NAČINI PRIMJENE PESTICIDA

- najčešće se koriste za tretiranje nadzemnih biljnih djelova i to prskanjem i raspršivanjem, primjenom u formi aerosola, zaprašivanjem i rasipavanjem granula
- PRSKANJE → metoda primjene pesticida u tekućem obliku i to razrijeđenog vodom i u kapljicama većim od 150 mikrona
→ glavni nedostatak prskanja je u potrebi za velikom količinom vode
→ za prskanje voćnjaka troši se 2 000 – 5 000 l/ha tj. 8 – 15 l/povrću, a za prskanje vinograda obično 1 000 – 1 600 l/ha
→ nedostatak prskalice je i u tome što su teške i glomazne, pa više od ostalih aparata gaze usjev i sabijaju tlo
- razlikujemo sljedeće vrste prskalica → male ručne, ručno leđne, ručne prijevozne, motorno-ručne prijevozne, traktorske prskalice
- RASPRŠIVANJE → primjena pesticida u tekućem obliku i to također razrijeđenog vodom, ali kapljicama od svega 50 – 150 mikrona
→ ono se gotovo isključivo koristi u zaštiti plantažnih voćaka i
vinograda
→ tekućina se usitnjuje u struji zraka koju proizvodi ventilator i koja odnosi sredstvo na odredište
→ troši se mnogo manje vode, u voćnjacima i vinogradima troši se najčešće 300 – 1 500 l/ha
→ glavni nedostatak je u većoj ovisnosti o vjetru i potreba za većom stručnošću kod rada i manja mogućnost primjene pesticida
→ za raspršivanje se koriste raspršivači koji mogu biti motorni leđni i traktorski nošeni



- PRIMJENA TOPLIH AEROSOLA (toplo zamagljivanje) → primjenu pesticida u tekućem obliku najčešće bez razrjeđivanja vodom u kapljicama manjim od 50 mikrona
→ samo za suzbijanje nekih
štetnika voćaka
→ prednost je što uopće ne trebamo vodu, rad je vrlo brz i jeftin, a aparat je mali
→ nedostatak je mogućnost samoprimjene nekih insekticida, velika ovisnost o vjetru, aerosoli se kod nas najčešće proizvode toplim postupkom u ručnim i reaktivnim zamagljivačima
- ZAPRAŠIVANJE → primjena pesticida u formi prašiva kojih su čestice velike između 0.1 – 50 μm
→ koristi se samo u vinogradima samo za primjenu sumpora u prahu
→ prednosti su što nije potrebna voda i rad je brz
→ nedostaci su slaba kvaliteta rada jer su gubici prašiva vrlo veliki, a
trajnost djelovanja mala, velika ovisnost o vjetru, sadrže mali % aktivne tvari
→ provodi se ručnim prsnim ili ručnim leđnim zaprašivačima, motornim leđnim zaprašivačima
- RASIPANJE GRANULA → korištenje pesticida u obliku mikrogranula, najčešće velikih 0.2 – 1 mm
→ ne treba voda, najmanje ovisi o vjetru, nedostatak jer su
granule nisko koncentrirane
→ obavlja se samo pri suzbijanju štetnika u tlu, velikih povrtnih muha, te pri sterilizaciji tla
- AVIOTRETIRANJE → primjena pesticida avionom ili helikopterom
- KEMIJSKA STERILIZACIJA TLA → uštrcavanjem tekućih sredstava pomoću injektora na dubinu od 20 – 25 cm u razmacima od 30 cm
- TRETIRANJE SJEMENA → prašiva za zaprašivanje, sredstva za vlažnu primjenu
A) INSEKTICIDI
1) Sredstva za tretiranje biljaka
Kemijski insekticidi
a) Klorirani ugljikovodici
- simptomi otrovanja → slabost, umor, glavobolja, vrtoglavica, smetenost, drhtanje i grčevi
- velika perzistentnost u okolini čovjeka i stoga njihova duga prisutnost u zraku, tlu, vodi, biljkama i životinjama, opasnost kumulacije
- ENDOSULFAN → suzbija štetnike koji sišu i grizu, opasan za pčele, jako za ribe i divljač
→ pripada u vrlo opasna sredstva
→ LD50 se kreće između 40 i 110
- THIODAN E-35, EC 35 %
b) Organo-fosforni insekticidi
- ulazi putem kože, usta, dišnih organa, poremećaj funkcije centralnog i perifernog nervnog sistema
- pojavljuje se znojenje, suzenje, obilno lučenje sline, grčevi, otežano disanje
- NESISTEMICI, FOSFATI
1) DIKLORVOS – DDVP → djeluje kontaktno i fumigantno, prodire u tkivo biljke
→ izrazito je hlapiv, s vrlo brzim, ali kratkim djelovanjem
→ koristi se protiv lisnih i štitastih uši, lisnih buha, nekih
kornjaša, gusjenica, lisnih minera, grinja
→ pripada u vrlo opasna sredstva; LD50 je 50 – 80 mg/kg

