Nisu Japanci izmislili hortikulturu i podelili je sa ostatkom sveta.

Profesori Šumarskog fakulteta u Beogradu uče svoje studente da sveže rezove na drveću nastale orezivanjem nije potrebno premazivati ni sa čim. Obrazloženje je isti razlog zbog kojeg ni ja ne stavljam hanzaplast kada se posečem. Meni njihovo mišljenje ima dovoljnu težinu da razmislim o celoj problematici i donesem svoj sud.

Sasvim slucajno sam ja ovdje u Belgiji studirao sumarstvo godinu dana i ovdje proesor kaze da zavisi od vrste, debljine rane, podneblja itd. Ti opet usporedjujes drva u prirodi sa minijaturnim drvima u plitkoj posudi. Cak ni tvoj porezeni prst ne mozes usporediti sa tudjim prstima. Neko drugi mozda mora stavit flaster jer ima rijetku krv i mora dezinficirat jer nema imunitet poput tebe.

SasaBG citat:

...Imam stablo sibirskog bresta koje ću u martu da presadim ...

Sibirski brest, iako brest, je jako nezgodna vrsta za bonsai. Veruj mi - kada sam počinjao da se bavim bonsaijem razmnožio sam na desetine sadnica ove vrste. Dobiti čak i loš bonsai je vrlo teško. Nisam jedini sa ovakvim iskustvom.
Dobra je to i otporna vrsta za razne eksperimente, pa ti neću reći da odustaneš od njega, možeš na njemu puno naučiti, ali verovatno nikada neće od njega biti valjan bonsai.

jedan potpis.
imam i ja nekoliko. lako se "primaju" lepo debljaju, ali nove izdanke jako tesko izbacuju, sve ide iz vrhova grana, tako da moras da budes uuuuuuuuuuporan, strasno. evenutalno bi stil "metle" mogao da bude prikladan za ovu vrstu i to nadogradnjom krosnje, ostalo, zaborav.

SAŠA citat:

... Usput bih pitao " mastera", da mi ( nama) obijasni razliku između sokova i linfe. Dali to znači da u biljci postoje sokovi sa jedne strane i linfa sa druge strane... ( ?? )...

Ne, biljke nemaju nikakvu limfu, jer limfa je puna ćelija koje vrše aktivnu ulogu u odbrani organizma.
Sokovi u biljkama su jednostavno rastvori mineralnih materija u vodi ("uzlazni sokovi") i rastvori organskih materija (ugljenih hidrata i drugih) ("silazni sokovi"). Nemaju odbrambenu ulogu kod biljaka.
Smola, opet, nije limfa, mada igra odbrambenu ulogu. Odbrana smolom je mehanička i delimično hemijska.
Infekcija živih tkiva na biljci se dešava samo određenim vrstama gljiva, uglavnom su načini infekcije specifični.

Paste ("voskovi") imaju efekat u tome da sprečavaju dehidrataciju reza, i time možda povećaju šansu za brže kalusiranje - s tim što rezovi rađeni u doba vegetacije i intenzivnog rasta jednako zarastaju i sa pastom i bez nje. Po netu sam našao još neke zanimljive tehnike koje imaju sličan efekat - npr stavljanje folije preko reza.
U nekim pastama ima hormona koji poboljšavaju kalusiranje, ali bih se složio sa Levi-m, manji rezovi će zarasti, a veliki verovatno nikad i neće zarasti, kako god bili tretirani.

Pošto paste sprečavaju dehidrataciju dešava se i jedna nepoželjna pojava - ksilem, tj drvna neživa materija, ima vlažnost koja je optimalna za razvoj gljivica. Ove gljivice se neće razvijati na živom sloju drveta (floemu, kambijumu i "živom" delu ksilema), već samo na mrtvom, i izazvaće brže truljenje.

[/quote]
Po netu sam našao još neke zanimljive tehnike koje imaju sličan efekat - npr stavljanje folije preko reza.
[/quote]
Pomenula nam je Nada da si ti Sale već probao da radiš sa folijom. Da se i veći rezovi mogu zatvoriti? Kakva su ti iskustva? Malo nam pojasni kako ona deluje? Odosmo mi daleko od teme Otvori novu temu, ako misliš da je potrebno.
Pozdrav svima.

Ivane,nije mi baš jasno tvoje obijašnjenje. Znači… Odsecanjem grane ( kada se povređuju i linfni ili limfni kanali, ne curi limfa iz rane, već sokovi … ?? Kako se onda zovu kanali kojima teku sokovi ? Malo mi je to čudno …, ali nema veze, bitno je da smo se ipak otprilike složili da paste ili voskove ipak nije loše postaviti oko “rane”. Pozdrav !!

Nisam stigao juče da ti odgovorim Vlado, a u vezi alum. folije. Naravno da sam probao i to, ali nisam baš dobio zadovoljavajući rezultat. Pošto je Ivan već našao to na netu, nebi bilo loše da on to pusti, pod sledećom temom, dok ja ne spremim neku fotku. Puno ppozdrava !!

SAŠA citat:

Ivane,nije mi baš jasno tvoje obijašnjenje. Znači… Odsecanjem grane ( kada se povređuju i linfni ili limfni kanali, ne curi limfa iz rane, već sokovi … ?? Kako se onda zovu kanali kojima teku sokovi ? Malo mi je to čudno …, ali nema veze, bitno je da smo se ipak otprilike složili da paste ili voskove ipak nije loše postaviti oko “rane”. Pozdrav !!

Sokovi teku kroz ksilem i floem, a smola se nalazi u smolnim kanalima.
Limfa jednostavno ne postoji.
To što curi je rastvor mineralnih materija ili rastvor organskih materija, koje tera korenov pritisak, a ponekad se slivaju i pod uticajem gravitacije (tj slobodan pad)