Kokosije djubre je najbolje! To je djubre od zivine ili golubova problem je sto je jako koncentrovano pa ako ga bacite uz samu biljku sprzice se. Zato da ne bi doslo do toga, kokosiji izmet se pre upotrebe treba potopiti u vodi (u odnosu 2:1) i tek posle burnog previranja 2-5 dana rasturiri i mesati sa zemljom, najbolje ga je mesati u metalnim buradima od 300l. Primenjivati ga 10 do 15 dana pre setve, sadnje u kolicini od 3-5t/ha.
sadrzaj hraniva je N2.1% P1.4% K0.7%

o ovim djubrivima sam citala dosta ali mene zanimaju doze...to nikako ne mogu da nadjem.Znate li koje su optimalne kolicine ne samo ovoga djubreta nego i KANA i UREE po kulturama i po fenofazama rasta.
Takodjer me zanima kakvo vam je iskustvo sa kristalonima i takodjer me zanimaju i kolicine.
Svaka informacija mi je dobro dosla.
Pregledala sam dosta toga po forumu ali nisam nasla.Pliz

I ja sam cuo da je pticiji izmet dobar.Danas sam bio na tavanu zgrade a tamo sloj od 30 cm pticijeg izmeta ko zna od kad se to tamo talozi, tako da cu pokupiti jednu kolicinu i probati po NesaR receptu da potopim u vodu pa sta bude.Samo mi nije jasno dali opet treba da se prosusi ili ga tako vlaznog mesam sa zemljom.

Smatram da svi oni koji nameravaju da se bave uspesno gajenjem bilja moraju ga obrate paznju upravo na kvalitetno đubrivo . Stvar je izbora da li to uraditi sintetickim ili pak prirodnim đubrivima. Sam naziv teme
-Sve o đubrivima- trebalo bi nas opredeliti za jedne ili druge.
Dosadasnja iskustva govore da jedinu korist od primene sintetickih đubriva imaju njeni proizvođači a najveću štetu zemlja na koju je bačena.
U šali imam obićaj da kažem da kad bi lekari izasli na naše njive i rasturali stajsko đubrivo imali bi daleko zdraviju naciju a ušteda u budžetu bi bila ogromna.
Ali kako sada stvari stoje primat imaju upravo sintetička tako da račun za njegovu upotrebu tek sledi.
Što se tiče prirodnih đubriva u zavisnosti od kulture na koju se primenjuje koriste se i različita đubriva. Osnova za njih je da ona moraju da -odstoje -što se najviše odnosi na kokošije koji sadrži veliku količinu amonijaka to u ovom slučaju i do dve godine. Medjutim postoje bio-aktivatori koji skraćuju ovo vreme i ima ih skoro svaka polj. apoteka.
Sa stajskim je to vreme kraće i ono traje do godinu dana .
Pre unošenja u zemlju dobro ih je prosejati.
Što se tiče ostalih / konjsko,ovčje,kozije/ uz primenu bio-aktivarora ovo se vreme znatno skraćuje.
Bio-aktivatori osim ubrzavanja procesa, odstranjuju i eventualne štetne bakterije u đubrivima .
Ovo sigurno nisu i najbolja đubriva postoje i bolja ali dobro je da se naglase sve one loše strane primene sintetičkih đubriva jer smatram da je ključ uspesnog uzgoja bilja upravo u ovom izboru!!!!

Nebih ovdje htio pametovati, ali bez primjene umjetnih gnojiva neme održive poljoprivrede u današnje vrijeme. Sada kada smo prisiljeni, zbog svog opstanka i kakve takve zarade, izvlačiti iz zemlje sve što je moguće i nemoguće. Naravno da to dovodi do osiromašenja naših tala, ako se ne provode neke mjere organske gnojidbe.

Ono što ja tvrdim, a ako se malo razmisli i ostali će se složiti, je da se zemlja gnoji stajnjakom, a kultura umjetnim gnojivom.

Proizvodim povrće na 8 hektara i gdje je god moguće pokušavam kupiti stajsko gnojivo i pognojiti bar nešto površina koje se najintenzivnije koriste. Unazad dvije godine počeo sam kupovati i stajnjak u vrečama. Uvoz iz italije, steriliziran i isušen, tako da je koncentracija hranjiva mnogo veća nego u našem dobrom starom stajnjaku. Da budem jasan, ovo nije ni približno kvalitetna zamjena za stajnjak, ali paprika primjerice jako dobro reagira na takvo gnojivo. Uz primjenu dvije tone na hektar, moguće je smanjiti primjenu umjetnog gnojiva za 20 do 30 %. Djeluje samo jednu godinu.