Pozdrav. Molim nekog od strucnijih lica da mi objasni termin "Karenca: određena vremenom primene". Stalno se ponavlja u terminologiji kod upotrebe herbicida , pesticida...Hvala.

ja nisam bas mnogo strucna ali posto radim povrce i cvece u plastenicimaobjasnicu ti narodski receno karenca je odredjen period kada se plodovi ili biljke ne smeju konzumirati ili koristiti za ishranu posle prskanja odredjenim preparatima da ne bi doslo do trovanja istim znaci da striktno vodite racuna ako prskate povrce da ga ne koristite dok ne prodje karenca

Hvala na pokusaju da odgovorite , ali mislim da nisam dobio odgovor. Ja razumem kada je striktno odredjena karenca ( npr. 10,20, 30 dana...) ali definisite mi recenicu "Odredjena vremenom primene"...Na koje se vreme misli...ako nije data precizna dnevna karenca...Hvala

Ja ne vidim svrhu ove teme????
Van pameti je koristiti pesticide za cveće..............ili bilo šta drugo.

Karenca odredjena vremenom je za one koji misle da će to samo nestati posle kiše, jes djokica, da izvinete.

I pre nego što bilo šta počnete da prskate pročitajte bar šta je to čime prskate ali na nezavisnom sajtu tipa:
www.pesticideinfo.org/

I sretno vam bilo, nadam se da nemate dece.

Preterano sam se iznervio.....izvinet

Moje pitanje se odnosi na ratarske kulture , a ne za cvece...Imam velikih problema sa travom i korovom pa hocu da pre sadnje ratarskih kultura totalnim herbicidom unistim sto vise korova a kasnije "radi motika" , pa sam zato pitao o znacenju recenice" Odredjena vremenom primene"....Hvala

Pa delimično si dobio odgovor, to je propagandna lagarija da bi se prikrilo pravo vreme karence. Uvek mogu da kažu nisu se stekli uslovi da se razloži....
Ako planiraš da koristiš neki od herbicida na bazi glifosata treba da znaš da on imobiliše magnezijum na par meseci, možda i duže zbog zime.
Bolje je da se izboriš sa korovom na neki drugi način, zelenim djubrenjem ili dubokim oranjem zavisno od tvoje procene da nije kasno za sadnju ječma ili sl. Pretpostavljam da si mislio da sadiš kukuruz dogodine.

Karenca je pojam koji oređuje vreme od zadnjeg tretmana do berbe odnosno žetve. Uobičajeno je da se daje u danima za insekticide i fungicide zbog rezidijuma na plodovima. Najčešće taj rok iznosi 14-28 dana, mada postoje i sredstva sa karencom od 7 dana ili čak 42 dana. Kada je karenca duža, što nije retkost, onda se to sredstvo primenjuje u ranijim razvojnim fazama biljne vrste pa se tad navodi da je karenca obezbeđena vremenom primene ili skraćeno OVP.
Dakle nije lagarija, ali u različitim zemljama i ta karenca je različita. Mi ipak spadamo u red zemalja gde su ti propisi strožiji.
Pored toga u tehničkom upustvu se navodi i radna karenca koja određuje ulazak na parcelu nakon poslednjeg tretmana tim sredstvom.

