Temu sam otvorio kako bih sto vise saznao informacija o ovome četinaru
od ljudi koji ga poznaju ... za sad znam da se radi o endemskoj vrsti koja
raste samo u ovim krajevima i da je prelijepo drvo !

pa dosta je ona poznata, sigurno ces na netu nac puno informacija o njoj.

evo ovde

www.garden.co.yu/tekst...va_omorika

www.tara.org.yu/omorika.html

pancic.bio.bg.ac.yu/Yu...orika.html

mozda ima jos potrazi...

Nije ju uopće problem naći u rasadnicima, pogotovo u ovo predbožićno vrijeme, prodaje se u gotovo svakom rasadniku, i puno je zahvalnija od obične smreke ( Picea abies ), jer je otpornija na zagađenost i presađivanje.

Pančićeva omorika se uspešno gaji u urbanim sredinama, vrlo je otporna na zagađenu sredinu. Inače prirodno stanište joj je planina Tara.Mogla bih ja još mnogo o tome, ali ovde je opšte poznata moja LJUBAV prema Tari i ovoj biljci pa da ne dosađujem.

ljiljads citat:

Pančićeva omorika se uspešno gaji u urbanim sredinama, vrlo je otporna na zagađenu sredinu. Inače prirodno stanište joj je planina Tara.Mogla bih ja još mnogo o tome, ali ovde je opšte poznata moja LJUBAV prema Tari i ovoj biljci pa da ne dosađujem.

Znam i ja dosta, ali ne stigoh napisati.
Samo se ti raspiši, nikoga ne gnjaviš, a vidim da ti je omorika i na avataru

aauuu , jeste se raspisali ovdje , dosta sam nasao i na onim
linkovima sto je PLJOSKA postavila , pa evo da ponesto i prekopiram ...


----------------------------------------------------------------------------------------------------

PANČIĆEVA OMORIKA :

Panciceva omorika je najpoznatiji srpski endem.Ovaj cetinar iz roda
smrca ostatak je drevne tercijarne flore Evrope koja je opstala samo
u srednjem toku reke Drine .Njeno prvo klasicno nalaziste je na
Zaovinama, na planini Tari koja je upravo zbog ove cinjenice postala
cuvena medju botanicarima i prirodnjacima sirom sveta.Takodje jedan
je od osnovnih razloga za proglasenje Nacionalnog parka Tara na ovom podrucju.

Omorika ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom krosnjom.
Dostize visinu do 40 m,a u precniku debljinu do 60 cm.U 30 godini zivota
cveta i to od marta do maja ,a ljubicaste sisarice se javljaju pri vrhu
krosnje u jesen iste godine.Frekfencija plodonosenja je od 3 do 5 godina.

Dosadasnja bio-ekoloska istrazivanja ove vrste pokazuju njenu siroku
ekolosku amplitudu sto je preporucuje za primenu u hortikulturi.

Svetlost - u prvim godinama zivota vise joj odgovara senka ,dok kasnije
zahteva veci intezitet svetlosti.
Temperatura vazduha – odgovaraju joj umerene temperature vazduha od
5-8° C.
Relativna vlaznost vazduha - omorika pripada ksero-mezofilnim vrstama
(umerena vlaznost 61-70 %)
Zagadjenost vazduha - jako je otporna na zagadjenost vazduha ,otpornija
stalih smrca
Zemljiste - uspeva dobro na plitkom, svezem, umereno hladnom
zemljistu.Takodje odgovaraju joj zemljista sa velikim procentom
organske materije ( iznad 50%),sto objasnjava njenu pojavu na
tresetistu u Rezervatu Crveni potok na podrucju Nacionalnog parka Tara.

Orografski faktori –javlja se na nadmorskim visinama od 500-1700 m.n.v
,na strmim padinama razlicitih ekspozicija.
Bioticki i abiotcki faktori - omorika je otpornija od smrce ,a manje otporna
od jele na razlicite bolesti i ostecenja.Od biotickih faktora, najveca
ostecenja na omorici izaziva gljiva Aemillaria mellea,koja prouzrokuje trulez korena.
Razmnozavanje-pored generetivnoh kod omorike je izrazenoima velika
sposobnost vegetativnog razmnozavanja,koja se moze primetiti
zakorenjivanjem njenih donjih grana kada dodju u kontakt sa zemljom

Omorika je otporna na snegolome i vetrolome iako ima plitak koren.
Ovu osobinu moze da zahvali usko piramidalnoj krosnji dok kod smrce to nije slucaj

Javlja se uglavnom u mesovitim zajednicama sa smrcom,jelom i borom.

Iz bioloskih i ekoloskih osobina omorike moze se zakljuciti da ova vrsta
ima sve preuslove za siroku upotrebu na zelenim povrsinama u urbanim
sredinama.I sama cinjenica da se radi o endemskoj vrsti treba da nas
obaveze da je sto vise uzgajamo u rasadnicima i sadimo na zelenim
povrsinama i na taj nacin povecamo broj jedinki i njihovo resprostranjenje.
Izuzetno je atraktivna i zahvalna kao soliterna vrsta na zelenim
povrsinama.Zbog izrazito tamne boje cetina u grupama omorike su
dobra pozadina vrstama svetle krosnje npr.breze.Takodje mogu se
saditi kao vetrozastitni pojas i za melioraciju degradiranih povrsina.

