Coca citat:

Dobro bre majkumu pa imate li milosti za nas obične smrtnike.Sve lepše od lepšeg,ali nisam primetio na izložbama da ih ima ili bez cveta i ne izgledaju baš ovako atraktivno.

To je sada jedna zanimljiva teza.

Ehinocereusi imaju ne samo lepe vec i zaista atraktivne cvetove, bar vecina njih. Medjutim, neki su bez cvetova neatraktivni, na pr. triglochidiatus, pentacantus i sl., a drugi su i lepi i atraktivni ali su mali, na pr. oni sa gustim belim bodljama, pa ih ne iznosimo rado na izlozbe.

Uopste uzev, na izlozbe najcesce iznosimo kapitalce zavidnih dimenzija. Po principu 'u kvantitetu je i kvalitet' u zelji da ipmpresioniramo prolaznike. Na zalost i interesovanje prolaznika i pocetnika je uglavnom takvo. Svi se zakace za najvece grusonije, ferocactuse i sl. i gotove i ne obrate paznju, na primer, na nekoliko Hondinih 'specijalaca' poput kalemljenih turbinikarpusa ili ariokarpusa ili nekih actekiuma i mikromerija. Eventualno neki 'superkabuto' privuce paznju. Treba videti zaprepascenje kad im na pitanje 'da li je ovaj najstariji' sa prstom uperenim u neki grusoni, ja odgovorim sa 'ne, nego onaj tamo' i pokazem jedan Hondin turbinikarpus koji je vec 23 godina na podlozi!

Inace, najatraktivniji ehinocereus bez cveta sam svojevremeno, pre vise od deset godina, video u Palmengarten-u u Frankfurtu na izlozbi kaktusa iz njihove zatvorene zbirke. Oni to retko izlazu, ja sam, jednostavno imao srecu. Bio je to E. reichenbachii pseudopectinatus v. rubrispinus. Cudo od ehinocereusa, visoko oko 70 cm, nekih 20-ak cm u precniku, sa bezbroj crvenkastih prstenova. Ne secam se vise, ali bilo ih je zaista puno jer je i biljka bila ocigledno prastara.


Pozdrav,
Joca

Ops! Pricajuci o Hondinim turbinikarpusima preselio sam jedan pseudopektinatus u ehinocereuse...Trebalo bi da je to bio E. rigidismus rubrispinus. Iako, da budem iskren, sada vise i nisam sasvim siguran u vrstu, bilo je to u vreme kad sam i sam bio pocetnik u kaktusarstvu.

Medjutim. ono sto me cudi u porukama po ovoj temi jeste da niko ne pominje otpornost ehinocereusa na niske temperature.

Ja sam moju zbirku ehinocereusa orijentisao samo na te koji su zimootporni, pri cemu tezim samo onim vrstama koje mogu da podnesu zonu 7 (do -18 oC). Uz ehinocereuse sam imao i nekoliko opuncioidnih biljaka, li sam od vecine odustao. Jesu otporne ali i zahtevne u pogledu prostora. I bodu!

Imam vec nekoliko zima iskustva. Biljke su sve vreme napolju, na otvorenom, ali zasticene od nekontrolisanih padavina. U stvari, prilicno zasticene. Desava se i da omanem sa zastitom. Kako je to omanjivanje izgledalo, najbolje se vidi na donjoj slici.

Ali... bez brige, u prolece je sve bilo u redu, kako se moze videti na sledecoj slici. Inace, zimootporni ehinocereusi daleko bogatije cvetaju ako prezime vani.

Pozdrav,
Joca

JOCO,KAKO DA ZNAMO KOJI NISU ZIMOGROZLJIVI JER SU NAM DRAGOCENI DA BI EKSPEREMENTISALI KAO STO SAM I REKAO.
DALI IMAS NEKI POUZDANI SPISAK KOJI IZDRZAVAJU KOJE TEMPERATURE? PA JOS KAD BI BIO PROPRACEN UOCLJIVIJIM SLIKAMA IZ TVOG ISKUSTVA .
Evo vam saljem sliku opuntie aciculate za koju sam cuo da nije zimogrozljiva. Dane iz kragujevca kaze da je cuvao na -25 preprosle zime i da joj nije nista falilo i da su sve obilno cvetale bas kao i ova moja bezobzira sto nije bila na hladnom. Jedino je vazno da bude zaklonjena od kise i snega.

To ce Bonanca da ti obasni. Sve ih je potrpao u bastu!

Ko je bonanca? Da nije onaj tip iz Nisa sa dugom kosom t. j. dredovima.

Jeste taj, zovu ga i Bane.

