tera citat:

Mnogo mi se dopada ova simpaticna biljcica Posebno sam slaba na mirisne cvetice.Ukoliko neko ima semenku bila bi mu zahvalna.Moze kupovina ili zamena

Tera, ako si procitala temu (u sta ne sumnjam ) Videla si da jedini uslov da semenka proklija je da bude jako sveza. Ne vise od nedelju dana od branja. Tako da moras da sacekas da semenke sazreju. Valjda ce biti koja i za tebe

U cilju što uspešnijeg gajenja ove prelepe biljke, evo malo teksta.

Istorijat i lekovitost
Lekovita svojstva Muraje bilа su poznatа još staroegipatskim dinastijama. Žreci toga vremena su od listova, cvetova i plodova pravili napitak koji su nazivali „eliksir života“. Japanski Imperator je sa Tibeta doneo ovu biljku i verovao da udišući miris cvetova postaje umniji i zdraviji. Privilegiju da poseduju ovu biljku imali su samo carevi, a ako bi kod nekoga od podanika pronašli ovu biljku usledilo bi odrubljivanje glave. Na ovaj način je bio kažnjen i imperatorov baštovan, jedan od rodonačelnika ikebane, Edo Famaguti. Džingis kan je pre svojih ratnih pohoda jeo plodove Muraje verujući da će tako biti hrabriji i nepobediv. Vojskovođe, faraoni i imperatori su pre ratnih pohoda u svoju odeću ušivali plodove Muraje verujući da će ih oni spasiti od ranjavanja i pogibije. Postoji verovanje da plodovi Muraje koji su bogati biološki aktivnim materijama usporavaju starenje organizma. U listovima i plodovima prisutan je i Gespiridin koji deluje na cirkulaciju omogućavajući bolju prokrvljenost kapilara i ojačavajući stenke arterija i vena. Listovi se koriste za spremanje čaja za ispiranje grla, ili kao analgetik. Muraja se u narodnoj medicini koristi za kardiovaskularne bolesti, naročito prilikom aritmije, snižavanje šećera u krvi, visokog pritiska, za lečenje impotencije, štitne žlezde, paradentoze, protiv zubobolje, grlobolje, prehlade, dijareje, dizenterije, gljivičnih, virusnih i bakterijskih bolesti, za ublažavanje reumatskih bolesti, alegrija i kašlja i za jačanje imuniteta. Cvetovi se dodaju u čaj ili se mogu ušećeriti. Preporučuje se dnevno konzumirati maksimalno 3-4 ploda Muraje. U Tibetanskoj medicini Muraja je veoma cenjena biljka, kao što je Ženšen u Kini.
OPIS BILJKE
Rod Muraja obuhvata 12 vrsta zimzelenog drveća i žbunova visine do 4 m, poreklom iz Jugoistočne Azije. Sreće se u Indiji, Indoneziji, Kini, Filipinima, Tajvanu, Butanu, Pakistanu, Šri Lanki, Kambodži, Laosu, Mianmaru, Tajlandu, Vijetnamu, Maleziji, Polineziji, Sumatri, Javi, Papua Novoj Gvineji, severoistočnom delu Australije i na ostrvima Tihog okeana. Rod je dobio ime u čast jednog od najvećih Švedskih botaničara 18. veka Johana Andreasa Murraja. Muraja uspeva na plodnim, ocednim zemljištima, do 1300 m nadmorske visine.
Vrste roda Murraya
• Murraya alata
• Murraya alternans
• Murraya amoeana
• Murraya banati
• Murraya brevifolia
• Murraya burmanii
• Murraya caloxylos
• Murraya crenulata
• Murraya koenigii
• Murraya ovatifoliolata
• Murraya paniculata
• Murraya stenocarpa