Osnovna forma sa usko piramidalnim habitusom se sadi kod nas na zel,
povrsinama.Medjutim omorika iako pokazuje veliku uniformnost ima vise
kultivara.Nijedan nije selekcionisan kod nas.
Po katalozima vecih evropskih rasadnika pored osnovne vrste dosta su
siroko rasprosranjeni kultivari "NANA" i "PENDULA "dok su ostali retki i
vezani za podrucje gde
Je kultivar sintetisan.
"TREBLITZSCH" je nastao iz vesticije metle i proizvodi se u rasadniku
Wiesenburgu blizu Torgaua(Nemacka ), dok polegli "EXPANSA
"najrasprostanjeniji je u Westertedeu (Nemacka)gde ga je selekcionisao
Boehlje.Ekstremno se srece kultivar "VIRGATA" koji pojedini rasadnici
upisuju kupce nalistu cekanja.Sve ove forme se gotovo iskljucivo
razmnozavaju kalemljenjem najcesce na podlogu osnovne vrste ili obicne smrce.
Kod nas se ne gaji ni jedna ,a osnovna vrsta razmnozena generativno
srece se u oko 70% rasadnika.
Nikad nije bilo teznje da se osnuje maticnjak ni sopstvena proizvodnja
neke forme kod nas.Jedan od mogucih razloga za to je i nedostatak
vecih iskustava sa vegetativnim metodama razmnozavanja omorike u nasoj rasadnickoj praksi.

Omorika je reprezentativni primer nase flore ,njena prirodna stanista su
zasticena Zakonom i pod nadzorom su strucnjaka u Nacionalnom parku
Tara.
Mutacije u prirodi se retko srecu ali ako se nadju, da li i dalje treba da se
propustimo priliku da selekcionisemo kultivar omorike?
Nadam se ce u skorijoj buducnosti porasti interesovanje nasih rasadnicara
kako za osnovnu formu tako i za kultivare omorike i njenu siru upotrebu na zelenim povrsinama.

--------------------------------------------------------------------------------------------------


Ako neko ima jos pokoju sliku Omorike nek stavi

boki_bl citat:

aauuu , jeste se raspisali ovdje , dosta sam nasao i na onim linkovima sto je PLJOSKA postavila , pa evo da ponesto i prekopiram ... ---------------------------------------------------------------------------------------------------- PANČIĆEVA OMORIKA : Panciceva omorika je najpoznatiji srpski endem.Ovaj cetinar iz roda smrca ostatak je drevne tercijarne flore Evrope koja je opstala samo u srednjem toku reke Drine .Njeno prvo klasicno nalaziste je na Zaovinama, na planini Tari koja je upravo zbog ove cinjenice postala cuvena medju botanicarima i prirodnjacima sirom sveta.Takodje jedan je od osnovnih razloga za proglasenje Nacionalnog parka Tara na ovom podrucju. ------------------------------------------------------------------------------------- Ako neko ima jos pokoju sliku Omorike nek stavi

Ovaj lokalitet je u vlasništvu moje porodice, a njegova fotografija je postavljena u galeriji.Pokušaću da iskopam još neku. Inače u prirodi omorika se teško obnavlja, skoro da je nemoguće pronaći mladicu. U našoj šumi su sve višegodišnja stabla, tek par 10-togodišnjih. Poslednjih godina napadaju ih i neke bolesti tako da su stručnjaci veoma angažovani oko njih.Ko će dobiti bitku, videćemo

U Zagrebu je Pančićeva omorika široko rasprostranjena te bih se mogao kladiti da je ima više nego na Tari. Na mnogim mjestima u Zagrebu postoje čitavi drvoredi Pančićeve omorike, a dosta je česta i u vrtovima. Negdje sam pročitao da je ovo drvo najljepši četinar no ja se s time ne slažem. Obične jele, smreke i borovi su mi puno ljepši od nje. Međutim, dobro shvaćam vrijednost ovog endemičnog drveta i potrebu da se zaštiti i sačuva. Kao što sam već spomenuo, ovaj četinar je široko rasprostranjen u parkovima širom svijeta, a u sjevernoj Europi se pokusno sade cijele šume Pančićeve omorike tako da nema bojazni za njen opstanak.

U Belgiji je picea omorika jedna od 4 najfrekventnije vrste "jelki", i prodaje se u par stotina hiljada promeraka svake Nove God- ovaj Bozica.
Cena je od 15 evra za drvo sa korenom. (Secene nisam nikad video.)
Problem je sto se iz zemlje vade masinski - gde masina useca brazdu prvo sa jedne pa sa druge strane svakog reda - te ostaje minimalna kolicina korena. Mnoge bi i to prezivele da se direktno presade u zemlju(ipak je zimski period) ali stradaju masovno od 'prokuvavanja' u toplim domovima...
Na holandsko-flamanskom (nizozemskom) se zovu "Servische blauwe spar" = "srpska plava jelka"

Meni je isto omorika daleko ljepša od obične smreke...