Oranje, plodored, sklop biljaka ... može da utiče na redukciju brojnosti dominantnih korova ali ne nože da reši problem od jednom. Fižičkim umaranjem sa dva do tri oranja u toku sezone (održavanje jalovog ugara) postiže se dobar efekat, ali je izgubljena sezona i izostaje gajenje kulturnih biljaka. Ovakav metod ima smisla samo u godini koja prethodi podizanju višegodišnjih zasada.

Nažalost borba protiv korova bez hemijskih mera može se uporediti kao ‚‚pokazivanje mišića jačem od sebe.

Nikako dubokim oranjem suzbijati korove. Na taj način se njihova invazija stimuliše. Korovi se prevrću plugom sa dubine gde je najveća masa rizoma, obično je to za uskolisne korove 15-20 cm. Na taj način se rizomi izbacuju na površinu. Dubljim oranjem oni se samo vraćaju u zemlju.

Da uprostim : Ustupio mi je komsija parcelu od 10 ari koju zelim da obradjujem na prolece. Ta parcela nije obradjivana 2 godine pa je za to vreme zatravila...Interesuje me sta bih od herbicida mogao da koristim , da tu travu unistim a da pri tom zemlja bude "hemijski" ispravna za prolece. Ima tu raznih travki i travcica , divljih kupina ....Treba mi savet za totalni herbicid koji bi to u koren...Hvala jos jednom...Pozdrav

To je prijatelju mala površina da bi je trovao herbicidima, ionako ćeš kupinu teško uništiti herbicidom naročito u ovo doba godine. I uopšte herbicidi se koriste u nekoj fazi vegetacije biljke zavisno od vrste korova i sada možda nije dobro vreme za njih. Ostaje ti oranje kao što kaže Miodrag i malo zdrave fizičke vežbe na vazduhu.

Plitko ili duboko zavisi od toga koju literaturu čitamo, pre samo pedesetak godina 20 cm je bilo duboko oranje, plitko je bilo 10-15cm.

"Nažalost borba protiv korova bez hemijskih mera može se uporediti kao ‚‚pokazivanje mišića jačem od sebe."

Ja baš naprotiv mislim da je hemija pokazivanje mišića prirodi. O kako smo pametni i jaki možemo da otrujemo šta god nam padne na pamet bez ikakvog razmišljanja o tome da li nam to uopšte treba i da li je šteta koju prouzrokujemo veća od koristi. Ljudi se bave poljoprivredom hiljadama godina i nikad ona nije bila tako destruktivna kao u zadljih stotinak godina upravo zahvaljujući hemiji i takvom razmišljanu "ne možemo bez hemije".
Miodraže ja kapiram da si ti profesionalac i da imaš odredjena shvatanja kako treba raditi kad je u pitanju profesionalno gajenje bilo čega ali ovde su u pitanju amateri kojima je nadam se važnije zdravlje od pretpostavljeno nekog boljeg uspeha u gajenju biljaka.

Istina je nažalost da nas je industrijska revolucija odvela u sasvim drugu krajnost. Počevši od osnovnih životnih namirnica (hleb i mleko) pa do kozmetike i sredstava za higijenu (pasta za zube) sve je napumpano hemikalijama. Da li se možemo odupreti tekovinama savremenog života? Vrlo teško.
Da se može bez hemije - može. Da li je takva poljoprivredna proizvodnja isplativa? Bogme treba napraviti računicu , ali sigurno znam da na današnju cenu goriva jeftinije je jednom poprskati nego tri put orati, a na kraju se sve svodi ipak na ekonomski momenat. Dugoročno gledano organska proizvodnja ima perspektivu, ali da li ćemo opet orati konjima i volovima- baš i nisam ubeđen.
Da se vratim na temu jer pitanje je bilo više nego centrirano - za primenu bilo kojeg herbicida je kasno. Totalni se primenjuje u momentu najintenzivnijeg porasta korova kad je korov visine 15-20 cm. Istina je da je kupina možda uz trsku najtvrdokorniji korov i da ponekad i višekratna prskanja sa dvostruko većoim dozom od preporučene ne daje pun efekat. Zato u ovom momentu u obzir dolazi samo oranje.

