Palmark, ova tvoja na slici mogla bi imati oko 15-ak godina, možda koju manje, e sad oko najniže temperature se da diskutirati pošto je tvoja u loncu i samim time manje otporna na niže temperature. Ostalo je Jovan jako lijepo objasnio

Edit: tek sada vidim da te zanima starost ove male palme. Oko 3-4 godine

Jovane 1., mogu potvrditi da je sve ono o čemu govoriš istina. Kanarska datulja je zahvalna za držanje ali joj je mana što dosta sporo raste. Što se tiče brzog rasta Washingtonia filifera je jedna od najbržih palmi, raste takoreći pred očima a jednako je zahvalna za održavanje kao i kanarska datulja. Osim toga je W. filifera otpornija od kanarske datulje i kod mene ljepše prezimljava.

Prvo od svega bih se zahvalio svima na informacijama koje su me zanimale...
Molio bih da mi i sada tako pomognete...

Da li bi neko znao da mi kaze koja je vrsta ova velika palma...Stara je 20 godina,ali je ovoliko izrasla za zadnje 4 godine koliko je iznosimo napolje,a do tada je bila na 2 jadna lista...Neki su mi rekli da je to kanarska urma,medjutim meni izgleda da nije,posto ne lici na kanarske urme s kojima sam je uporedjivao,a koje sve imaju duze i tamnije lice,i deblje stablo...

Drugi problem je i to sto su se pojavile neke promene na njoj...mnogi listovi,mahom stariji,na pojedinim delovima deluju kao osureni ili spaljeni...
Stoji na direktnom suncu tokom celog dana,zalivam je obilno jednom nedeljno sa vodom u koju rastvorim djubrivo za prihranu i listanje...

Od 2004 imam i ovu lepezastu palmu,dobio sam je kao veoma malu,i ovoliko je napredovala za 3 godine...kad je bila na suncu,rasla je sporije,a sad u hladu brze,pa izgleda da ne voli Sunce...Neki su rekli da je Trachycarpus fortunei,ali ja mislim da nema sanse da je jer ni malo ne lici....Moze li mi neko pomoci?

A evo je i ova lepezasta.

Ako nije kanarska datulja onda je definitivno obična datulja (Phoenix dactylifera). Treće mogućnosti nema, još jedino ostaje kretska datulja (Phoenix theophrastii) međutim ona je toliko rjetka na ovim prostorima da ne vjerujem da bi je mogao imati posađenu u posudi. I mene zanima što ju je napalo jer i moje palme napada nešto slično tome a nikako da otkrijem što je to. Zadnja slika je definitivno Trachycarpus fortunei.

"Obolela" palma na slici je sigurno kanarska urma i najverovatnije nije obolela nego samo "pati" usled neadekvatnih uslova gajenja.
Dakle, boja lista, duzina i raspored lisnih segmenata kao i opsti habitus cele biljke nesumnjivo govori da se radi o kanarskoj urmi. Prava datulja ima manje sjajno, plavkastozeleno (gotovo maslinasto) lisce ako se gaji na suncu, jer stvara "vostanu" prevlaku na listu kao zastitu od jakih uv zraka i preteranog isparavanja. Lisni segmenti prave urme su duzi, uzi i redje rasporedjeni duz lisne osnove i ceo habitus palme je izduzeniji, manje kompaktan i manje gust.

Cini mi se da je jedan deo korena ove stare palme "iskocio" iz posude i posuda je sada plitka ali i presiroka, odnosno neadekvatna. To je pojava o kojoj sam vec pisao, ali to nije direktni uzrok pojave susenja lisnih segmenata. Najverovatniji uzrok je nejednakomerno zalivanje i presoljenost i to udruzeni zajedno.. Promene na korenu biljke su uzrok pojava koje se ispoljavaju na listovima.

Dobra drenaza je apsolutno neophodan uslov. Posuda mora imati slobodne otvore na dnu i sav visak vode mora oticati. U takvim uslovima apsolutno je nedovoljno, po jakim vrucinama, zalivati palmu samo jednom nedeljno. Posebno se ne sme zalivati rastvorima mineralnih djubriva po suvoj zemlji i korenju. Ovo moze da "sprzi" i osteti korenje. Prihranjivanje mineralnim solima se moze obaviti samo kada je biljka dobro prethodno "napojena". Voda ne bi trebalo da bude hladna, iz vodovoda, nego odstajala i temperature kao sto je i spoljna sredina, o cemu treba voditi racuna leti. Drugi, manje verovatan razlog je iznosenje palme na sunce ako je preko zime palma rasla u zasticenom prostoru i stvorila neotporno i tanko lisce koje strada pod dejstvom jakih uv zraka. Ali svaku naredni list, stvoren u uslovima spoljne sredine ne bi trebalo da pokazuje ove znake.

