i jos jedno pitanje za tebe(koje je vise za PP, ali briga me)"manje price, vise rada" , pa da razmjenjujemo vlastita iskustva- a ne opce informacije sa web-a. KONSTUKTIVNA primjedba, svidjam mi se sve ovo- volim vidjeti da nas ima, da nisam sam itd...
R.hystrix definitivno moze, zasada... ove temp su lude ovih dana...juce u Sa OBOREN JANUARSKI REKORD (MISLIM I ZA CIJELU BIH) - BILO CITAVIH +22 STEPENA...LUDILO... kolliko dugo traje toplotni val strah me da se palme ne probude i ne pocnu izbacivati izbojke, pa onda belaj u februaru ili martu.....zima mora isfurati svoje prije proljeca, uvijek... barem 5 dana sa temp ispod -10, a dosad niti jedan ni blizu -5 ujutru....precudno... Bonanca, jesi li onog Trachyja iz saksije "uzemljio"?! I jos jedno pitanje za tebe (koje je vise za PP, ali briga me)- kako sniziti iznos THC u organizmu, tebam putovati poslomna duze vrijeme, ali ce me testirati?!

Bonanca citat:

Evo ja nisam znao za taj podatak na -30C sa filiferom iako mi je ta palma No.1 za eksperimente (nažalost, ovog proleća mi je jedna otišla ali ne zbog smrzavanja već zbog bolesti). Sa sigurnošću mogu reći da bez problema može izdržati čak -9C (možda i niže, ali nije išlo ispod toga u prostoriji gede sam je držao) i to u saksiji, ako se jako redukuje režim zalivanja (praktično, kao za sukulente). Ta ista je (kao i sve ostale koje su im te zime preživele) po rečima radnika iz "Ekoplant" Podgorica izdržala -12-13C koliko se spustilo na polju u okolini Podgorice gde im je firma. Sve su bile napolju, u saksijama i otprilike je polovina preživela, a polovina nastradala. No, s druge strane, jako mi je poznata činjenica da palme iz sušnih područija imaju nešto povećanu zimootpornost u sušnim uslovima (a takođe im koren bolje podnosi mrazeve), dok sa povećanjem vlage stradaju i na znatno višim temp. od svog minimuma. Npr, najzimootporniji Chamaerops humilis var. cerifera (koji potiče, naravno, iz severne Afrike) je vrlo teško, gotovo nemoguće, sačuvati u južnoj Engleskoj, dok se standardni C.humilis var.humilis može naći u jako vlažnom Cornwall-u. Phoenix dactylifera ima nominalno stepen ili dva slabiju otpornost od P.canariensis, pa ipak, ima nekih neproverenih izveštaja da su neki primerci izdržavali i ispod -15C na svom prirodnom staništu (jako sušnom). S druge strane, ima podataka da je jedan canariensis bez mnogo oštećenja preživeo u 2 zime po -15C u vlažnom Oxford-u (kod vlasnika jednog od tamošnjih rasadnika, ne mogu da se setim koji beše, valjda jungle-seeds). Ta ista šema važi i za Brahea armata, koja može na svom prirodnom staništu da izdrži vrlo jake napade kanadskog hladnog talasa na -17C, ali lako ugine pri takvom istom talasu na -7C na obali meksičkog zaliva.

Pa prezivljavanje palmi u uslovima vlazne zime je cista fizika. Led ima vecu zapreminu od vode, a posto palme za razliku od listopadnog drveca ne dehidriraju tokom zime, prilikom stvaranja kristala leda dolazi do izvesnih ostecenja. Vlaga u zemljistu znaci formiranje kristala leda ispod zemlje koji ostecuju koren. Vlaga u vazduhu je odgovorna za inje, koje ostecuje lisce. Povecana vlaznost znaci i da ce unutar palme biti vise vode nego normalno, tako da mozes da zamislis sta bude sa celijama palme (koje se sastoje u velikoj meri od vode) kada se voda pretvori u male monokristale koji seku celijske zidove. Zbog toga i postoje hemijski preparati (kalijum nitrat, kalijum silikat, itd.) kojima je cilj da zamene vodu u celijama palme i da tako postede palmu od vecih ostecenja.

Neke vrste koje i same poticu sa vlaznih podrucja (R. hystrix, S. minor, itd.) same redukuju kolicinu vode u svojim celijama da bi izbegle ova ostecenja, pa zato i prezivljavaju tako dobro u nasim uslovima. Trachycarpusi su malo drugaciji, oni poticu sa juznih padina Himalaja gde je preko leta velika vlaznost (monsunska sezona) ali su zime dosta suve. Zbog toga Trachycarpusima preko zime odgovara suvlja klima nego tokom sezone rasta, kada mu ne smeta velika vlaznost.

