Ja ću to preslikati na životinje...
Prvo me post sa različitim sjemenkama oduševio, no onda sam počeo razmišljati i došao do istog zaključka kao i Miodrag!
Ne može spol biti unaprijed određen - spol se određuje genetski, a ne morfološki. Karakteristike vezane uz spol kod svake životinje određene su također genetski - sve je u genima.
No, s druge strane, sjemenka je "oplođena jajna stanica" i logično je da u sebi sadrži i "kod" za spol budućeg organizma. No, muči me, zašto bi spol bio i morfološki određen? I zašto samo kod ove vrste omjer među spolovima nije oko 50:50?
Moj doktorat imao je nešto na tu temu - PCR metoda u određivanju mliječnosti goveda i stvar nije tako jednostavna kako se čini jer je uvjetuju i vanjski čimbenici (faktori).
ha! zanimljivo, ne?

off::
Ne govorim o ginku ni uopšteno o biljkama ali postoje organizmi kod kojih odnos među polovima nije 50:50.
Takođe postoje vrste kod kojih pol nije ni genetski određen već ga određuju spoljni faktori (red Crocodilia npr.).

MOžda je problem u čoveku, koji ne voli ženska stabla zbog smada plodova i sadi samo muške biljke, pa je možda biljka evolucijski našla mehanizam, kako da zaštiti svoje potomstvo, stime, da daje više ženskih stabal. To je možda moja teorija, ali čini mi se da sam negdi i to pročitao. Jedino je pitanje, kako stablo dobije tu informaciju o premalo muških stabala....NO več sam zabluzio

Priroda je cudo, bas zanimljiv razgovor, ali posto je ginko drvo iz doba krede, neverujem da je mogao evolucijski da se promeni kako ga covek gaji, suvise je to malo vremena u pitanju.

Odavno nisam učestvovao u ovako kvalitetnoj diskusiji, pa naprosto ne mogu da ostavim ovu temu nedorečenom i nekompletnom. Da pojasnim malo situaciju:
1. EPIGAMNA DETERMINACIJA POLA - razviće zavisi od spoljne sredine i nema polnih hromozoma. Krokodili mužjaci se legu na temperaturama od 27 do30° C, a ženke na temperaturama od 31-do 33°C
2. PROGAMNA DETERMINACIJA POLA - Razviće zavisi od veličine jajne ćelije koja je oplođena. Tako kod nekih Rotatoria i morskog crva, rod Dinophylus, ako se oplodi krupnija jajna ćelija nastaje ženski pol, a ako se oplodi sitnija jajna ćelija nastaje muški pol.
3. SINGAMNA DETERMINACIJA POLA - pol je genetski određen i zavisi od odnosa gena na autozomima i polnim hromozomima.
Niži eukarioti imaju veoma jednostavnu genetičku kontrolu polnosti.
Zelena alga Chlamydomonas reinhardtii produkuje gamete istog oblika i
veličine (izogamija) koji se razlikuju samo po jednom genskom alelu na
lokusu za tip ukrštanja (aleli + i -).
Slična kontrola zapažena je kod kvasca Saccharomyces cerevisiae, čije
jedinke produkuju dva tipa morfološki identičnih, ali funkcionalno
različitih gameta (+ i -).
Nešto kompleksniji, ali ipak monogenski način kontrole polnosti postoji
kod gljivice Neurospora crassa (genski aleli A i a).
a) PROTENOR -nematode, pauci, stenice, pravokrilci, stnoge i tvrdokrilci(XX - ženke, XO - mužjaci) ženke imaju jedan polni hromozom više od mužjaka
b) DROSOPHILA - sisari, ribe, diptera i neke stenice(XX - ženke, XY - mužjaci)ženke homogametne, a mužjaci heterogametni
c) ABRAXAS - leptiri, neke ribe, ptice i gmizavci.(ZW - ženke, ZZ - mužjaci) ženke heterogametne, a mužjaci homogametni
d) HAPLOIDIJA - ose, pčele, mravi. Mužjaci se razvijaju iz neoplođenih jaja (partenogeneza).
Trutovi pčela sadrže u telesnim ćelijama haploidan broj
hormzoma (n = 16). Matica i pčele radilice razvijaju se iz
oplođenih jaja, tako da imaju po 32 hromozoma u telesnim
ćelijama.