Ja svoje palme zalivam u skladu sa vremenskim uslovima. Po jakoj vrucini i 2 puta na dan, odstajalom, zagrejanom vodom. Mineralno djubrivo koristim tada i 2 puta nedeljno ali sa polovinom propisane koncentracije i uvek zalivanjem na vec vlaznu zemlju. Naravno, kada pada kisa i posle jakih pljuskova po nekoliko dana ne zalivam. Cim se zemlja malo prosusi ( a to zna da bude veoma brzo jer urme imaju jako razvijeno korenje ), nastavim sa zalivanjem. Sav visak vode mora da otekne kroz drenazni otvor.

Cini mi se da palma na slici ne koristi u potpunosti sirinu posude, jer je skoro presadjena i svo korenje joj je koncentrisano na sredinu posude i zauzima i koristi znatno manji prostor nego sto ga ima na raspolaganju. Tesko je naci posude koje odgovaraju, uze a dublje. Plasticne kace za kiseli kupus, probusene na dnu su bolje resenje ali onda je veoma tesko prenositi takve palme koje uz to i "dobiju na visini", pa tesko ulaze zimi u zasticene prostore.

Moj savet. Pustiti da kisa i zalivanje isperu soli sa korenja a ove godine koristiti organsko djubrivo koje se sporije razlaze i ne moze da osteti korenje. Prilagoditi zalivanje vremenskim uslovima, zalivati odstajalom vodom temperature spoljne sredine. Drenaza mora da bude besprekorna.

Palma ce se sigurno oporaviti uz pravilnu negu . Uzrok pojava na listu, sudeci po fotografijama gotovo sigurno nisu stetocine ili bolesti.

Ah, da. Lepezasta palma je sigurno T. fortunei. Ona voli sunce ali za razliku od urmi podnosi i polusenku. U ranoj mladosti sporije raste ali cim se pocne formirati stabalce rast joj se znatno ubrza. To je pravi razlog zasto sada brze raste, a ne zato sto ne voli sunce. Uz prihranjivanje, obilno zalivanje i dobru drenazu, nastavice sa brzim rastom sada i na suncu

Jovane 1., ti si pravi ekspert za palme! Nisam dosad imao pojma da Phoenix dactylifera ima zaštitni vosak preko listova kao zaštitu od jakog sunca. Zanima me gdje si pročitao sve te korisne informacije o palmama te na što misliš pod pojmom presoljenost zemlje, da li je to previše mineralnih gnojiva?

Pa i nije pravi vosak, zato sam ga i stavio pod navodnike . Ali svako ko je imao prilike da uporedi i opipa listove obe vrste Phoenix-a, mogao je uociti koliko listovi prave datiulje deluju plavkastije, mat, bez sjaja i na dodir deluju kao da su masni. Mozda bi dobar mikroskop i histolog- botanicar mogli objasniti ovu pojavu ali meni se cini da postoji neka paralela sa iglicama vrsta Picea abies i Picea pungens gde ova poslednja bolje podnosi susu i jaku letnju insolaciju zahvaljujuci toj "vostanoj prevlaci" zbog koje i deluje plavkasto. Slicno je i sa mnogim vrstama agava, juka, kaktusa i sukulenata. Ne treba zaboraviti da su prirodna stanista Phoenix dactylifera zapravo najvrelija podrucja nase planete, sa visokim uv indeksom cele godine.

Da, nikada ne treba gnojiti biljke mineralnim solima u rastvoru, po suvoj zemlji i u najvrelije doba dana. Iako su ovi phoenix-i otporni na "posolicu" i jaku insolaciju, ipak im treba privikavanje na ekstremne uslove, narocito posle "zimske pauze" kada su bili u zasticenom prostoru. Ja sam moj cycas revoluta gotovo spalio koristeci mineralno gnojivo, zeleci tako da mu ubrzam rast. Svi vrhovi listova su pozuteli i savili se i samo sredisni delovi listova si ostali zeleni Sada se jadan oporavio uz umereno zalivanje i organsko gnojivo.