Ovaj lokalitet je u vlasništvu moje porodice, a njegova fotografija je postavljena u galeriji.Pokušaću da iskopam još neku. Inače u prirodi omorika se teško obnavlja, skoro da je nemoguće pronaći mladicu. U našoj šumi su sve višegodišnja stabla, tek par 10-togodišnjih. Poslednjih godina napadaju ih i neke bolesti tako da su stručnjaci veoma angažovani oko njih.Ko će dobiti bitku, videćemo 8)[/quote]

Zar se ne bi moglo pripomoci uzgajanjem i ukljucivanjem sadnica? Mozda su mlada stabla otpornija, jer ce rasti u novim, vec izmenjenim uslovima?

Zmijobor citat:

Ovaj lokalitet je u vlasništvu moje porodice, a njegova fotografija je postavljena u galeriji.Pokušaću da iskopam još neku. Inače u prirodi omorika se teško obnavlja, skoro da je nemoguće pronaći mladicu. U našoj šumi su sve višegodišnja stabla, tek par 10-togodišnjih. Poslednjih godina napadaju ih i neke bolesti tako da su stručnjaci veoma angažovani oko njih.Ko će dobiti bitku, videćemo

Zar se ne bi moglo pripomoci uzgajanjem i ukljucivanjem sadnica? Mozda su mlada stabla otpornija, jer ce rasti u novim, vec izmenjenim uslovima?

Ovo jeste naše vlasništvo, ali spada pod nacionalni park i zaštićena je. Mi ničim ne smemo da remetimo prirodnu ravnotežu. Ima delova Tare gde se veštački podiže omorika, ali na autentičnoj lokaciji ništa se ne dira samo se vrše istraživanja.Pre 20 godina jednu mladicu smo preneli u dvorište porodične kuće oko 700m udaljene od lokacije na kojoj je odrasla, još je živa ali je jako zakržljala i sporo raste.

ljiljads citat:

Zmijobor citat: Ovaj lokalitet je u vlasništvu moje porodice, a njegova fotografija je postavljena u galeriji.Pokušaću da iskopam još neku. Inače u prirodi omorika se teško obnavlja, skoro da je nemoguće pronaći mladicu. U našoj šumi su sve višegodišnja stabla, tek par 10-togodišnjih. Poslednjih godina napadaju ih i neke bolesti tako da su stručnjaci veoma angažovani oko njih.Ko će dobiti bitku, videćemo Zar se ne bi moglo pripomoci uzgajanjem i ukljucivanjem sadnica? Mozda su mlada stabla otpornija, jer ce rasti u novim, vec izmenjenim uslovima? Ovo jeste naše vlasništvo, ali spada pod nacionalni park i zaštićena je. Mi ničim ne smemo da remetimo prirodnu ravnotežu. Ima delova Tare gde se veštački podiže omorika, ali na autentičnoj lokaciji ništa se ne dira samo se vrše istraživanja.Pre 20 godina jednu mladicu smo preneli u dvorište porodične kuće oko 700m udaljene od lokacije na kojoj je odrasla, još je živa ali je jako zakržljala i sporo raste.

Ma dobro, sticemo polako uvid u situaciju: Prirodno staniste zasticeno, a na njemu od same prirode vrsta u najmanju ruku stagnira.
Mozda se mogu pitati ti strucnjaci koji prate vrstu u stanistu: da li je zaista u pitanju razlaz izmedju vrste i biotopa, degeneracija vrste ili nesto trece. Naravno, ako iko poznaje nekoga od ovih ljudi.
A mogu se izvesti i neki eksperimenti na svoju ruku: pokupiti stotinak sisarki, povaditi seme, prebrojati i zasaditi. Uporediti koliko je i da li je ista niklo.
Mogla bi pokusati i sa reznicama...
Ako zaista postoje ljudi kojima je posao da proucavaju stvar na terenu - oni vec sigurno znaju odgovor, sta je problem. Mislim, to nije vrsta pitanja koje je neresivo: zemljiste se promenilo brze nego sposobnost vrste da odreaguje na to, radijacija, fungus, promena podzemnih voda doticnog terena...
Ipak i u svakoj knjizi pise da je to vrsta koja je (jedva ) prezivela, i zato teritorijalno bila svedena na minimum. Znaci, slabo, sporo prilagodljiva vrsta...

Kod mene ih ima u gradu mozda par stotina svega Pancicevih Omorika !
Stvarno su visoke i prelijepe , nijedna nije zakrzljala vjerujte mi na rijec ... stalno ih zagledam
i stanem kad sam u prolazu da je osmotrim malo bolje jer se divim tom endemu a i prelijepo drvo mene ako pitate !