DETERMINACIJA POLA KOD BILJAKA - Većina biljaka su sa hermafroditnim cvetom ili su im polovi razdvojeni a na istoj biljci i tu je situacija kristalno jasna. Međutim kod dvodomih ima različitih slučajeva.
1. Melandrium album se ponaša po drosophila obrazcu
2. Hmelj se ponaša po protenor obrazcu
3. Konoplja nema hromozomskih razlika kod muških i ženskih polova, ali postoje neki druge seksualni faktori.

Iz svega ovo je jasno da semena ljuska genetski pripada biljci na kojoj je formirana, a semeni zametak i endosperm predstavljaju novu biljku. Prema tome spoljnio izgled semenke - oblik, naboranost, boja, broj šavova, debljina ljuske, visina, širina... sortna su odlika biljke na kojoj je nastala i definitivno se ne može uzeti za određivanje pola buduće biljke.

THE END.

Eto ga na! No sada je i to riješeno.
Hvala Miodragu - ovaj si post spremam i printam...

Ovo je stvarno -The End- sto se tice odredjivanja pola buduce biljke iz semenke. Hvala Miodragu na opsirnosti znao sam ja da na SB-u moze i da se nesto nauci.

Pregledao sam sjemenke koje sam nekidan skupio,od 67 sjemenki ginka samo su dvije trobridne,nekako mi se čini da je to ipak premalo muških.Ne bi to trebao biti neki problem utvrditi koje su muške a koje ženske,to bi mogla riješti DNK analiza ,da se vidi dali kinezi govore istinu.Rekao bih nešto o tome u vezi utjecaja vanjskih faktora na spol.Kod guštera i ptica ,mislim i kod nekih riba je poznato da vanjski faktor,konkretno temperatura utječe na spol jedinke,odnosno oplođena jajna stanica nezna što će biti dok je sunce ne ogrije.Ono što je spomenuo Sequoiadendron,i čovjekovo (negativno)uplitanje na populaciju neke vrste može utjecati na njezinu reprodukciju,odnosno na broj muških ili ženskih jedinki.Postoji nešto što se naziva kolektivna svijest organizama,biljnih ili životinjskih,odnosno postoje i simbiotičke kolektivne svijesti biljaka i životinja.O tome se nažalost jako malo govori i piše a ta varijabla bi se morala uzeti u obzir kad se govori o razmnožavanju biljaka i njihovoj rasprostranjenosti odnosno o životnom prostoru koji zauzimaju i osvajaju ili uz pomoć čovjeka ili životinja ili svojim vlastitim načinom održanja vrste. Nije gotovo kad je gotovo,nego kad evolucija kaže da je gotovo.

Ja sam novi vikendas. Imam u dvoristu drvo ginko biloba. Da li neko zna sta treba da mu se radi? Da li se orezuje i kako?

Halo, prijatelji, imam jedno pitanje. Nemojte se smijati. Jeli ko vidio živicu od ginka. Imam nešto sadnica viška, pa bi malo poeksperimentirao.
Kako sam video, da na plantažama za lišče ga sade na gusto i ne puste ga u visinu više od 3metra. Onda bi mogao napraviti i živicu iz njega.

Ne znam da li se koristi...ali
s paznjom cu pratiti tvoj eksperiment!

Pitanje koliko god nekom bilo smešno ipak je na OK i nema mesta humoru. Vrlo često se žive ograde prave od stablastih vrsta i u principu od svakog drveta je moguće napraviti žbun i od žbuna drvo, naravno nije uvek lako i jednostavno. Ne znam da je iko ovde u blizini pokušao takvo nešto sa ginkom, li tvrdim da je izvodljivo isto kao sa grabom, bukvom ili gledičijom, sa jednom razlikom što je kod ginka slabo izraženo grananje, ali rezidba bi ga stimulisala i špalir bi sporo dobijao gustinu. Vredi pokušati, pogotovo što ne moraš kupovati sadnice.

E, hvala ti na odgovoru, probat ču. Neče to biti duga živica, možda 15metara. Možda bi sadio na 50cm i na cik cak. Nisam jo nikad proba rezati ginka, pa me baš zanima kako reagira na rezanje. A, kada živic naraste, još če bit lišča za čaj.

Mart 2011



Mart 2012



Kalemovi muškog ginka

Lepo je videti ove slike. Iako nisam redovno pratio temu, zamolio bih za dva odgovora - ginko je kalemljen na pupoljak a interesuje me da li si ga kalemio sada odnosno kajem zime ili jesenas? Takodje me intrigira ova debela bela cev u pozadini - je l to grejanje?
Pozdrav!