Koje je organsko gnojivo najbolje za palme, kompost ili stajnjak? Mislim da si u pravu za tu voštanu prevlaku, mnoge pustinjske ali i mediteranske biljke imaju ovu prevlaku kao zaštitu od vrelog sunca. Jedino mi nije jasno to što Phoenix canariensis nema tu prevlaku a ipak u prirodi raste u vrućim krajevima. P.S. Odakle ti ta slika Phoenix dactylifere, da li je sa interneta ili si je možda ti negdje slikao?

Slika je sa interneta i mislim da dobro prikazuje specificnosti gradje listova Phoenix dactylifera. Upravo jednu takvu sam posadio pre 15-ak godina u cist, dobro zagoreli, trogodisnji stajnjak ( nenamerno sa glistama ), sa dodatkom 1/4 peska. Palma je "poludela" i za 5 godina dostigla tolike razmere da sam morao da je poklonim sportskom centru "Vojvodina", gde su je odneli kamionom !!! Tamo je bila samo 1 godinu a onda je vise niko nije video, verovatno su je prodali nekom hotelu i neko je dobro zaradio na tome .

Kanarska palma potice izvorno sa kanarskih ostrva, gde se verovatno izdiferencirala od Phoenix dactylifera, od koje verovatno i potice. Ona pripada sastojinama takozvanih "lovorovih suma" ( laurisilvae ), a to su formacije uglavnom tropskog, suptropskog i manje umerenog pojasa. Karakterise ih vece kolebanje dnevnih i godisnjih temperatura nego kod tropskih suma, ali je klima uopsteno blaga. Listovi kod takvih suma su zimzeleni, veliki, sjajni i skliski ( da bi reflektovali sunceve zrake i lako se oslobadjali kisnih kapi ), ali i kruti, sa zadebljalim epidermisom, da bi bili otporniji na vetar i duze periode bez naoblake, cime se razlikuju od tropske sume (meko lisce ) a priblizavaju se tvrdolisnim zimzelenim sumama mediteranskog tipa ( durisilvae ). Klima kanarskih ostrva nije vrela, tamo vlada "vecito prolece" i vise je maritimna, suptropska. Laurisilve se najvise rasprostiru u Kini, Japanu, Tajvanu, juznim obroncima Himalaja, Jugoistoku SAD, Patagoniji, Paragvaju, Novom Zelandu...Nasa bozikovina ( Ilex), lovorvisnja, lovor i simsir su ostaci takvih suma koje su preovladavale Evropom pre vise desetaka miliona godina.

Phoenix dactylifera je tipicni predstavnik durisilvae. To su biljne zajednice mediterana, juga Afrike, zapada Australije, Kalifornije, Cilea... Klimat je suv, leti veoma vreo, sa malom zemljisnom i vazdusnom vlagom. Lisce je debelo, kruto, sa dosta mehanickog tkiva ( sklerofilno lisce ), sa jako zadebljalim epidermisom i jakom kutikulom. Lisce je sitnije ili uze, cesto pokriveno dlacicama i drugim dodacima, nije sjajno i manje je zeleno ( bledje ). Gradja stoma je drugacija a povecan je sadrzaj etericnih ulja, sve u cilju smanjenja transpiracije.

Eto dakle, ima logike zbog cega se ove dve genetski toliko srodne palme tako fenotipski razlikuju. Svaka je odlicno prilagodjena svom podneblju

zanima me dal zna ko kako se zove vrsta palme (lepezaste) kojoj listovi lice na trachycarpus fortunei. biljka je mlada i stara oko 6-7 godina. prezimljuje na vani i to jako uspjesno. listovi kakvi budu u ljto, taki su i preko zime i opet na proljece. samo sto sam primjetio da se "bocno "razmnozila nakon jedne jake zime,iz korjena il ceg vec. odmah tik do glavnog stabla po par novih izboja niklo. nije niska zumara (chamaerops humilis), lici na t.fortunei, da je rapidophyllum hystrix sumnjam,a ne znam dal bi mogla bit sabal neki. pitanje: jel se sabali mogu tako razmnozit bocnim izbojima? nabavit cu i foto jednom pa pokazem. dilema !