Sto se tice Cornwall-a, on jeste vlazan, ali on je prakticno zona 9b, sto znaci da skoro uopste i nema mraza. Ta klima bi bila losa za Phoenixe (osim robelenii) ili Washingtonije jer ove vrste vrlo lako propadaju u uslovima vlazne klime, cak i u mnogo toplijoj Floridi, ali je zato skoro idealna za Trachycarpuse, J. chilensis i slicne vrste. Ja sam cuo glasine da u Cornwall-u ima Chamaerops humilis var. humilis-a, procitao sam na internetu da ih ima, ali nisam ih svojim ocima video (sto ne znaci da to nije istina).

Bonanca citat:

'Ajde sad da se malo pravim pametan, pa da dam zaključak da treba upoznati uslove prirodnog sraništa svake biljke i onda je tek gajiti, ali ma koliko to banalno zvučalo, to je istina koja se mnogo puta dokazala.

Thank you, professor obvious.

Yucca citat:

Bonanca, jesi li onog Trachyja iz saksije "uzemljio"?! I jos jedno pitanje za tebe (koje je vise za PP, ali briga me)- kako sniziti iznos THC u organizmu, tebam putovati poslomna duze vrijeme, ali ce me testirati?!

Ma nije to bio trahi, svi moji trahiji su već bili uzemljeni ranije, to je bila ova vašingtonija o kojoj sam pisao. A za snižavanje nivoa THC u organizmu samo mnogo jogurta ili piva, mada mislim da je jogurt ipak delotvorniji. No, u svakom slučaju, ja nešto baš i ne verujem tim testovima, mislim da više plaše ljude time. Pa daje to tako lako utvrditi, niko živ u Afganistanu ne bi prošao testove za rad u UN jedinicama.

Xenon, ima Chamaeropsa u Cornwall-u, gledao sam ja to na BBC Prime i to ih ima po nekim parkovima oko nekih zamkova gore, na brdima. Mada, ta brda su izgleda nešto manje vlažna (zbog sastava zemljišta) nego sam obalski pojas.

Quote::

:Ta ista šema važi i za Brahea armata, koja može na svom prirodnom staništu da izdrži vrlo jake napade kanadskog hladnog talasa na -17C, ali lako ugine pri takvom istom talasu na -7C na obali meksičkog zaliva

Znači li ovo da bi ova palma mogla biti problematična za uzgoj u Dalmaciji jer tamo temperature mogu pasti i ispod -7C a zime su dosta vlažne?

Quote::

Pretpostavljam da je svima poznat primer iz Jute gde je Washingtonia filifera prezivela skoro -30 u pustinjskim uslovima.

Čuo sam za ovo, međutim ovo se nikako ne smije uspoređivati sa našim uvjetima jer je u toj pustinji već sljedeći dan bilo +20C. Kod nas bi W. filifera bila gotova nakon jedne noći na -11C.

palmofan citat:

Quote:: Pretpostavljam da je svima poznat primer iz Jute gde je Washingtonia filifera prezivela skoro -30 u pustinjskim uslovima. Čuo sam za ovo, međutim ovo se nikako ne smije uspoređivati sa našim uvjetima jer je u toj pustinji već sljedeći dan bilo +20C. Kod nas bi W. filifera bila gotova nakon jedne noći na -11C.

Pa upravo tu klimatsku razliku sam i isticao.

palmofan citat:

Quote:: :Ta ista šema važi i za Brahea armata, koja može na svom prirodnom staništu da izdrži vrlo jake napade kanadskog hladnog talasa na -17C, ali lako ugine pri takvom istom talasu na -7C na obali meksičkog zaliva Znači li ovo da bi ova palma mogla biti problematična za uzgoj u Dalmaciji jer tamo temperature mogu pasti i ispod -7C a zime su dosta vlažne?

Ne, B.armata nije problematična za uzgoj čak ni u najvlažnijim delovima Dalmacije, jer čak i takvi, oni su za priobalje meksičkog zaliva jako sušni. Osim toga, ovde temperatura polako pada u toku zime, dok se tamo radi o tzv "Cold Snaps" ili "Artic Blasts" kada u toku 36 sati temperaura može pasti i za 25 stepeni ili čak i više.

Stiglo mi je seme palmi i to:
Phoenix roebelenii, Nannorrhops ritchina, W. filifera i T. Fortunei.

Kako da ih posadim? U kakvu posudu, zemlju i na kojoj temperaturi da ih drzim? Da li treba prvo da se potope dan, dva u vodi?

Apsolutni sam pocetnik kad su palme u pitanju.

Aleksandarm citat:

Stiglo mi je seme palmi i to: Phoenix roebelenii, Nannorrhops ritchina, W. filifera i T. Fortunei. Kako da ih posadim? U kakvu posudu, zemlju i na kojoj temperaturi da ih drzim? Da li treba prvo da se potope dan, dva u vodi? Apsolutni sam pocetnik kad su palme u pitanju.

Potopi jedno 3 dana u vodu svo semenje, menjaj vodu svaki dan.

Posadi u propusni supstrat (humus sa 30% peska) na dubinu od oko 2 cm. Odrzavaj zemlju vlaznom (ali ne mokrom), a temperaturu oko 20-25 stepeni.