M. Paniculata je jedna od idealnih biljaka za sobno gajenje. Maksimalna visina u prirodi je do 4 m, u sobnim uslovima 2 m, dok varijetet minima ima žbunastu formu i ne prelazi visinu od 50-60 cm, a mlade biljke iz semena cvetaju već nakon 3-4 meseca posle nicanja. Varijetet minima je veoma pogodan za oblikovanje bonsai biljaka. Biljka se odlikuje periodičnim rastom. Povremeno grane sa pupoljcima zaustavljaju svoj rast, zatim se obrazuju nove grane i biljka sama formira svoj kompaktan izgled. Mlade grane su prekrivene sivkastim dlačicama. Stabla su dosta savitljiva, bujno razgranata, pa često biljkama treba staviti potporu.
Listovi su jarko zelene boje, kožasti i sjajni, neparno perasti, sa 3-5-7 okruglo-ovalnh segmenata dužine do 5 cm, na kratkim lisnim drškama. Na vrhu krune listovi su dugi 3-5 cm, do 2,5 cm širine, dok su niže postavljeni listovi oko 1 cm dugi i 0,5 cm široki. U listovima se nalaze eterična ulja, pa ako se list Muraje protrlja oslobađa miris limuna, zbog čega se i koristi u kulinarstvu. Kora stabla je sivkasta ili sivo-žućkasta.
Cvetovi su snežnobele boje, petodelni, u promeru do 2 cm, veoma mirisni, pojedinačni ili sakupljeni u rastresite cvasti na vrhovima grana. Miris cvetova je mešavina narandže, anisa i jasmina.
Plodovi su jestivi, okruglasti ili izduženo ovalni, veličine do 2-3 cm., zeleni, a pri sazrevanju menjaju boju od narandžaste do tamno crvene. Za obrazovanje plodova nije potrebno dodatno oprašivanje. Period od formiranja do sazrevanja plodova je oko 4 meseca. U sitnijim plodovima nalazi se jedna, a u krupnijim dve semenke. Na jednoj biljci moguće je istovremeno formiranje pupoljaka, cvetanje, obrazovanje plodova i sazrevanje.
Često se u prodaji može naći sorta tzv. “Holandska Muraja“, odnosno biljke varijeteta M. paniculata minima, nastale iz kulture tkiva, sa nešto krupnijim listovima pravilne forme, retkih i dugih grana i višljeg rasta, ali kod ovih biljaka prvo cvetanje je tek u 7. ili 8. godini života, a same biljke retko žive toliko dugo da bi procvetale. Reznice „Holandske Muraje“ se veoma dobro ukorenjuju, dok je proces ožiljavanja kod obične Muraje dugotrajniji i manje uspešan.

Murraya Koenigii
Grmolika biljka poreklom iz Indije, 3-4 m visine. Stablo je tamno zelene do smeđe boje sa mnogobrojnim tačkama po površini. Širina stabla je do 16 cm. Listovi su perasto deljeni sa izduženim uskim listićima, veoma aromatični, zbog čega se u Indiji upotrebljavaju kao neizostavni dodatak za pripremanje karija. Dužina listova je do 30 cm, a sadrže do 24 lancetasta listića dugih do 4,9 cm i oko 1,8 cm širokih, sa lisnim drškama oko 0,5 cm. Cvetovi su mali, svetlo krem boje, promera oko 1,1 cm, sakupljeni u cvasti sa 60-90 cvetova. Plodovi su sitni, 1,4-1,6 cm dugi i 1-1,2 cm široki, sjajni, tamne, skoro crne boje pri sazrevanju, sakupljeni u grozdove. Plodovi su jestivi i imaju slatkast ukus, a semenke u plodovima sadrže otrovne materije. Listovi se koriste u kulinarstvu, sveži, zamrznuti ili se listovi kuvaju u biljnom ulju koje se aromatizuje i posle koristi za spreemanje raznih jela. U narodnoj medicini koristi se za bolesti kardiovaskularnog sistema, za pročišćavanje krvi, lečenje kožnih bolesti (naročito Vitiliga), pri ujedima otrovnih životinja. Primena eteričnih ulja ove biljke raširena je i u kozmetici. Macerirani listovi Murraye koenigii pomešani sa kurkumom koriste se za problematičnu kožu lica, nakon 2 nedelje svakodnevne primene ovog preparata nestaju sve akne, pore se čiste i sužavaju. Kuvanjem listova ove biljke u kokosovom ulju dobija se prirodni regenerator za kosu, koji jača koren kose i stimulira njen rast. Indijke su poznate po bujnoj i sjajnoj kosi. Tajna ovako lepe kose leži u pasti koju nanose na kosu nakon svakog pranja, a pasta se pravi od listova Murraye koenigii, Hibiscusa sabdariffa i Trigonelle foenum-graceum. I ova vrsta je pogodna za saksijsko gajenje u kućnim uslovima. Muraja odbija insekte zahvaljujući eteričnim uljima u svojim listovima i cvetovima.