Mandrak citat:

JOCO,KAKO DA ZNAMO KOJI NISU ZIMOGROZLJIVI JER SU NAM DRAGOCENI DA BI EKSPEREMENTISALI KAO STO SAM I REKAO. DALI IMAS NEKI POUZDANI SPISAK KOJI IZDRZAVAJU KOJE TEMPERATURE? PA JOS KAD BI BIO PROPRACEN UOCLJIVIJIM SLIKAMA IZ TVOG ISKUSTVA . Evo vam saljem sliku opuntie lindhaimeri za koju sam cuo da nije zimogrozljiva. Dane iz kragujevca kaze da je cuvao na -25 preprosle zime i da joj nije nista falilo i da su sve obilno cvetale bas kao i ova moja bezobzira sto nije bila na hladnom. Jedino je vazno da bude zaklonjena od kise i snega.

Malo sam bio odsutan ali nije jos kasno, jos nije bilo prave zime, a cini mi se da nije ni na vidiku.

Ja imam nekoliko tabela/spiskova/tekstova i sl. koji sadrze podatke o zimootpornosti raznih biljaka pa i kaktusa. Mogu da ti ih prosledim e-mailom. Ali, ti podaci nikada nisu sasvim pouzdani i rizici su neizbezni. Tako sam na pr. pronasao u jednom tekstu da je E. moricalli otporan do -12 oC a u drugom da je do +4 oC. Posto sam ja opredeljen samo za zimootporne ehinocereuse, odlucio sam da eksperimentisem. Rezultat - crko je pri prvom mrazu od minus dva/tri stepena.

U principu, moja iskustva su do -18 oC. Ne znam gde i kad je Dane isprobao onih -25. Ja se ne secam da smo u Beogradu u zadnjih desetak godina imali tako niske temperature a ne verujem da se Kragujevac mnogo razlikuje od Beograda.

Provereno je sa E. dasyacanthus, Escobaria similis, Corinopuntia stenlyi, O. humifussa i O. basilaris. Ostalo su sempervivumi, orostahisi.

E. fitschii je OK do -12 oC ali preko toga je neizvesno. Moj je crkao na -15 oC.

Pre par godina sam zasejao dosta zimootpornih kaktusa, izmedju ostalih i nekoliko pedio- i sklerokaktusa koji, uprkos svim mogucim trikovima, jednostavno nisu hteli da niknu. Na srecu, dobio sam puno lepih klijanaca ehinocereusa i eskobarija. Sejao sam samo vrste koje bi trebalo da izdrze do - 18oC. Prosle godine su bili dovoljno veliki da mogu da ih ostavim vani i preko zime, ali podaci o tome su bezvredni jer da nije bilo onog komicnog snega za svetog Nikolu, ne bismo ni primetili da je zima. Videcemo sta ce biti ove zime jer cu ih takodje ostaviti vani. Podici cu sutra sliku da vidis kako sada izgledaju a nadam se da ce i u prolece vecina biti za slikanje. Plasim se samo za nekoliko minijaturnih eskobarija (E. leai i E. snedii) i mozda njih ipak budem uneo ako zapreti mraz ispod -15oC.

Naravno, biljke ce biti zasticene od padavina. Ne verujem mnogo u sadnju kaktusa u baste. Jedino bi O. humifusa mogla podneti topljenje snega preko zime, pa i to ako je u potpuno propusnoj leji. Uopste, zimootporne leje su prica za sebe i sigurno je da ne mozemo iskopati rupu u basti napuniti je kamenjem, sljunkom i peskom pa ocekivati da to bude uspesna drenaza.

Pozdrav,
Joca

Aaaa! Bonanca je negde detaljno opisivao svoje metode, ali ne mogu da se setim gde! Ima on gubitaka, ali ima i cudesnih primeraka.

Nazalost nisam trebao da verujem Danetu (mada on kaze da ga nisam dobro slusao).Pre neki dan sam otkrio da su se smrzli vecinom manji primerci opuncije aciculate ciju sliku sam prilozio. Oni veci deluju zivahno. Kad sam to rekao Danetu on mi je rekao da su zimootporne samo starije biljke a ne i mladi izdanci. Jos je rekao da je u Kragujevcu preprosle zime temperatura padala na ispod -20 stepeni i da su mu preziveli stariji primerci.

Bas steta Mandrak! Nije im bila vlazna zemlja?

Mandrak citat:

Nazalost nisam trebao da verujem Danetu (mada on kaze da ga nisam dobro slusao).Pre neki dan sam otkrio da su se smrzli vecinom manji primerci opuncije articulate ciju sliku sam prilozio. Oni veci deluju zivahno. Kad sam to rekao Danetu on mi je rekao da su zimootporne samo starije biljke a ne i mladi izdanci. Jos je rekao da je u Kragujevcu preprosle zime temperatura padala na ispod -20 stepeni i da su mu preziveli stariji primerci.