Sto se posude tice, ja obicno koristim case od jogurta za tu namenu, pa presadim palmice kad imaju po jedan list.

Aragorn,tako mi lakse da te zovem,gde kupi to semenje?

xenon citat:

Potopi jedno 3 dana u vodu svo semenje, menjaj vodu svaki dan. Posadi u propusni supstrat (humus sa 30% peska) na dubinu od oko 2 cm. Odrzavaj zemlju vlaznom (ali ne mokrom), a temperaturu oko 20-25 stepeni. Sto se posude tice, ja obicno koristim case od jogurta za tu namenu, pa presadim palmice kad imaju po jedan list.

Hvala.

Potopljeno i sledim uputstva.

Kad je rjec o palmama pitao bi Bonancu ili nekoga da li mozda zna.
Kada zelimo da presadimo neku palmu sa busenom praksa je kod nas da se to radi u jul-avgust i ako se presadjivanje uradi kako treba biljka je primljena ,cak i ogromni primerci.
Zasto se to radi u sred ljeta kad su najvece vrucine i da li je bijoloska faza mirovanja palmi u ljetnim mjesecima.

Koliko ja znam palme ljeti uopće ne miruju nego im je tada metabolizam (svi procesi sinteze i analize tj. gradnje i razgradnje tvari) na vrhuncu. Biološka faza mirovanja palmi, ako bi je tako mogli nazvati, je u zimskim mjesecima. Palme inače nemaju klasičnu fazu zimskog mirovanja već s padom temperature usporavaju svoj rast. Što je viša temperatura palme rastu brže ali to ide do neke granice od 40-50C što zavisi od vrste. Naše vrućine nisu ništa prema vrućini koje mnoge palme podnose u svojim prirodnim staništima. Tako npr. palma Washingtonia filifera, uobičajena na jadranskoj obali u svom prirodnom staništu podnosi temperature više od 50C.

vuk_ul citat:

Kad je rjec o palmama pitao bi Bonancu ili nekoga da li mozda zna. Kada zelimo da presadimo neku palmu sa busenom praksa je kod nas da se to radi u jul-avgust i ako se presadjivanje uradi kako treba biljka je primljena ,cak i ogromni primerci. Zasto se to radi u sred ljeta kad su najvece vrucine i da li je bijoloska faza mirovanja palmi u ljetnim mjesecima.

Takav podatak mi je sasvim nov. Znam da u Boki presađuju palme od februara pa nadalje.

U starim, dobrim bastovanskim knjigama pise da se palme i ostalo toploljubivo bilje, sade i presadjuju u vreme njihove najvece zivotne aktivnosti, odnosno u prvoj polovini tog perioda. To se kod nas poklapa sa pocetkom klimatskog leta ili nesto malo ranije ( maj -juni ), kada je tlo na dubini sadnje dovoljno zagrejano i kada ce korenje, koje je eventualno trpilo povrede tokom manipulacije, biti u stanju da se brzo oporavi i regenerise. Vreme za sadnju palmi se obicno poklapa sa sadnjom toploljubivog povrca iz rasada, kao sto su paradajz i paprika ili recimo sadnjom tzv. letnjeg cveca. Za uspesno presadjivanje bitna je dobra funkcija korena. U hladnoj i vlaznoj zemlji korenje toploljubivih biljaka je podlozno truljenju, tj napadu gljivica, posebno na mestima povreda, jer regeneracija ide sporo, a odbrambeni mehanizam biljke protiv parazita je tada bitno smanjen.

Preporucljivi uslovi za sadnju palmi na otvorenom su visoka vlaznost vazduha i prosecna dnevna temperatura preko 15 stepeni celzijusa. To je negde sredinom maja u kontinentalnim uslovima i nizim predelima, na "brdovitom Balkanu"

Ovo sve što je rekao Jovan je tačno (ja takođe imam takve podatke ne samo u starim već i u novijim knjigama). Ali u primorju, naročito u najtoplijim delovima (kakav je i Ulcinj, između ostalog), već odavno nema hladnog zemljišta od marta pa nadalje. Eventualno, ako je zima bila jako kišovita (ako ne i pomalo snegovita), onda zemljište dobija povoljnu temperaturu do sredine aprila, najdalje (u ekstremnim slučajevima) do početka maja.
Takva situacija, za nas kontinetalce, je upravo ove zime. Učestale kiše zadnjih dana zasigurno hlade zemlju, ali pošto nije bilo ozbiljnijeg snega i leda, zemlja je i dalje jako topla.
To se najbolje vidi po lukovičastom i rizomatskom cveću. Kod mene narcisi i lale već prave cvetne stabljike (juče sam čak video u jednom dvorištui i lale koje već imaju poluformirane zatvorene cvetove) a i božuri su počeli da izlaze iz zemlje.
Uh, idem to da prijavim u temi "Dolazak proleća" .