzog razvoja bolesti ne formira se plutasti sloj u osnovi peteljke koji omogučava odvajanje liske.
- Na starim stablima simptomi bolesti se obično javljaju 1. u kruni, gde se na pojedinim granama ispoljavaju prome-ne boje lišća. zatim dolazi do pucanja kore na mestima infekcije. 1. od simtpoma zaraze je i formiranje žbunastih vodenih (adventivnih) izbojaka ispod mesta infekcije koji imaju zemeleo lišće i lako se uočavaju sa veđih daljina. Na mestu gde kora puca javljaju se hipertrofije koje su, takođe, lako uočljive. I najzad, kao najsigurniji znak zaraze je pojava plodonosnih tela koja su narandžaste ili crvenkaste boje. Formiranje ovih fruktifikacija dešava se u toku cele godine, što uslovljava veliki zarazni potencijal ove gljive.
- OPIS GLJIVE I EPIDEMIOLOGIJA: I peritecije i piknidi se obrazuju u narandžastim ili crvenim stromama veličine glave čiode. po svojoj spoljašnjosti peritecijske i piknidske spore se ne razlikuju. U peritecijskim stromama obrazuje se više peritecija sa izrazito dugim vratom. U njima se formiraju 8-spori askusi, a askospore su 2-ćelijske, bezbojne i eliptične i poređane u 2 reda u askusu. U piknidskim stromama se obrazuje uglavnom samo jedan piknid. Piknospore su duplo sitnije, 1-ćelijske, cilindrične i bezbojne.
- Infekcije se ostvaruju piknosporama i askosporama. U tº-nom rasponu 15-25ºC, u toku vlažnog vremena oslo-bađa se masa spora iz žutonarandžastih ili crvenkastosmeđih piknida. Peritecije se obrazuju u toku jeseni i zi-me. Svaka peritecijska stroma sadrži 1-60 peritecija. Askospore se raznose vetrom i to vrlo često na velike di-stance. Formiranje piknida i oslobađanje piknospora je masovno u toku proleća i jeseni. Glavni vektori zaraze su ptice, insekti ikišne kapi nošene vetrom. Piknospore obično počinju da klijaju posle 8h, a askospore nešto brže. Piknosporer klijaju u tº-nom rasponu 3-38ºC, a askospore 18-38ºC. posle klijanja hife penetriraju unutar kore i kambijalnog sloja. Najveći % novih infekcija je u vezi sa mehaničkim ozledama, ali ima indicija da se infekcija ostvaruje i preko prirodnih pukotina i naprslina.
- MERE BORBE: Suzbijanje ove gljive je veoma teško i praktično sve mere borbe su usmerene u pravcu smanjenja njenog širenja u nova nezaražena područja. 1 od mogućih načina zaštite je unošenje otpornih vrsta kestena kao što su azijske C. mollissima i C. crenata ili stvaranje novih otpornih formi ukrštanjem domaćeg i azijskih vrsta kestena. Mehanički način suzbijanja se sastoji u seči zaraženih stabala, guljenju kore i spaljivanju dela stabala sa rak-ranama. Ova mera je u Sloveniji kombinovana sa tretiranjem panjeva arboricidima radi uništavanja izdanačke sposobnosti pitomog kestena jer se posle seče zaraženog stabla iz panja javljaju brojni iudanci na kojima se formiraju piknidi ove gljive i na taj način se nivo inokuluma za nove infekcije višestruko povećava.
- U BiH je razvijena metoda hemijske zaštite panjeva od infekcije: panjevi se seku što niže do zemlje, na njima se guli kora i to nekoliko cm ispod nivoa zemlje, a zatim se sveže oguljena P premazuje nekim od uljnih antiseptika (Karbolineum, kreozot). Panjevi se mogu teretirati i običnom naftom ili nekim od Cu-fungicida, ali ih posle treba prekriti zemljom. na taj način obrađeni panjevi daju kvalitetne izdanke koji se brzo ukorenjuju i ako se docnije vrši njihova pravilna nega (vade se pri proredi zaraženi i oni meh.oštećeni, širenje raka se može znatno usporiti.
- Osim direktnih mera borbe, značajna je dobro organizovana dijagnozno-prognozna služba.
- Zakonskim propisima treba zabraniti promet zaraženog materijala u nezaražena područja.
- U borbi protiv endotioze najbolje je primeniti kombinovane mere i tako usporiti širenje zaraze i pružiti šansu da se prirodnom slekcijom formiraju otporne populacije. Konstatovan je i hipovirulentni soj ove gljive koji na stablima usporava širenje agresivnog soja endotioze. On zaustavlja ili sprečava formiranje raka kore. Hipovirulencija se izgleda prenosi sa hipovirulentnog na virulentni strejn spajanjem hifa. Ovaj efikasan način biološke kontrole je zasnovan na kompatibilitetu hipo- i hipervirulentnog strejna. Nije jasan mehanizam kojim se hipovirulentan soj širi u prirodi – moguće da se prenosi piknosporama ili vektorima (insekti i dr. životinj.).