O. articulata ne spada u narocito otporne opuncije tako da nikad nisam sa njom eksperimentisao.

Ali i kod nekih drugih se lako dogodi to da mladi izbojci propadnu a stariji ostanu zivi. Ja imam slicno iskustvo sa O. basilaris. Doduse, ne stradaju svi mladi izbojci ali i oni sto stradaju prilicno naruze biljku. Srecom, iz njih posle izbiju novi mladi izbojci pa se izgled malo popravi.

U principu, trik je u tome da se, ako je moguce krajem leta i s pocetkom jeseni aplicira djubrivo sa viskom kalijuma, po mogucstvu bez imalo azota tako da biljka ne tera nista tako kasno sto bi moglo stradati. Kalijum povoljno deluje na stvaranje celuloze i tako stvara drvenastu masu i ojacava zidove celija. Ali, naravno, to pomogne za par stepeni. Sto nije zimootporno - nije.

Takodje je znacajno i poreklo biljke. Mnogi kultivari i biljke koje su generacijama u kultivaciji budu daleko manje otporni nego divlje biljke. Izmedju ostalog, i zato sam rekao da podaci iz raznih tekstova nisu narocito pouzdani.

Inace, ovih dana je bilo nesto malo vise zime. U Beogradu do -8 oC. Videcu sta se desilo sa mojim ehonocereusima i eskobarijama pa cu vam javiti, uz spisak biljaka koje su prezivele. Valjda necu imati i spisak onih koje nisu....

Pozdrav,
Joca

jocacirkovic citat:

Mandrak citat: Nazalost nisam trebao da verujem Danetu..... Inace, ovih dana je bilo nesto malo vise zime. U Beogradu do -8 oC. Videcu sta se desilo sa mojim ehonocereusima i eskobarijama pa cu vam javiti, uz spisak biljaka koje su prezivele. Valjda necu imati i spisak onih koje nisu.... Pozdrav, Joca

Februarski mrazevi su bili i prosli, nisu bili narocito jaki, nije bilo hladnije od -10 oC tako da ni ovogodisnji podaci o zimootpornosti nisu narocito vredni. Ali, barem je zima prijala zimootpornim kaktusima.

Nisam imao gubitke, bar ne one koje bih povezaoi sa hladnocom. Stradao mi je samo jedan stari E. dasyacanthus ali zbog trulenja korena. No, svako zlo ima i svoje dobro, bar mi optimisti tako mislimo. Sada imam nekoliko biljaka a i podelio sam nekoliko pelcera, pa ce ih imati i drugi.

Evo u nastavku nekoliko slicica.

Interesantna je slika sa 3 komada E. albispinus. Dva su rasla proslog leta i zimila ovu zimu na otvorenom a onaj treci je sve vreme boravio unutra. Unutra kod mene znaci u izlogu, uz maksimalnu kolicinu svetlosti, ali bez direktne sunceve svetlosti - samo kroz staklo. Znaci, samo nema UV dela spektra. Oni koji su bili kod mene u firmi znaju kako to izgleda. (Uostalom, da ima dosta svetla potvrdjuju i moji adenijumi.)

No, uprkos toliko svetlosti, razlika je ocigledna. Ne samo po tome sto oni koji su bili vani imaju pupoljke (to, po meni, pre potice od niske temperature nego od UV zracenja), vec i po gustini i bogatsvu spinacija.

Na trecoj slici je jedan deo Ehinocereusa, najvise je E. engelmani v. variegatus.

Pozdrav,
Joca

Greska, dva puta sam poslao istu sliku, evo ispravke

Joco hoće biti neka semenčica od ovih divota?

Jelencica citat:

Joco hoće biti neka semenčica od ovih divota?

Ne znam, Jelencice,

ja se trudim da od svih sacuvam bar po 2 komada da se mogu oprasivati medjusobno. Na zalost, nemam bas uvek puno vremena na raspolaganju pa mi po nekad i promakne cvetanje.

Drugi problem je sto ne cvetaju uvek bas u isto vreme.

I treci, koliko sam ja len, toliko su pcele vredne. Ako je lep dan, po pravilu su brze od mene a onda niko vise ne zna koji je sa kojim oprasen. Pcela nema samo kad je lose vreme, oblacno, ali onda i inace oprasivanje ne ide bas najbolje.

U svakom slucaju, kad god mogu ja prikupim seme iako sam vise nemam volje da ja sejem. Obicno podelim seme.

Pozdrav,
Joca