Ni ja ne volim pesticide ali kod rasprava za i protiv hemije uvek se setim rečenice koju je napisao Bonsai Master u jednoj sličnoj temi a glasi od prilike ovako:
"Kad bi ljudi morali da jedu samo organski proizvedenu hranu 3/4 svetske populacije bi umrlo od gladi"

"Kad bi ljudi morali da jedu samo organski proizvedenu hranu 3/4 svetske populacije bi umrlo od gladi"

Ova tvrdnja nema nikakvo uporište. Možda kada bi je malo modifikovali:

Kad bi ljudi morali da jedu samo organski proizvedenu hranu bili bi zdraviji i ne bi umirali od gladi.

Činjenica je da ljudi od gladi umiru uglavnom u manje razvijenim zemljama gde su supstitucije za poljoprivredu minimalne ili ih uopšte nema. Što samo po sebi nije loše, čak mislim da bi tako i trebalo da bude u celom svetu. Stvar je u tome što takva poljoprivreda ne može da konkuriše jeftinoj merkantilnoj robi koja je nabijena supstitucijama i jeftinom naftom. Ruralno stanovništvo se seli u gradove gde zaista umire od gladi ukoliko ne nadje posao. Oni koji ostaju na selu pokušavaju da se preorjenišu na hemijsku poljoprivredu, ali da bi mogli da kupe skupo seme i prateću hemiju moraju veći deo useva da podrede tržištu pa tako i oni ostaju gladni, dok na kraju ne propadnu od dugova.
Pitanje gladi nije stvar mogućnosti da se proizvede dovoljno hrane na organski način, nego ekonomske politike, globalnog pritiska velikih kompanija koje bi da iscede i zadnje parče plodne zemlje zarad što većeg profita.

Pošto ja nisam baš elokventan da objašnjavam stvari evo par pasusa iz članka Ratka Karolića:

"

Iako su nestašice nafte, ključnog energenta modernih ekonomija, danas vidljiv uzrok sukoba i ratova – koji su u osnovi samo prikrivena kolonijalna osvajanja – u toku je i prikrivena borba za plodno zemljište, koje je isto tako neobnovljiv prirodni resurs. Samo u toku poslednjih deset godina bogate zemlje su kupile ili dugoročno zakupile po bagatelnim cenama oko 200 miliona hektara plodnog zemljišta u siromašnim zemljama u razvoju (radi poređenja, cela EU ima oko 100 miliona hektara oranica). Proces je prošao gotovo neprimećeno u svetskoj javnosti jer se odvijao preko korupcije državnih zvaničnika i preko hiljada polujavnih ili tajnih sporazuma.

Uzrok za ovo je sasvim jasan: prema podacima UN, oko 40 odsto plodnog zemljišta u svetu je degradirano od Drugog svetskog rata primenom metoda industrijske pljoprivrede, odnosno preteranim iscrpljivanjem zemljišta. Prema nekim podacima, svet gubi oko jedan odsto plodnog zemljišta godišnje. Situacija sa degradacijom zemljišta je zapravo najteža u razvijenim zemljama, pa EU, na primer, u novoj poljoprivrednoj politici zahteva da njeni farmeri ostave sedam odsto zemljišta neobrađeno, u parlogu, da bi se ono oporavilo. Za tako nešto će Evropskoj uniji biti potrebno oko sedam miliona hektara oranica izvan njenih granica da bi održala dosadašnju proizvodnju."

ostatak možete da nadjete ovde:

www.standard.rs/ratko-...uri-1.html

Ili jedan članak koji analizira stanje poljoprivrede u svetu i buduće trendove koji se svi redom pozivaju na "održivu" poljoprivredu.

www.tehnologijahrane.c...joprivrede

nikola145 citat:

Kad bi ljudi morali da jedu samo organski proizvedenu hranu bili bi zdraviji i ne bi umirali od gladi.

Potpuno se slažem samo da je ovo izgovoreno '40-ih ili '50-ih godina prošlog veka.
Svetska populacija danas iznosi 7,053 milijarde tako da ako govorimo o sadašnjosti ipak stoji ona BMasterova rečenica.

Naravno da postaje teže, množimo se kao leminzi.
Ali ako si pročitao podatak koliko se plodne i produktivne zemlje upropasti tzv. konvencionalnom tj. hemijskom, intenzivnom, monokulturnom poljoprivredom možeš lako da izračunaš koliko bi ljudi moglo da se prehrani samo ako bi se bar bavili održivom poljoprivredom.