ja sam samo citao,nisam ni gledao to.

-Ко ово може да протумачи...нек чита

Ja sam stigao do zalijevanja preko najlona i odustao

a ja do : Lakse je pitati nego zeznuti .........a sta je ovo od teme, svasta.

Sad sam shvatio, ovo je sve jedna recenica znaci udahnes vazduh i citas bez prestanka.
Nadam se da nemas dve tri stranice inace nikad neces moci da procitas do kraja.

jel sad ide ta zimska metoda sadnje ? To je za sadnju semena uput jel brankoBin?

miljan2 citat:

jel sad ide ta zimska metoda sadnje ? To je za sadnju semena uput jel brankoBin?

-Наводно...кажу да јесте...само ја нисам довољно описмењен да га протумачим,тако да нисам меродаван да саветујем у "испоштовању у процесу садње".

-Можда неко писменији ,протумачи и преведе...

uzeo sam preko one stranice www.z3hibrid.com seme bilo je jače od mene . Dalje informacije kako bude tekla sadnja cu izneti ovde javno !!

Interesantno da se tvoj stil pisanja poklapa sa stilom pisanja na stranici koju si naveo.



Badnjevac

Badnjevac citat:

Interesantno da se tvoj stil pisanja poklapa sa stilom pisanja na stranici koju si naveo. Badnjevac

Mozda je do uciteljice

I ako licno ne verujem u "Z3" hibrid Paulovnije, postavlja se sustinsko pitanje u vezi hibridnog semena.

Evo o cemu se radi...

Svi znamo kako se dobija hibrid: ukrstanjem dve biljke. Biljke mogu da budu iste ili razlicite. Ovaj deo je u redu.

Recimo da je hibridna biljka izrasla i da moze da daje seme.
Obicno se u literaturi ovo zove seme prve generacije i obelezava se sa F1.
Kad bi biljka izrasla iz semena F1, postala dovoljno velika da sama daje seme, to bi bilo seme druge generacije i obelezavalo bi se kao F2, itd.

Ovaj deo ne razumem:

Kako hibridno seme F1 moze da garantuje biljku sa istim karakteristikama kao i biljka sa koje je poteklo?

Bez obzira da li je originalna biljka oprasena polenom sa iste ili razlicite biljke, doci ce do rekombinacije DNK, sto prakticno znaci da ne postoji garancija da ce biljka iz F1 semena imati 100% iste karakteristike (prirast, otpornost, itd.)

Teoretski, jedini nacin meni poznat je da se biljka razmnozava vegetativno (aseksualnim) putem, sto znaci kalemljenjem, oziljavanjem, mikropropagacijom, itd.

Mislim da postoji deo koji ne razumem, jer svuda u svetu poljoprivredni instituti rade na razvoju hibridnog semena i prodaju ga.

Da li neko moze da objasni o cemu se radi?



Badnjevac

Možda je F1 seme prelazna faza koja nije ni predviđena za prodaju a to što se nudi kao hibridno podrazumeva seme kasnijih generacija kod kojih su se ustalile osobine.
Npr, ako raspolažemo sa više F1 biljaka. Te biljke međusobno oprašujemo i dobijamo F2, itd. Nakon nekog vremena varijacije će postati minimalne. Tada možemo govoriti o hibridnim biljkama koje su nastale ukrštanjem ali koje sada imaju stabilne karakteristike odnosno daju potomstvo identično (ili maksimalno slično) samom sebi.

Postovani clanovi Foruma i pratioci teme Paulownia, zelim Vam svima sve najbolje u Novoj 2107, sa porukom da Vam se ispune sve zelje i da Vam drvece poraste bas onoliko koliko Vama treba.

Nisam se dugo ukljucivao u prepisku na temu "Paulownia" sto zbog nedostatka vremena a delom i zbog toga sto mi se nije dopadao ton nekoliko desetina predhodnih strana.

S obzirom da je (izreceno) napisano puno nedoumica na temu uzgoja Paulownije i da je mnogo pitanja ostalo bez odgovora, dozvolicu sebi slobodu da se nadovezem na svoje poruke napisane na strani 72 ovog foruma I da pokusam da Vam priblizim svoje licne impresije vezane za plantazni uzgoj Paulownije na nasim prostorima.
Licno smatram da je uspeh, kao i u svemu, individualan, srazmeram zalaganju, ponekad ulozenom navcu, a nadasve neizvestan, ukoliko zelite, da na kraju svoj trud (proizvod ), i unovcite.
Od svega sto cu napisati ne ocekujem nikakvu licnu niti finansijsku korist jer se ne bavim proizvodnjom i prodajom sadnog materijala niti bilo kod drugog agro tehnickog proizvoda za uzgoj Paulownije. Da li cu zaraditi na finalnom proizvodu ostaje da se vidi, a to je jedino sto me interesuje kada je Paulownija u pitanju.