NAČIN GAJENJA
Muraja pripada porodici Rutaceae, pa je njen rast i gajenje slično kao kod citrusa.
Cveta i plodonosi cele godine, plodovi su lekoviti. Biljkama odgovara svetlo mesto, bez direktne sunčeve svetlosti i visoka vlažnost vazduha. Veoma visoke temperature i suvišna vlaga u zemlji biljkama ne odgovara. Leti se zaliva obilnije, a zimi umereno, kada se gornji sloj supstrata prosuši. Isušivanje supstrata dovodi do propadanja korenovog sistema, ali i prevlažan supstrat dovodi do propadanja biljke. U prostorijama sa centralnim grejanjem neophodno je svakodnevno orošavanje listova radi održavanja visoke vlažnosti vazduha, odstajalom vodom, sobne temperature, a biljke pozitivno reaguju na tuširanje mlakom vodom svakih 7-10 dana. Optimalna temperatura u toku vegetacije je 20-25 oC. Za vreme zimskog perioda temperature treba da su od 16-18 oC. Minimalna temperatura je 15 stepeni, mada podnosi kratkotrajno i niže temperature (10-12 oC). Ukoliko su zimi veće temperature biljka nastavlja sa rastom, ali joj tada treba dopunsko osvetlenje kako bi se dan produžio od 12 do 14 sati. Direktni sunčevi zraci izazivaju ožegotine i biljka odbacuje listove. Istočni i zapadni prozori su idealni za Muraju. Leti se biljka može držati vani, ali je treba štititi od direktnog sunca i promaje. Presađuje se u proleće, jednom godišnje, kada korenov sistem ispuni saksiju. Prilikom presađivanja voditi računa da se busen korena i supstrata ne naruši pošto biljka teško podnosi presađivanje ukoliko je koren ogoljen. Kada se dostigne zapremina saksije od 5 litara biljka može rasti u saksiji narednih 10-15 godina bez presađivanja, uz menjanje površinskog sloja supstrata u saksiji. Na dno saksije se obavezno stavlja drenažni sloj debljine 3-4 cm, poželjno je na dno saksije staviti i malo drvenog uglja. Najbolje je koristiti supstrat za citruse, slabo kisele reakcije (pH 5-6). Voditi računa da prilikom presađivanja koren ne bude preduboko u saksiji. Biljka veoma reaguje na hranjive materije i za uspešno gajenje neophodno je redovno prihranjivanje (od proleća do jeseni svakih 10-14 dana, a tokom zime jednom mesečno), naizmenično organskim i kompleksnim mineralnim đubrivima. Prihranu vršiti nakon zalivanja biljke vodom, jer unošenje đubriva u suvlji supstrat dovodi do oštećenja i propadanja korena.

RAZMNOŽAVANJE
Semenom. Očišćeno seme brzo gubi klijavost pa je neophodno semenke posijati odmah nakon odstranjivanja mesnatog dela ploda. Biljke iz semena cvetaju nakon 1-2 godine, a varijeteta minima nakon nekoliko meseci od nicanja. Preporučuje se uklanjanje prvih pupoljaka sa mladih biljaka kako bi se biljke što bolje razvile. Seme čuvano u plodu, u frižideru može zadržati klijavost i nekoliko meseci. Pre setve se seme 1-2 časa potapa u toplu vodu i seje se u smesu treseta i peska na dubinu 0,5-1 cm. Saksija se prekriva folijom ili staklom, redovno se provetrava i supstrat se održava umereno vlažnim. Neophodno je održavati temperaturu od 26-30 stepeni, obezbediti što više rasejane sunčeve svetlosti, a nicanju doprinosi i grejanje supstrata. Prvi ponici se javljaju nakon 30-40 dana. Biljke se pikiraju kada imaju 2-3 lista. Pošto Muraja teško podnosi presađivanje bolje je odmah seme sijati u manje saksije, kako bi se izbeglo pikiranje malih biljaka. Mlade biljke prve dve godine rastu veoma sporo.
Reznicama. Ožiljavanje poluzrelih reznica je dugotrajno i zahteva grejanje supstrata. Vršne reznice se najbolje ožiljavaju u proleće. Donji listovi se odstrane, a vršni se skrate na polovinu kako bi se umanjilo isparavanje. Mesto odsecanja se pospe prašinom drvenog uglja. Kao supstrat se koristi treset i pesak u istim razmerama, mada je moguće ukorenjivanje reznica i u perlitu. Saksija sa reznicama se pokriva folijom ili plastikom, redovno se provetrava, održava se supstrat umereno vlažnim, a reznice se redovno orošavaju. Neophodna temperatura za ožiljavanje je od 26-30 stepeni. Nakon dve nedelje na reznici se obrazuje kalus, a nedugo zatim se obrazuje i koren. Nakon 1,5-2 meseca ožiljene reznice se presađuju.

BOLESTI I ŠTETOČINE
Muraju napada crveni pauk, štitaste vaši i bela leptirasta vaš.