Ovo su ta plodonosna tela-strome, koja se pominju u tekstu...

rak kore je jako pogodio kestenove šume u hrvatskoj. spomenula sam prije da se nalazim u području najbogatijem kestenovom šumom u europi.
to je gljivično oboljenje - na zaraženom dijelu kora se odvaja od debla i prestaje cirkulacija sokova u drvu. kora je suha, beživotna, a drvo ispod nje trulo, odumrlo.
ne mogu nikak nać fotografiju kako to izgleda na većem stablu. makijaveta je evo objavila kako to počinje. na starijem stablu rane su opsežnije, poput nekog jako ozlijeđenog stabla bez velikog dijela kore, a tkivo bez kore se raspada, odumire.

tražeći za slikom naišla sam na članak kako se kesteni siju, tu je netko pitao
magister2.org/hr/kako-...i-kesteni/

Maki, bravo! Kakav iscrpan odgovor. Steta je samo sto on podrazumeva da u stvari pravog sredstva za uklanjanje uzrocnika - nema.
Zaista se lepo vidi na fotkama kako se formira to zadebljaje, pucanje--a ispod toga mogu zamisliti da se desava truljenje o kome Sapta govori. Da se najezis...

Zanimljiva tema.
Kao što je Makjaveta pomenula najgore je prošao američki kesten (Castanea dentata).
Gljiva je na američki kontinent introdukovana početkom 20 veka unosom zaraženih kineskih kestenova (Castanea mollissima). Bolest je prvo primećena 1904. na nekoliko stabala u zološkom vrtu u Bronxu i od tih stabala je krenuo pomor.
Ova, nekada jedna od ekonomski najvažnijih šumskih vrsta u severnoj americi dovedena je na rub istrebljenja. Od preko 3 milijarde stabala pre 1904. preostalo je samo 100 stabala prečnika preko 60 cm.
Međutim pronađeno je nekoliko starih stabala koja pokazuju prirodni imunitet na gljivicu Cryphonectria parasitica i sada se vrši njihova međusobna oplodnja u cilju dobijanja otpornih primeraka.
Planirano je da do 2010. započne pošumljavanje ovim otpornim američkim kestenom.

Samo da uspe!

citajuci o ovoj bolesti kestena sjetih se svog hrasta koji boluje već 2-3 godine a kako o drveću neznam ništa pitam se dali je to ista bolest?? zna li netko? evo i slikice iz bliza te rane na dnu hrasta koja slini i smrdi po kiselini a strsljeni se na to opasno skupaju!!!

Bok ljudi,

neki dan primjetih nešto strašno na mojim chamaecyparisima. Ne nekoliko mjesta kora kao da je eksplodirala iznutra i nastale su grozne rane, iznutra crvene i oblivene smolom.

Evo, šaljem slike da vidite kako to izgleda.

Molim Vašu pomoć.

Da li se grane iznad ovih mesta suše?
Da li je zahvaćeno samo nekoliko grana ili stablo?

Ove rane se nalaze na glavnom stablu a ne na granama. Biljka nije velika. negdje oko 2,5 metra. Okolne grane se ne suše.

Pozdrav