Pokusacu u kratkim crtama da Vam predstavim ulaganja, (verujem da ste svi do sada napravili nekakvu “finansijsku konstrukciju”), obim posla I da Vam predstavim trenutno (po mojim saznanjima) raspolozenje na trzistu u okviru moje mikro lokacije.

2014 u maju mesecu, smo posadili prvu probnu parcelu od 25 ari, na glinastoj zemlji u Sumadiji, hibridom Shan Tong, kupljenim kod nas, u Srbiji, malim prolecnim sadnicama.
189 sadnica u rasporedu 4x4 i 3x2m. (jer je ideja bila probna parcela te smo imali ideju da probamo i uzgoj drvne mase za gradju i za peletiranje).
Rupe su busene masinski, dubina 80 a sirina 60cm.
U svaku izbusenu rupu, izmesano je oko 200gr 15:15:15 vestacnog djubriva, rupe su dobro natopljene vodom a sadnice posadjene “po uputstvu za sadnju”.
Svaka zasadjena biljka dobila je povrsinski jos 200 gr vestackog djubriva a preko cele parcele je spoveden sistem za zalivanje kap po kap.
Ukupna investicija za sadni materijal, djubrivo, sistem za zalivanje je bila oko 1200 evra.
Imali smo srecu sto je vlasnik burgije bio entuzijasta koji je i sam planirao da sadi Paulowniju te nismo platili busenje rupa.
Sadnice su se primile dosta dobro, ukupno smo imali ispod 2% sadnica koje se nisu primile.
Uz sav trud koji smo ulozili, visinski prirast nije bio ocekivan tog leta, uz junsko dodavanje vestackog djubriva, 200 gr po sadnici, da bi u septembru doziveli caroliju Paulownije i prosecnu visinu preko 2 metra.Sadnice su cepovane sledeceg maja ( 2015) i sada, na izmaku 2. godine od cepovanja imamo prosecnu visinu preko 6 metara ( krosnja u proseku na 4m). Sve sadnice su prezivele zimu, ni jedna se nije smrzla a visina promrzlina je bila oko 10 cm od vrha. Sada imamo lep parkic sa svim karakteristikama hibrida, dakle izrazito prav rast i tehnicke karakteristike koje cu Vam predstaviti:
Jedna od cepovanih sadnica posle 8 meseci provedenih u supi, na promaji, zavrsila je u fabrici plocastog materijala, na analizi a rezultat je bio :
Tezina: 200kg po kubiku sa merenim procentom vlage
Uzorak vlage ispod 5% (uredjaj koji je merio vragu imao je prag osetljivosti >5% )
U maju 2015 zasadili smo novih 920 prolecnih sadnica Shan Tong-a, ovog puta od drugog uzgajivaca sadnog materijala, znatno jevtiniji od prvog, na tri razlicite lokacije, dve u Banatu a jednu u Sumadiji.
Ovoga puta investicija je izgledala ovako:
Jesenja i prolecna priprema zemljista 150 eura
Sadni materijal 1.1 euro po komadu
Masinsko busenje rupa 50 din po rupi
400 grama vestackog djubriva po sadnici
Malc folija, crna, 30 mikrona, 1.2 m2 po sadnici, 19 din / m
14 radnika po 1500 din 2 radna dana
Raznorazni pomocni alati za mapiranje rupa itd.

U prvoj godini parcela u Sumadiji je iskakala svojim odlicnim prirastom u odnosu na dve banatske parcele. Svega 2 puta zalivena u toku leta za razliku od banatskih koje su zalivane svake nedelje jednom.
Sve sadnice cepovane u razmaku od 14 dana od 2 aprila 2016.
A onda prolecni mraz 17 aprila u Sumadiji protutnji preko tek ispupelih izdanaka koji nisu uspeli da se oporave od “kolateralne stete” i sada su ispod proseka.
U Banatu se, da bi priroda bila u ravnotezi, predpostavljam, dogodilo ono sto smo ocekivali, te smo vegetativni period posle cepovanja sadnica, od 200 dana zavrsili sa prosecnom visinom od 6m i izvanredno izjednacenim i ravnim “sadnicama”. Naglasio bih prave i ravne kakve nisam video ni na jednoj internet prezentaciji a podignutih plantazno u Srbiji. Naglasio bih da nigde nije ispostovan raspored 4x4m, zbog namere da se posadi sto vise sadnica pri cemu se to nije nikako odrazilo na prirast i visinu i pravolinijski rast sadnica.

Situacija od 01.01.2017 je da je u vrhu visina promrzlina oko 5-7 cm i da ni jedan, za sada ne pokazuje znake dubljih promrzlina.