SAVETI
Ako je u prostoriji suviše suv vazduh biljka odbacuje listove i pupoljke. U tom slučaju neophodno je redovno orošavanje mekom vodom sobne temperature. Ukoliko je u prostoriji suv vazduh u vreme cvetanja ne dolazi do oplodnje i ne formiraju se plodovi.
Direktni sunčevi zraci mogu zaustaviti rast i cvetanje biljke.
Presušivanje supstrata prouzrokuje propadanje delova korenovog sistema i sušenje biljke.
Za ravnomerno formiranje krune nije potrebno orezivati biljku, ali treba redovno okretati saksiju u odnosu na izvor svetlosti. U rano proleće mogu se skratiti vrhovi grana za 1/3, a grane koje rastu unutar krune mogu se odstraniti.
Pri nedostatku mikroelemenata listovi na biljci žute.
U proleće treba postepeno biljku privikavati na jaču svetlost.
Radi omekšavanja vode za zalivanje preporučuje se vodu prokuvati. Kamenac u vodi dovodi do žućenja listova.
Ukoliko se pri presađivanju biljke busen korena i zemlje raspe, nakon presađivanja se biljka prekriva plastičnom folijom u trajanju 2-3 nedelje uz orošavanje listova mlakom vodom.
Da bi biljka rasla i cvetala i u toku zime neophodno je obezbediti dodatno osvetlenje.

Ponovo cvetanje.........

A zima?! Jel' tvoje biljke znaju da se zimi ne cveta? Nije lepo!

Ha-ha, prelepo! Blago tebi!

Gaga , prekrasno e i list i cvet .
Pozdrav

Goco, zbunim ja njih pa neznaju koje je godisnje doba,salim se neznam ni ja valjda im odgovaraju uslovi...


Cvekarka hvala

Gago srecnice!!!Tako malen a tako cvetan!A jos i mirisan:)

Ima li neko semenke ove predivne biljke?

Sojooo, svaka cast na tekstu nadam se da ce ga neko procitati.

brancica citat:

Gago srecnice!!!Tako malen a tako cvetan!A jos i mirisan:)

Jeste Brancice....bas sam srecnica

Moje iskustvo s murajom minimom je malo drugačije od onoga što piše u tekstu koji je preneo Soja.

To je jedna od retkih biljaka (sem većine kaktusa) koju ove godine nisam sklanjala s onog najjačeg sunca, jer joj ni najmanje nije smetalo. Kada su sve druge počele da gore, ona je uživala. Potrebno je "samo" zalivati je 2x dnevno i to obilno, s tim što je moja biljčica u jako rastresitom i hranljivom supstratu.

Unela sam je jesenas na toplo, ispod sijalice. Neko kratko vreme, kada sam počela da radim, nisam je dovoljno zalivala (čitaj manje od svaka dva-tri dana), pa je odbacila puno listova (s njima otpadaju i grančice) i jednu jedinu semenu čauru koji je imala. Kada sam se vratila na uobičajeni režim zalivanja, povratila se i čekam da se narednih dana otvori jedna grupa pupoljaka.

Ja kupila malopre muraju a tek sad vidim pošto piše da je holandska da ću čekati 7-8 godina da procveta??? Pa ona nema ni da poživi toliko haha. Volela bi da se javi Mitja da kaže kako gaji on njegovu pa je onoliko porasla i gde je čuva preko zime, na kojoj temperaturi?
Inače u saksiji ima više komada, pretpostavljam da to treba da razdvojimi svaku posebno zasadim?

Cimbi, kao prvo, veoma mi je drago sto si ponovo na forumu. A sto se tice muraje, meni je to vrlo laka i zahvalna biljka. Leti je na veoma osuncanom mestu a zimi u toploj sobi, ispod juznog prozora. Ne odbcuje lisce i cak vidno raste preko citave zime.. U nekom trenutku procenim da joj treba friziranje a ona uvek na to odlicno odreaguje. Jedini problem zimi su stitaste vasi, drugo je nista ne napada.
Moja biljka je iz semena pa je od starta priviknuta na sve uslove i tretmane.
Mozda ce toj holadnskoj trebati neko vreme 'prociscavanja' a posle toga gajenje je limunada

Ok, hvala ti Mitjo, ako se dobro secam ja sam jednu holandsku vec ubila pre nekoliko godina, tako da se mnogo ne nadam... Zelim ti da tvoja sto pre procveta, pa da nam pokazes cvetice i uzivas u mirisu, vec bi mogla...

Mitjo našla sam na netu da mora mnogo da se đubri da bi cvetala, i još da se neki lik žalio na alergiju od mirisa njenog cveta, simptomi slični gripu plantsarethestrangestp...ulata.html