Ako misliš da nije Rhaphidophyllum hystrix onda se definitivno radi o Sabal minoru, kod njega je uobičajeno da se razmnožava bočnim izdancima a poslje Rhaphidophyllum hystrixa je vjerojatno najotpornija palma. Najsigurnija metoda identifikacije je pomoću sjemena jer svi sabali imaju okruglo sjeme crne boje. Jovane 1., po onome što si napisao o Phoenix dactyliferi i Phoenix canariensisu moglo bi se zaključiti da je P. dactylifera pogodnija za jadransku obalu od P. canariensisa međutim to nije tako jer je P. canariensis definitivno najraširenija palma dok P. dactylifere ima tek u tragovima. Pomalo mi je nevjerojatno da se palma koja inače raste u uvjetima "vječnog proljeća" uspješno prilagodila uvjetima koji vladaju na jadranskoj obali a koji se dosta razlikuju od uvjeta na njenom prirodnom staništu.

U evropskom delu mediteranske obale P. canariensis je zaista mnogo vise zastupljenija a uzrok tome moze se samo pretpostaviti. Vecini je ona lepsa, gusceg i kompaktnijeg habitusa, sjajnijih listova i daje vise hlada :cool:, krace receno, dekorativnija i korisnija. Uz to, svako ko je imao prilike da uzgaja obe vrste u isto vreme u nasim ( evropskim ) uslovima, primetio je da kanarska urma brze raste, sto se posebno odnosi na prvih 10ak godina, da ranije zapocinje vegetacioni period i da joj ne treba onolika suma visokih temperatura da bi joj se pokrenuo rast nego sto to treba P. dactyliferi. A ova poslednja cak nema u evropskim uslovima ni ekonomsku isplativost. Sasvim je drugacija situacija na mediteranskim obalama Afrike i Azije, gde je sve veca ucestalost dactylifere u odnosu na kanarsku. U kontinentalnim uslovima Afrike ( Sahara ) i Azije ( Irak ) su dactylifere dominantne. Znaci, maritimni uslovi suptropskih krajeva vise odgovaraju kanarskoj datulji a kontinentalni krajevi sa vecim dnevnim i godisnjim kolebanjima temperature, vise odgovaraju pravoj datulji. Mada obe vrste mogu rasti u svim tim suptropskim krajevima ali sa razlicitim stupnjevima uspesnosti i otpornosti. Ipak, canariensis u evropskim uslovima daje zreo plod i klijavo seme a dactylifera ne, sto je jos jedna potvrda da joj obalna klima evropskog mediterana vise odgovara.

Slicno je i u Kaliforniji. U svezoj ali blagoj klimi San Franciska odlicno rastu P. canariensis a dacylifera gotovo da i nema. Tamo su leta daleko svezija nego na prostorima recimo celog nizinskog Balkana. Jednostavno, nema dovoljno toplote za brzi i pravilni rast dactylifere. Ali juznije i jugoistocnije u Kaliforniji i kontinentalnoj ( pustinjskoj ) Arizoni, sve je vise dactylifera.

Da zakljucim. Rekao bih da P. canariensis lakse podnosi prosecnih 90ak dana letnje zege u Evropi nego sto P. dactylifera podnosi priblizno isto toliko dana manjka toplote u Evropi, toplote karakteristicne za njenu domovinu, Afriku i Aziju. To ona (kanarska )i pokazuje, svojim brzim rastom

Jovan1. citat:

A ova poslednja cak nema u evropskim uslovima ni ekonomsku isplativost. Ipak, canariensis u evropskim uslovima daje zreo plod i klijavo seme a dactylifera ne, sto je jos jedna potvrda da joj obalna klima evropskog mediterana vise odgovara.

Mislim da ovo nije posve točno. Kod španjolskog grada Elche postoje plantaže datulja što znači da je ipak ekonomski isplativa i u europskim uvjetima. Također sam negdje na internetu pročitao da u Cavtatu kod Dubrovnika ako je povoljnija godina datulje sazrijevaju negdje u 10, 11 mjesecu i da su dobre za jelo. Mislim da bi se i na našoj obali mogle uspješno uzgajati datulje radi dobivanja plodova ako bi se plodovi štitili od kiše na sličan način kao što ih štite Amerikanci na plantažama kod grada India u Kaliforniji. Plodovi se štite pomoću papirnatih tuljaca koji djeluju poput kišobrana i sprječavaju kišu da moći plodove.