Da rezimiram, mislili smo da oko sume nema puno posla, medjutim svakog vikenda smo na nekoj lokaciji skidali zaperke, sto nije mucna radnja dok su cepovane biljke bile male i sto se na 100 ari obavljalo za 3 sata hodanja ali sa visinom vec od 2 metra to je postaje dugotrajana manipulacija merdevinama po parcelama.
Uticaj zivotinjskih stetocina u 2014-2016 je apsolutno zanemarljiv, sto ne mogu da kazem za ljude, ipak je ljutski faktor najizrazeniji u prirodi, pa su nam ljubazne komsije izvadile 20-setak sadnica.

Za kraj, situacija na mikro trzistu je sledeca:

Osim "nikolakalabic" koga bih zamolio da mi se javi, niko za sada nema ambiciju da organizuje trziste i nije preradio nista od Paulownije. Oni koji su voljni da probaju da prave pelet od Paulownije za sada nemaju sirovinu a jedan od peletara iz Vojvodine, sa kojima sam pricao je voljan da usluzno peletira kompletnu nasu proizvodnju (sa drobljenjem i mlevenjem drvne mase) za 30 evra po toni.
Drugi je pak imao nameru da podelimo usluzno proizvedeni pelet na ravne casti,ali u svakom slucaju Vam je potrebna kolicina od 400 kg probnog uzorka za ozbiljne peletirke. Interesantan je podatak da kvalitetne sirovine za namesavanje bukovog peleta nema (smanjivanje kalorijske vrednosti) dovoljno pa verujem da sa peletarima moze da se napravi obostrano koristan dogovor.

Sa paletarima (PALETARIMA) je stvar sledeca, spremni su da plate probni kamion trupaca 50 eura po kubiku (kao topolu), dok je proizvodjac plocastog materijala spreman da nam otkupi celu proizvodnju i da plati 4000 din po toni drvne mase jer Paulowniju tretiraju kao meki liscar.

Ostalo je jos da pokusam da "oborim" cenu usluznog secenja gradje od Paulownije, sto je u Banatu dosta skupo, jer sam vodio razgovore sa nekoliko gradjevinskih firmi kojima je gradja od Paulovnije interasantna za skele i salunge po trebutnoj trzisnoj ceni od 180 evra/m3 za sirovu camovinu i da razgovaram sa proizvodjacima gajbica za voce, jer su se u skorije vreme u Srbiji pojavile ljustilice za drvo koje mogu da ljuste i trupce do 40 cm u precniku, sto do skoro nije bio slucaj.

Od subvencija za sadnju Paulownije, po mojim saznanjima, jos uvek nema nista, iako je Srbija potpisnica Ugovora iz Kjotoa 2008, ali ugovor jos nije retifikovan i jer Paulownija nije autohtona vrsta (kao ni klon R214 za koji postoje nekakve subvencije) te za nju nema mesta u posumljavanju Srbije i Vojvodine, sto je strategija Srbija i Vojvodina Suma i gde treba da se teritirija pod sumama poveca za cca 10%.

Subvencije za proizvodnju kiseonika su i dalje na nivou naucne fantastike u Srbiji (iako Gana!!! placa oko 1 euro godisnje po sadnici Paulownije od 4 godine starosti).

Bilo je nekih pokusaja trgovine carbon creditom u Srbiji ali je i to propalo jer je provizija za trgovinu akcijama carbon credita otisla basloslovno uvis.

Dakle, da se vratim na pocetak, uspeh je individualna stvar pa neka svako od Vas nadje ono sto mu odgovara (ili ne) u ovim mojim redovima.

Ukoliko neko od Vas raspolaze nekim preciznijim ili novijim finansijskim podacima zamolio bih da me kontaktira.


Pozdrav Svima.

Pošto ovo g.., ne može da mi citira deo teksta ili ja to ne umem molio bih da pojasniš ovo "Interesantan je podatak da kvalitetne sirovine za namesavanje bukovog peleta nema (smanjivanje kalorijske vrednosti)" Unapred hvala.

sve je ovo jasno rečeno ali je meni tu nešto zafalilo. Pročitah ovo par puta i ne primetih da se pominje prečnik tih stabala, meren bar u dve visinske zone i pokušaj da se pojedinačna stabla "izkubiciraju" tj. da se odredi zapremina drvne mase.
Pominjete čepovanu sadnicu iz šupe bez njenih gabarita i saznajemo da je specifična gustina7težina 200kg/m3 sa -+ 5% vlage to je nedovoljno pa ako respolažete sa više podataka vi ih iznesite pa da raspalimo diskusiju.

Mante se Vi sporazuma iz Kjota koga se uostalom skoro niko ne pridržava i Gane koja leži na strateškim sirovinama i dijamantima dok Mi kao zadnji slepci živimo od tuđe milostinje. Pozdrav Svima

Postoje li ikakve informacije o cijeni oblovine i rezane građe Paulovnije u zemljama EU?Ne rekla-kazala već nešto opipljivo.