impozantno stablo! reci nam detalje, gde si je izvadio i tako to...

Ova smrca je izvadjena u avgustu mesecu 1998. godine.
Nalazila se na samom obodu jezera (donje korenje je bilo na ivici vode)
Teren je bio vrlo nagnut, okolo nije bilo nikakve vegetacije, (krš), a zemlja je bila sipak šljunak.
Izvadio sam je za cca 10min, bez problema
sledeca 3 dana je bila potopljena u jezero (sasvim uronjena), a cetvrti dan je dozivela voznju na prikolici u camcu (znaci promaja)
oko korena nije imala ni trunku zemlje, samo je bila obavijena krpama.
Posto se bez problema primila, (i pored nevidjene torture), zakljucio sam da je avgust idealan za vadjenje cetinara!!!
kasnije sam to i proverio

I ja mislim da je avgust pravo vreme za presadjivanje cetinara. Jer sam pre neku godinu dobio 6 borova bukvalno iscupanih iz zemlje (ne izvadjenih) Gotovo da nisu imali koren.. jedva po neki korencic. I 4 su se bez problema primili. Dok su ostala dva sa najlosijim korenom propala.

Svidja mi se kako si ga obradio, fenomenalno. Narocito mi se svidjaju ove izbocine (ostatci od grana), daje jedan dojam starosti stabla. Odlicno izvedeno. Mogao si eventualno ostaviti i koju mrtvu granu.

Lepa biljka,stablo je jako lepo.

Naravno, biljka nije doradjena, a ima i nekih "urodjenih" mana.
Mislim da ce s vremenom biti sve bolja.

Ako se ne varam prvo si je stavio u posudu u kojoj je bilo vise zemlje , a tek kasnije u bonsai posudu . E sad sto mene interesuje to je : Koliko vremena je ostala u vecoj posudi i da li si joj rezao korijen pri premjestanju u bonsai posudu . Ah da zaboravih napomenuti , izgleda jako lijepo .

Mislim da biljka ostaje u vecoj posudi dok joj se ne razvije dovoljno koren. Jer posle vadjenja iz prirode cesto se izgubi dobar deo korena. Tako da veca posuda sluzi za razgranjavanje korena.
Sto se tice prelaska u manju saksiju obavezno se orezuje koren. Bitno kod korena jeste to da ima puno sitnih zilica .. i da bude sto vise razgranat

Evo zakaslog (vrlo zakasnelog) odgovora kukurjeku:
Ovu smrču presađujem na svake dve godine - jednu sezonu je ostavim da se primi i ne intervenišem na krošnji gotovo ništa.
Sledeće godine intenzivno pinciram i orezujem krošnju.
jednom sam je presadio u dve godine za redom (tj 2004 i 2005).
Naravno, prilikom presađivanja se izvrši i izvesno proređivanje krošnje.

A koren je ovde bio prilično 'dubok' što nije baš tipično za smrču - ona formira površinski, tanjirast korenov sistem.
Zbog ove 'mane' postupak prebacivanja u plitku posudu je potrajao 6 godina.
Evo kako noćas izgleda ova biljka:

Sto bi rekao nas narod "bolje ikada nego nikada" . U svakom slucaju hvala na odgovoru .

Sve ste odlično napisali, pa da i ja na kraju sumiram:
Ništa se ne vadi u sezoni rasta, već za vrijeme mirovanja. Listopadna stabalca je najbolje vaditi neposredno pred sezonu rasta. To je u Dalmaciji 2. i 3. mjesec. Kod vas je gore hladnije, pa bi to trebali raditi kada više ne bude snijega. Najbolje vrijeme za vaditi četinare je poslije sezone rasta, kad otpadne svo lišće. To je u Dalmaciji 11. i 12. mjesec, dok vi gore to morate obaviti ovaj put prije snijega. Osim toga četinari se mogu vaditi u 8. mjesecu kada oni zbog velikih vrućina zastanu s rastom.

Zaboravila sam najvažnije, pohvala Ivanu na fantastičnom bonsaiju!

Pohvale i sa moje strane za smrču izgleda prelepo.
Da treba sačekati avgust mesec za vađenje četinara bar kod nas ali šta da se radi kada se ode na planinu krajem juna ,početkom jula ko će da odoli a da ne pokuša paaaa ako se posreći ko zna sve je moguće .Kada je meni uspelo da prenesem nar u sred leta sa primorja (bio u žardinjeri starosti oko 7 godina) vredi bar pokušati i naravno nadati se.

Dragan je vadio smrče u junu - po mom rezonu to je najnepovoljnije vreme. Nijedna mu se nije osušila, ali treba napomenuti da ih je na licu mesta sadio u saksije, i da su smrče bile mlade i male.

dita71 citat:

ali šta da se radi kada se ode na planinu krajem juna ,početkom jula ko će da odoli a da ne pokuša paaaa ako se posreći ko zna sve je moguće .Kada je meni uspelo da prenesem nar u sred leta sa primorja (bio u žardinjeri starosti oko 7 godina) vredi bar pokušati i naravno nadati se.

Ne bih se složila s tobom. Moje mišljenje je da za sve oko bonsaija treba strpljenje i godine i godine rada. Meni kao vrlo, vrlo nestrpljivoj osobi oni su u nekom smislu jedna vrsta učitelja, pa mi se ovako nakon nekoliko godina bavljenja njima čini da polako postajem sve strpljivija... (eto malo da se pohvalim )

Ako nije sezona mirovanja, odnosno pravo vrijeme za vađenje ipak ima nešto što se može napraviti. Možeš stabalce u prirodi generalno orezati, ukloniti grane viška i sl, tako da se kroz tu sezonu formira, pa dogodine kada ga odeš izvaditi, imati će bolju krošnju. Dakle ipak ćeš nešto dobiti.
Čupanje bonsaija van sezone vađenja je bezveze, posebno kada se zna da su mi tada šanse za preživljavanje male. Kada ovo govorim ne mislim na vađenje mladica iz prirode s kompletnim korijenjem, već mislim na malo impozantnije i starije primjerke yamadorija. Kod njih je prava šteta biti nestrpljiv, odnosno ako netko i je takava mislim da bi trebao poraditi na tome ili se jednostavno ne baviti bonsaima. Nije sve za svakoga.

Napominjem da ne bi bilo zabune, da nikoga nisam željela uvrijediti, iznosim svoje mišljenje. Što mogu kad me živcira kada netko tko se bonsaima bavi godinama vadi primjerke iz prirode nasilu, u vrijeme kada se to ne smije. To je isto kao da kažete da igrate nogomet, ali ne priznajete da je gol kada protivnički igrač "zatrese" vašu mrežu??? Postoje pravila igre i treba ih se držati. Toliko.