U svakom slučaju, do pravog stajnjaka je već teško doći, jer i oni koji ga imaju, znaju njegove kvalitete, pa ga neće prodavati. Bit će ga sve manje, pa će i tla biti siromašnija. I na kraju će sve biti umjetno...

Kakva su iskustva sa biljnim odvarima za djubrenje biljaka ako neko zna ? Ja sam ovih dana pravio od kopriva,znaci potopite koprivu u neku posudu napunjenu vodom i za 10-15 dana imate tecno djubrivo ! Mesao sam sa koprivom i kompost tako da verujem da ce ta kombinacija dati neke rezultate

Da li neko zna konkretno da mi objasni u vezi konjskog djubriva. Ako ga uzmem u onako sirovom obliku sta dalje.Napominjem da zivin u zgradi ida nemam bastu ali imam veliku terasu i to djubrivo bih koristila za cvece.
hvala

mmmmmm citat:

Da li neko zna konkretno da mi objasni u vezi konjskog djubriva. Ako ga uzmem u onako sirovom obliku sta dalje.Napominjem da zivin u zgradi ida nemam bastu ali imam veliku terasu i to djubrivo bih koristila za cvece. hvala

Pa jedino sto mi pada na pamet da ga potopis u vodu u neku kantu sa dobrim poklopcem i tako napravis tecno djubrivo koje ces da koristis ! Znaci napravis tecno djubrivo

bezimeni citat:

... kad bi lekari izasli na naše njive i rasturali stajsko đubrivo imali bi daleko zdraviju naciju a ušteda u budžetu bi bila ogromna. ...

Nekako mi se čini da to ne bi bilo u interesu lekara - ne bi imali posla I inače se mnogo toga, pod parolom "zdravog života", radi u prilog lekarima i farmaceutskoj industriji...

Kod nas je još uvek moguće kupiti stajnjak, ali samo za one koji imaju njive i gaje na veliko, a stajnjak kupuju od komšija. U poljoprivrednim apotekama uglavnom belo gledaju kad ih pitam za stajnjak. Meni za ovu malu baštu treba džak-dva i za to jurim ženu sa pijace još od proleća... i nikako da mi donese...

hvala, prvo acinic na odgovoru a htela bih da jos predlozim gde nabaviti ali u nekom sirovom obliku su mozda u bgd na hipodromu a ja cu pokusati sa fruske gore po onim stazama za setanje gde prolaze i konji i obavezno ostavljaju tragove.

Volela bih da znam zašto se tačno za biljke koristi "pregorelo" đubrivo. Da li samo zbog toga što je suviše jako dok je sveže i štetilo bi biljkama, ili se "pregorevanjem" dodatno stvaraju materije koje su prihvatljivije i bolje?

Razni mikro-organizmi i insekti (larve i gliste) razgradjuju stajsko djubrivo i tako to, i na taj nacin ga cine pogodnijim za biljke. Ja imam gredicu sa glistama pa dobijam glistenjak nego usla mi je krtica ili mis ili sta je vec pa mi se broj glista smanjio.Treba da ubijem tu krticu Samo kad bi je uhvatio Nego bilo kako bilo opet cu imati neku kombinaciju komposta i glistenjaka tako da ce i to da vrsi posao

poštovani forumaši ja sam iz srema tj. iz carstva lubenica a 9 godina se profesionalno bavim razvojem naovih tehnologija u povrtarstvu i voćarstvu a posebno navodnjavanje i plastenicima tu sam ako mogu da vam pomognem bar za toliko vremena imam zimi.
ako bilo ko ima kakve nedoumice u tehnologiji pišite.

Postovani forumasi ,
Ima stajsko djubrivo svinjsko , hteo sam ga upotrebiti u uzgoju oraha , tj da ga sada razbacam oko sadnica , da li neko ima iskustva sa tim .
Hvala unapred

Kod bacanja obavezno ukopati đubrivo. Ako ostane na površini nema skoro nikakvog efekta.